Da li će 'panda' iz Kragujevca spasti Srbiju od američkih carina na automobile

Negativan efekat Trumpovih carina na auto-industriju izvestan je i neizbežan za Evropu, a koliko će biti snažan, videćemo. Automobilski sektor zahvata četvrtinu dodate vrednosti nemačke industrije. To znači ne samo da će pogoditi nju nego i čitav lanac vrednosti evropskih proizvođača u kome učestvuje i Srbija, ali i istok Evrope, koji proizvodi komponente ili neke modele automobila.

Nemačka vlada je smanjila prognozu privrednog rasta u 2025. godini sa 1,1 odsto na 0,3 odsto, ali uz spoljne šokove kao što su carine, opet se može naći u minus fazi, što znači da se očekuje treća godina u kojoj privreda Nemačke stagnira ili opada. Iz tog razloga Nemačka i pokreće revitalizaciju svoje privrede kroz infrastrukturne projekte i namensku industriju.

Nemačka privreda suočava se sa slabljenjem cenovne konkurentosti usled rast cena energenata i zarada, ali i tehnološkim zaostajanjem u odnosu na SAD i Kinu. Uvođenje američkih carina na automobile, koje će se primenjivati od 3. aprila i na auto-delove od 3. maja, negativno će uticati na privredu EU, a to će se indirektno preneti na Srbiju, u kojoj oko 200 kompanija snabdeva delovima uglavnom evropske, prvenstveno nemačke proizvođače.

Mogu li nas spasti 'fiat grande panda' i 'citroen C3'

Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta, kaže da najpre treba videti da li će i u kojoj meri carine biti doista uvedene. Potom, kakav će biti odgovor Evropske unije i kako će izgledati prilagođavanje. Nepoznanica je, takođe, da li će se carine odnositi samo na auto-delove proizvedene u EU. U tom slučaju, Srbija će možda biti izuzeta.

"Carine neće pogoditi 'fiat grande pandu' i električni 'citroen C3', koji se proizvode u Kragujevcu, jer ti modeli nisu namenjeni američkom tržištu. Dobavljači delova iz Srbije će da trpe u meri u kojoj carine budu pogađale krajnji proizvod, odnosno automobil koji ide na američko tržište", kaže Nikolić.

Bloomberg

 

Komponentaši su i sada već u problemu jer je tražnja manja nego što je bila, ali je to posledica pada konkurentnosti automobilske industrije u Evropi. "Borba sa kineskim brendovima im ne ide naruku, a sada se na to nadovezuju carine. Biće jako teško", ocenjuje Nikolić.

Bojan Stanić, zamenik direktora Centra za strateške analize Privredne komore Srbije, potvrđuje da se usporavanje nemačke i  EU privrede već reflektuje i na srpsku ekonomiju, ali prema njegovom mišljenju, te carine mogu da ograniče prostor i za potencijalni izvoz automobila iz Stellantisove fabrike u Kragujevcu na tržište EU, ako Brisel uvedu kontramere, kao što je bio slučaj sa čelikom.

"Budući dani nisu najsrećniji za evropsku proizvodnju motornih vozila. Oni su već u ogromnim problemima. Evropska automobilska industrija suočava se s ozbiljnom krizom, uzrokovanom kombinacijom strukturnih promena, regulatornih pritisaka i globalne konkurencije", kaže Nikolić.

Srbija ima značajan udeo automobilskog sektora u robnom izvozu i u prerađivačkoj industriji, ali on je daleko niži u odnosu na neke zemlje u okruženju poput Mađarske, Slovačke i Češke, koje su svoju dinamiku privredne aktivnosti bazirale na auto-industriji.

"Izvoz auto-industrije u prošloj godini bio je oko 4,5 milijardi evra, što predstavlja pad od 5,4 odsto u odnosu na 2023. godinu. U januaru ove godine izvoz je opao za 15 odsto u odnosu na januar prošle godine. Najveći pad je u najznačajnijoj komponenti "proizvodnja opreme za povezivanje žica i kablova", navodi Stanić.

Auto-industrija učestvuje u BDP-u četiri odsto, ali ono što je mnogo značajnije, auto-industrija čini oko 15 odsto našeg ukupnog izvoza.

Kako će se carine odraziti na BDP Srbije

"Kada govorimo o posledicama na oblast koja se zove proizvodnja motornih vozila i delova, mi smo u ovu godinu ušli sa pretpostavkom da ćemo proizvoditi novi model automobila koji će značajno doprineti rastu izvoza i računali smo na rast. Ako pođemo od pretpostavke da će carine imati značajan negativan efekat na komponente, možemo reći da će njihov pad donekle biti ublažen rastom ili gotovo u celosti biti pokriven rastom proizvodnje dva nova modela električnih automobila, ali ukupni doprinos rastu industrije i BDP-a će verovatno izostati", navodi Nikolić.

 

 

Računalo se da će proizvodnja električnih automobila doprineti rastu BDP-a između 0,3 i 0,4 procentna poena. Znači, deseti deo rasta BDP-a ove godine trebalo je da potekne samo iz te oblasti.

To se pokazalo kao optimistična procena jer je masovna proizvodnja već pomerena i kasni. Mada, kaže, imamo prvu naznaku dobrog rezultata, u februaru oblast proizvodnje motornih vozila raste 10 odsto međugodišnje.

 

 

"S obzirom na to da je perspektiva vrlo zamagljena, verovatno ćemo imati osnovu za rast robnog izvoza, ali doprinos BDP-u će biti znatno niži. Možda će i izostati. Verujem da će drugi segmenti auto-industrije biti u lošijem položaju. Mada imamo izuzetke koje ove globalne promene neće pogoditi. Recimo, kineski Linglong, koji proizvodi gume, okrenut je afričkom tržištu i sada je u velikoj ekspanziji. Sreća je što smo privukli različite investitore, sektorski posmatrano, oni imaju različite fokuse i nisu svi usredsređeni na jedno tržište i ne zavise bukvalno od brendova koji su zaista ugroženi, poput VW-a".

Da u korist Srbije ide to što je početkom godine krenula serijska proizvodnja električnih vozila u Kragujevcu, što bi trebalo pozitivno da utiče na naš izvoz i delom supstituiše gubitke na strani komponentaša, smatra i Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting kompanije Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu.

Stagnacija evropskih privreda, najvažnijih ekonomskih partnera Srbije, osim što nepovoljno utiče na izvoz, utiče i na priliv stranih direktnih investicija.

 

 

 

On kaže da su strane investicije u automobilsku industriju i posebno industriju auto-komponenti u Srbiji rasle stabilno do sada i čine najveći deo investicija sa 17 odsto ukupnih SDI u zemlji. Primetan je i pad SDI u tom sektoru, što sugeriše da ovde neće biti proširenja pogona i novih kapaciteta.

Komponentaši kod nas čine veći deo auto-industrije i ta grana industrije u Srbiji upošljava oko 100.000 ljudi.

Očekuje se smanjenje broja radnika za 10 odsto

"Nije nerealno očekivati da dođe do smanjenja broja zaposlenih u ovoj grani. Prognoze se kreću oko 10 odsto. To je nešto što možemo očekivati u narednom periodu, možda i u narednih godinu do dve", kaže Avramović.

Na kratak rok, sve te firme u Srbiji suočavaju se u poslednjih godinu dana sa padom prihoda, a ti prihodi potiču od izvoza, i to na evropsko tržište. I ova godina će biti izazovna u smislu da se kriza iz evropske auto-industrije još nije potpuno prelila na nas.

Podsetimo, kineski Johnson Electric otpušta radnike, nemačka kompanija Draxlmaier, svetski proizvođač kablovskih setova za automobilsku industriju, najavila je da će nakon 17 godina poslovanja u Srbiji zatvoriti svoju fabriku u Zrenjaninu. Na globalnom planu, to isto će uraditi Continental koji posluje u Srbiji, ZF i drugi.

Prošlonedeljna Trumpova najava da će uvesti carine na automobile iz EU izazvala je šok na globalnim tržištima, iako je bilo najavljeno da će se to desiti.

Ta odluka naišla je na brzu osudu evropskih zvaničnika i predstavnika auto-industrije, s obzirom na značaj auto-industrije za celokupnu evropsku ekonomiju, a implikacije ove odluke o carinama neće biti beznačajne.

"Treba imati u vidu da je oko 10 odsto svih radnih mesta u proizvodnji u EU upravo u auto-industriji, a da više od 7,5 odsto BDP-a EU dolazi iz auto-industrije", kaže Avramović.

Evropska auto-industrija se susreće sa jednom krizom za drugom. Već godinama se bori sa niskom tražnjom, koja je i dalje niza za 15-20 odsto u odnosu na period pre pandemije, poskupljenjima energenata, znatno slabijom prodajom električnih vozila od planiranog, i sada dolaze carine.

SAD iz EU uvezle automobile u vrednosti 38,5 milijardi dolara

Evropski proizvođači automobila bili su najviše pogođeni na berzi u četvrtak kada su carine zvanično najavljene.

Akcije kompanije Porsche AG pale su prošlog četvrtka za 5,4 odsto, Mercedes-Benz AG za 4,8 odsto, Ferrari 4,7 odsto, BMW AG 3,7 odsto i Volkswagen AG 2,9 odsto. 

 

 

Očigledno je da evropskoj auto-industriji nisu cvetale ruže ni pre ovih carinskih mera, pa se očekuje brza reakciju evropskih zvaničnika na novonastalu situaciju.

Ovakav udarac po evropske proizvođače automobila nije mogao doći u težem trenutku za industriju koja prolazi kroz složenu tranziciju ka elektrifikaciji, digitalizaciji i održivosti, uz sve žešću globalnu konkurenciju, pre svega onu iz Kine.

"Ako pogledamo nemačku auto-industriju, kao lidera u EU i dragulj nemačke privrede, velika trojka (VW, Mercedes, BMW) završila je prošlu godinu sa rekordno lošim rezultatima i najavom otpuštanja radnika i gašenjem nekih fabrika. S jedne strane vidimo ozbiljan pritisak konkurencije koja dolazi iz Kine i koja se brzo probija na evropsko tržište, a s druge strane vidimo pritisak u vidu carina na izvoz u Ameriku", navodi Avramović.

SAD su u 2024. godini uvezle automobile iz Nemačke vredne gotovo 25 milijardi dolara, prema podacima Ministarstva trgovine SAD.

Bloomberg

 

Sada ove carine prete da znatno umanje profit kompanijama poput Volkswagena, BMW-a i drugih velikih nemačkih proizvođača automobila na američkom tržištu. Osim proizvođača automobila, ključni dobavljači poput Boscha i Continentala takođe bi mogli osetiti pritisak, ocenjuje sagovornik Bloomberg Adrije.

Bojan Stanić, zamenik direktora Centra za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da će se američke carine od 25 odsto na automobile odraziti vrlo negativno na auto-industriju iz prostog razloga što će se smanjiti njihova cenovna konkurentnost na američkom tržištu.

"Nemački Volkswagen ušao je u krizu nakon pada prometa na kineskom tržištu. Ako sada i američko tržište bude ograničeno, postavlja se pitanje gde će EU proizvođači van svog unutrašnjeg tržišta plasirati svoje automobile", kaže Stanić.

Prema proceni Evropske asocijacije proizvođača automobila Porsche AG i Mercedes-Benz Group AG biće najteže pogođeni Trumpovim poslednjim trgovinskim udarom, suočeni sa potencijalnim gubicima od 3,4 milijarde evra (3,7 milijardi dolara) zbog novih američkih carina na uvoz automobila. Ferrari NV, koji proizvodi sve svoje automobile u Italiji, planira da poveća cene nekih svojih modela u SAD za čak 10 odsto, dok će za druge modele apsorbovati troškove carina. Stellantis NV, proizvođač Alfa Romea i Maseratija, upozorio je da bi carine mogle uticati na nivo proizvodnje u Italiji, prenosi Bloomberg.

Bloomberg Mercury

 

 

SAD je drugo najveće tržište za evropski izvoz automobila, nakon Velike Britanije, sa gotovo 750.000 novih automobila proizvedenih u Evropskoj uniji koji su prošle godine izvezeni u SAD, u vrednosti od 38,5 milijardi evra, prema podacima ACEA.