Protesti i svetske trzavice nagrizaju rast srpskog BDP-a

Rastuća svetska politička i ekonomska nestabilnost, protesti koji se mesecima održavaju u Srbiji, ali i potencijalne sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) nametnuli su pitanje kako sniziti inflaciju i kamatne stope i održati očekivani rast domaće privrede. Centralna banka već je redukovala svoju prognozu za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu 2025, zadržavajući optimizam da će se u ostatku godine nadomestiti slabiji rezultati, dok stručnjaci ukazuju na pregršt parametara koji nagoveštavaju da će se tekuća godina u ekonomskom pogledu pokazati slabijom nego 2024.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković ove nedelje je podsetila da je ta monetarna institucija za ovu godinu inicijalno predvidela rast BDP-a od 4,5 odsto, odnosno rast između četiri i pet odsto.

"Moram da priznam da smo za prvo tromesečje našu projekciju sa 3,5 odsto već snizili na 3,3 odsto. Želimo da budemo ozbiljni - ne samo oprezni nego i ozbiljni - i snizili smo rast za to prvo tromesečje", rekla je ona na konferenciji Bloomberg Adrije u Beogradu, govoreći o uticaju svetskih i domaćih političkih neizvesnosti na privredu.

"Oduvek sam govorila da su politička i finansijska stabilnost jednako važne i međusobno uslovljene. Možete da imate koliko god pameti, znanja i iskustva iz nekog ranijeg perioda sankcija - svih mogućih i nemogućih načina snalaženja iz tog doba, ceha koji se kasnije platio kroz privatizaciju, gubitka velikih društvenih vrednosti, brendova i tako dalje - ali ako nemate političku stabilnost, vi jednostavno teško možete da održite finansijsku stabilnost. Izazov jeste sačuvati u ovim komplikovanim vremenima političku stabilnost, koja je preduslov za finansijsku stabilnost. Geopolitičke tenzije - mislim pre svega na međunarodne - jesu izazov za ono što se zove privredni rast", izjavila je Tabaković na konferenciji BBA.

 

Prema njenim rečima, smanjen očekivani rast srpske privrede u prvom kvartalu dovoljno govori o tome da se ti rizici u jednom delu već materijalizuju. Ipak, naredni meseci mogli bi dati prostora da se godina završi onako kako je i projektovano.

Oslabljene SDI

Depositphotos

"Zaista očekujemo da u ostatku godine nadoknadimo i usporavanje koje imamo u prilivu stranih direktnih investicija (SDI) jer su u januaru prilivi SDI, prema podacima koje imamo, iznosili svega 224 miliona evra u odnosu na ipak, moram da priznam natprosečnu i rekordnu prošlu godinu, kada je u januaru zabeleženo preko 600 miliona", napomenula je.

Agencija S&P Global - odakle je nedavno saopšteno da bi protesti mogli da oslabe poverenje investitora i umanje izglede za rast Srbije - podsetila je da su SDI bile nosilac rasta Srbije u poslednjoj deceniji. Neto priliv SDI prosečno je iznosio oko šest odsto BDP-a, što je pomoglo u povećanju zaposlenosti, produktivnosti i izvoza. Takođe su strana ulaganja pokrivala deficit tekućeg računa Srbije od 2015. godine, omogućavajući vlastima da održavaju stabilan kurs dinara i akumuliraju visoke devizne rezerve.

"Vlast u Srbiji naglašava da je neto priliv stranih investicija u prva dva meseca 2025. godine pao na najniži nivo u poslednjih šest godina. Postoji mnogo razloga za to, uključujući globalnu i regionalnu geopolitičku nesigurnost, kao i dugotrajnu slabost ključnih trgovinskih partnera u Evropskoj uniji (EU), uključujući Nemačku. Slabiji sentiment investitora i smanjena javna potrošnja kapitala usled unutrašnje političke nestabilnosti takođe mogu biti deo problema", navodi se u saopštenju S&P.

Podsetimo, Srbiji je u oktobru S&P Global dodelio investicioni rejting, a očekivalo se da će istim putem krenuti i agencija Fitch, ali je ona, upravo zbog političkih dešavanja, krajem januara zadržala kreditni rejting Srbije na nivou BB+ sa pozitivnim izgledom. 

 

NBS ostaje pri tome da će inflacija nastaviti da pada

Bloomberg Adria

"Očekujemo da se u periodu do kraja godine i inflacija zadrži na našoj projekciji, jer je ona već u padu i očekujemo da ona lagano pada i da završimo kraj godine onako kako smo to i predvideli. Tu može da nam poremeti projekciju samo poljoprivredna sezona. Unazad dve godine mi smo imali ispodprosečnu poljoprivrednu sezonu, ove godine očekujemo da ona bude bar na nivou proseka, ali s vremenom nikad ne znate - uostalom, kao i sa ljudima, tako da nadam se da će se ostvariti naša prognoza da rast ipak bude oko 4,5 odsto za ovu godinu i da inflaciju držimo pod kontrolom", rekla je Tabaković na konferenciji.

Podsetimo, nakon što je inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto, čime je blago iskočila iz ciljanog okvira od tri ± 1,5 odsto, februar je doneo usporavanje rasta potrošačkih cena na graničnih 4,5 odsto, što je bilo u skladu sa ranije iznetim projekcijama centralne banke, čije procene su da će se krajem 2025. inflacija približiti centralnoj ciljanoj vrednosti.

"Znači rizici su, pre svega, međunarodno okruženje, poljoprivredna sezona, ali u jednom delu i - kako ja dalje volim da kažem - blokade, ne samo protesti. Bilo je rata, NATO agresije, kovid-krize... Svako od vas pamti neku ličnu manju ili veću krizu i nekako se život uvek vraćao u normalu, u neku vrstu normalnosti, nikada istu kao pre srušenog mosta, pre bombardovanja zgrade, pre nekog smrtnog slučaja koji smo teško preboleli, ali se vraćao u normalnost", zaključila je Tabaković na konferenciji Bloomberg Adrije.

Inače, dan posle objave izveštaja o februarskoj inflaciji, centralna banka je šesti put zaredom zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto.

Arsić: Prognoze za 2025. postaju sve neizvesnije

Milojko Arsić; Foto: Bloomberg Adria TV

Makroekonomske tendencije u Srbiji na početku 2025. nagoveštavaju lošije rezultate nego 2024, pa je procena da će privredni rast ove godine biti niži od 4,2 odsto (na koliko cilja Ministarstvo finansija) i da će iznositi manje od četiri odsto, izjavio je u sredu profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je na predstavljanju biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji "Kvartalni monitor" rekao da su u januaru usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, a u odnosu na prethodnu godinu je opao i broj građevinskih dozvola.

Podsetimo, analitičari Bloomberg Adrije za ovu godinu predviđaju rast od četiri odsto, što bi bilo najviše među zemljama Adria regiona.

Srbija je lane ostvarila, kako je Arsić rekao, relativno visoku stopu privrednog rasta od 3,9 odsto, koja je bila među najvećim u Evropi, a veći rast od Srbije imale su samo Malta i Albanija. "Glavni pokretač rasta prošle godine u Srbiji bila je domaća tražnja, što je uticalo na rast unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Prosečna inflacija u 2024. iznosila je 4,6 odsto, svrstavajući Srbiju među evropske zemlje s najvećim rastom cena. Spoljni deficiti takođe su se produbili - deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je visokih 6,3 odsto BDP-a, što je snažno povećanje u odnosu na 2023. godinu", kazao je profesor Ekonomskog fakulteta.

"Prognoze za 2025. postaju sve neizvesnije, kako se komplikuju unutrašnji i spoljni činioci koji imaju uticaj na privredni rast", upozorio je Arsić, prenela je Beta.

Rekao je da je zasad dostupan veoma ograničen broj makroekonomskih indikatora koji se odnose na početak 2025. godine, a procena koliko će rast BDP biti manji od plana biće moguća tek kada bude raspoloživo više podataka o privrednim kretanjima i kada postane izvesnije u kojem pravcu će ići rasplet političke krize u Srbiji i kako će se razrešiti svetski ekonomski i politički sukobi.

 

Fiskalna politika, prema njegovim rečima, imaće znatno veće izazove 2025. jer je budžetom planirano povećanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a, a već sada postaje rizici da deficit bude veći. Prihodi budžeta će, istakao je on, biti manji zbog usporavanje rasta BDP-a, dok će rashodi biti veći zbog dodatnog povećanja izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo i subvencionisanje stambenih kredita za mlade.

"Sa stanovišta kratkoročnog rasta, važno je da se politička kriza u Srbiji što pre okonča, dok je sa stanovništa dugoročnog rasta važno da razrešenje krize bude takvo da doprinese smanjenju korupcije, jačanju vladavine prava i efikasnosti državne uprave", preporučio je profesor Arsić.

Kada je reč o prilivu stranih direktnih investicija, on kaže da je priliv u januaru ove godine bio isti kao u januaru 2022. i 2023, kada je iznosio oko 220 miliona evra, tako da politička kriza nije uticala na strane direktne investicije, ali ako se kriza nastavi taj efekat će se osetiti.