Gde pronaći nove izvore rasta za dostizanje BDP-a od pet i više odsto

Da bi Srbija brže napredovala, potrebne su joj stope rasta od pet ili šest odsto BDP-a godišnje. Dosadašnje mogućnosti bazirane na javnim investicijama i stranim ulaganjima su u velikoj meri iscrpljene i potrebno je usredsrediti se na domaće privatne investicije i preduzetnički model rasta, rečeno je u nedelju na Kopaonik biznis forumu.

Iako Srbija ostvaruje solidne stope privrednog rasta od oko četiri odsto, što je za jedan procentni poen više nego što ostvaruju zemlje centralne i istočne Evrope, to i dalje ne znači da je takav rast Srbije dugoročno održiv i kvalitetan, smatra Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta, koji predlaže preduzetnički model rasta.

Prema njegovim rečima, Srbija spada u srednje razvijene ekonomije, a tradicionalni sektor sa niskom dodatnom vrednošću učestvuje sa 40 odsto i zapošljava više od 50 odsto radne snage. "Tu možemo videti razliku u strukturi privrede Srbije i zemalja centralne i istočne Evrope. Dosadašnji razvoj Srbije se zasnivao pre svega na javnim investicijama, a kada se radi o privatnom kapitalu, to su bile strane direktne investicije uz malo učešće domaćeg kapitala."

 

On ukazuje na preveliko oslanjanje na javne investicije koje su, istina, imale značajan efekat na privredni rast. Za javne investicije proteklih godina se izdvajalo od šest do sedam odsto BDP-a, a za ovu godinu je predviđeno čak 7,4 odsto ili 6,5 milijardi evra. Građevinarstvo je ostvarilo kumulativni rast od 68 odsto od 2017. do 2023. godine.

"Pored tih pozitivnih pokazatelja, već dolazimo do ograničenja određenih modela rasta i ispoljavanja čitavog niza negativnih pojava. Mi se već sada srećemo sa problemom finansiranja tih tako ambicioznih projekata, što se može videti po tome da se neki projekti odlažu ili što im se u budžetu određuju simbolični iznosi." Paunović postavlja pitanje ekonomske opravdanosti takvih investicija. "To je posledica donošenja niza ad hok odluka, koje nemaju uporište u javnim politikama."

Savez ekonomista Srbije  Lev Ratnovski

Lev Ratnovski, predstavnik MMF u Srbiji, ocenio je da je rast Srbije prilično stabilan i da uglavnom potiče od velikih javnih ulaganja.

MMF je prema njegovim rečima nedavno ekonomiju Srbije ocenio kao dobru, dodajući da ima mesta za dodatno unapređenje, kao što su objavljivanje podataka o opštinskim finansijama i jačanje prakse javnih nabavki.

"I dalje nastavljamo da pritiskamo da veliki investicioni projekti moraju da budu deo tenderskih procedura. Sa vladom smo se dogovorili da objavljuje analize svih javnih investicija, kako bi se osiguralo da javne investicije donose više koristi nego troškova, čime se optimizuje korišćenje javnih resursa."

 

Predsednik Fiskalnog saveta je rekao da su strane direktne investicije veoma značajne po svom iznosu i iznosile su 25 milijardi evra u periodu od 2017. do 2023. godine, ali su i te investicije bile okrenute ka tradicionalnim sektorima. Oko 60 odsto tih investicija je otišlo u oblast rudarstva, poljoprivrede, proizvodnje hrane i metala. Nisu išle u razvoj delatnosti koje imaju visoku dodatnu vrednost.

On kaže da se uočava usporavanje stranih direktnih investicija. Ako se posmatra u odnosu na 2019. godinu, kada su bile 7,4 odsto BDP-a, njihovo učešće je 2024. godine palo na 5,6 odsto.

Savez ekonomista Srbije    Blagoje Paunović

Više zabrinjava pojava završetka investicionog ciklusa, koja se ispoljava u tome da strani investitori sve veći deo novca iznose iz zemlje kao dobit koja se ostvaruje po osnovu investicija. Tako da je 2024. iznos SDI bio 6,6 milijardi evra, što je porast za osam odsto u odnosu na 2023, ali je istovremeno u tom periodu došlo do odliva po osnovu povlačenja dividendi od nekih 4,3 milijarde evra, što je skoro dve trećine iznosa koji je uložen. Još više zabrinjava što je taj porast odliva u odnosu na prethodnu godinu bio veoma veliki i iznosio je 40 odsto. Prema njegovim rečima, približava se trenutak kada će se neto efekat stranih investicija svesti na nulu.

Kao što je Bloomberg Adria pisala, odliv isplaćenih dividendi po osnovu ukupnog stanja stranih direktnih investicija od januara do oktobra 2024. iznosio je 2.281 milion evra, a od kamata po osnovu međukompanijskih kredita 331 milion evra. U NBS naglašavaju da ove stavke predstavljaju "dohodak od stranog ulaganja i ne ulaze, ni u aktivi ni u pasivi, u obračun tokova stranih direktnih investicija".

Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže za Bloomberg Adriju da je ovoliki odliv po osnovu dividendi i isplate dohotka vlasnika "više nego pola od ukupnog priliva stranih investicija u istom periodu, koji je bio četiri milijarde evra".

Predsednik Fiskalnog saveta ocenjuje da se odliv po osnovu dividendi dešava zato što je strane investitore privlačila jeftina radna snaga, ali se raspoloživost radne snage smanjuje. Stopa nezaposlenosti je pala na osam odsto, stopa zaposlenosti je povećana na 56 odsto, što je blizu stope zaposlenosti u zemljama centralne i istočne Evrope, koja iznosi 59 odsto. Prema njegovoj oceni iscrpljuju se faktori koji su podsticajno delovali na strane investitore.

Obrazovanje za jačanje konkurentnosti

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je za privredni rast neophodan rast produktivnosti, za koju je neophodna obrazovana radna snaga. Međutim, u Srbiji se za obrazovanje izdvaja 3,3 odsto, a u Sloveniji 3,7 odsto, naveo je on.

Da bi zemlja ušla u grupu visoko razvijenih privreda prema klasifikaciji Međunarodnog monetarnog fonda, potreban je bruto nacionalni dohodak od 14.000 dolara godišnje, a Srbija je sada na 10.300 dolara, mereno tekućim cenama.

Privreda Srbije u poslednjih 25 godina rasla je u proseku po stopi od oko četiri odsto. U zemljama EU prosek je bio 2,2 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope oko tri odsto, što se moglo očekivati imajući u vidu nisku bazu iz koje smo krenuli 2000. godine.

Srbija ima solidne stope rasta, bolji samo Irska i Malta

Ako sagledamo prethodnih pet godina kumulativno posmatrano, rezultati privrede Srbije u pogledu stope rasta BDP-a bili su solidni, smatra Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Ako izuzmemo Irsku i Maltu, koje su imale vanredno visoke stope, Srbija je u drugom ešalonu zemalja zajedno sa Kiprom, Albanijom i Hrvatskom koje su ostvarile solidne performanse. Te solidne performanse znače da je privreda rasla po stopama od tri do četiri odsto. Kako bismo se primakli evropskom proseku nivoa razvijenosti, potrebno je da te stope budu do šest odsto."

Savez ekonomista Srbije      Saša Ranđelović

Postavlja se pitanje da li je to moguće, napomenuo je on. Nekim zemljama je to pošlo za rukom, bilo ih je 30, koje su imale prosečne stope rasta od pet do šest odsto, doduše nijedna u Evropi, pa se postavlja pitanje da li je to realističan cilj. "Srbija je rast u proteklom periodu ostvarivala na osnovu javnih investicija i stranih, dok su domaće na uzlaznoj putanji, ali na relativno niskom nivou. Da bismo prešli u grupu zemalja sa visokim nivoom dohotka, potrebne su tri poluge rasta: ljudski kapital, fizički kapital i tehnološki napredak."

 

Osim prelaska na preduzetnički model, nije bilo konkretnih predloga na koji način podstaći privatne investitore da više ulažu. Jasna Atanasijević, glavni ekonomista EY Srbija, rekla da mala i srednja preduzeća dobijaju subvencije između 10 i 20 miliona evra, što je nedopustivo malo s obzirom na njihov značaj. Potrebni su mehanizmi finansiranja za privatne investicije.

Inače, prema Milenijumskim ciljevima razvoja, zemlje poput Srbije trebalo bi da imaju najmanje 25 odsto učešća investicija u BDP-u, što bi donelo održivu stopu rasta BDP-a od pet odsto godišnje. Ako hoćemo da smanjimo jaz između Srbije i EU, potreban je rast od čak sedam odsto.