Da bi Srbija dostigla magičnu stopu privrednog rasta od pet odsto, potrebno je da se pojačaju privatne investicije domaćih kompanija. Za početak treba utvrditi kolike su one zaista i koja je optimalna mera, budući da su strane i državne dosegle do maksimuma.
Prema računici Narodne banke Srbije, privatne investicije predstavljaju razliku između ukupnih investicija i kapitalnih investicija države.
"S obzirom na to da se učešće kapitalnih investicija države u poslednjih nekoliko godina kreće oko sedam odsto BDP-a i da bi u 2024. trebalo da iznosi 7,4 odsto, procenjujemo da će učešće privatnih investicija u BDP-u u 2024. iznositi oko 17 odsto", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.
Opširnije
Privrednici: Gradićemo hotele, ali samo ako država da novac
Srpski privrednici traže proširenje uredbe o subvencijama za izgradnju i rekonstrukciju hotela
17.10.2024
Preokret u politici subvencija: domaći biznis imaće prednost
Srbija će nastaviti da pomaže i subvencioniše sve kompanije koje imaju dobar i dugoročan plan ulaganja, a domaće će imati prednost u odnosu na strane.
29.01.2024
Zbog čega domaća privreda ne investira dovoljno u Srbiji
Strane direktne investicije padaju na pet odsto BDP-a i zato je potrebno povećati domaće.
04.12.2023
Uslužni sektor vuče srpski rast, ali će ubuduće izvoz biti ključan
Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP-a u 2023. godini će potpuno biti vođen neto izvozom.
24.11.2023
NBS očekuje da će priliv SDI u Srbiju ove godine biti oko prošlogodišnjeg nivoa od 4,6 milijardi evra (5,6 odsto BDP-a).
Iz toga se može zaključiti da su investicije domaćih kompanija dogurale do 11,4 odsto.
"Učešće ukupnih investicija u osnovne fondove u BDP-u, koje kao agregat upotrebe BDP-a objavljuje Republički zavod za statistiku, u periodu 2021 - 2023. kretalo se između 23 odsto i 24 odsto, a naša procena je da će se u 2024. naći na nivou od 24,3 odsto" navode u NBS.
Prema Milenijumskim ciljevima razvoja, zemlje poput Srbije trebalo bi da imaju najmanje 25 odsto učešća investicija u BDP-u, što bi donelo održivu stopu rasta BDP-a od pet odsto godišnje. Ako hoćemo da smanjimo jaz između Srbije i EU, potreban je rast od čak sedam odsto.
Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), naglašava da ne postoji zvanična državna statistika koja prati privatne investicije. Na osnovu parcijalnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, moguće je napraviti grubu procenu da se one kreću oko 7,5 odsto BDP-a, što je ne samo niže od proseka EU već i upola niže od proseka privreda centralne i istočne Evrope u vreme njihovog najintenzivnijeg rasta.
Investicije privatnih domaćih kompanija do šest odsto BDP-a
S druge strane, i ovako niske domaće privatne investicije su precenjene s obzirom na to da u njih ulaze i investicije državnih kompanija koje posluju i na tržištu i koje se ne finansiraju direktno iz budžeta.
"Prema tome, kada isključimo ova preduzeća, možemo da govorimo o realnom rasponu domaćih privatnih investicija koji se kreće između pet i šest odsto BDP-a, što je, nažalost, nedovoljno za dinamičan privredni rast i razvoj. Pored toga, usled stagnacije prihoda i rasta troškova (cene inputa i zarada) u 2023. godini, preduzeća su "štedela" na investicijama, koje su dodatno opale 15-20 odsto. Nedostatak investicija dugoročno znači da preduzeća zaostaju u inovacijama, širenju kapaciteta i automatizaciji, što stvara prepreke za dugoročnu konkurentnost i razvoj", kaže Šormaz.
Krivci malo država, malo MSP
Prema njegovoj oceni, ovako nizak nivo domaćih privatnih investicija posledica je dva ključna faktora - jedan se tiče države, a drugi samog MSP sektora.
Prvi faktor je sada već dobro poznata priča o nejednakom tretmanu domaćeg MSP sektora i velikih stranih investitora od strane države. Pre svega na institucionalnom planu, sve one prepreke koje tište MSP sektor, neefikasna administracija, dugo čekanje na dozvole - nisu problem za velike strane firme.
"Pravila igre za njih su veoma jednostavna i jasna, interesi se lako zastupaju i brane, što je zapravo dobra vest - ali to nije slučaj sa domaćom malom i srednjom privredom", kaže Šormaz.
Poreski kredit za velike, ali ne i za male
Na poreskom planu Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima poreski kredit za velika, ali ne i za mala i srednja preduzeća, čime su ona faktički diskriminisana.
Na planu programa podrške, Srbiji fale razvojne institucije (poput Razvojne banke) i razvojno finansiranje. Iako Razvojna agencija Srbije "na papiru" ima desetak programa podrške MSP sektoru - u pitanju su zanemarljivi iznosi koji ne mogu mnogo toga da promene po pitanju konkurentnosti MSP sektora.
Subvencije uglavnom idu strancima
S druge strane, kada je reč o subvencijama za privlačenje investicija - čiji iznosi godišnje prevazilaze i 130 miliona evra - 90 odsto ovih sredstava ide stranim firmama, dodaje Šormaz.
Zoran Drakulić, predsednik Poslovnog kluba "Privrednik", jednom prilikom je za Bloomberg Adriju potvrdio da se subvencije godinama daju stranim kompanijama, ali se nada da će se država okrenuti malo domaćoj privredi, navodeći primer državnih subvencija za gradnju hotela.
Prema zakonu, subvencije za otvaranje radnih mesta važe i za domaće i strane. Problem je u tome što država ne daje pare na lepe oči. Sva davanja treba da se pokriju bankarskim garancijama. Velike kompanije to mogu da obezbede, ali male ne mogu.
Ako se pogleda lista podsticaja, na njoj se u poslednjih pet godina pojavljuje sve više domaćih kompanija, koje su najpre prvenstveno dobijale subvencije za hotele u Vrnjačkoj Banji, Zlatiboru ili Sokobanji, ali njihove investicije ne prelaze 10 miliona evra.
Tek u poslednje dve godine su u grupu subvencionisanih ušle kompanije iz prerađivačke industrije, pre svega prehrambene poput Nektara i Neoplante ili konditora Jaffe, Alco grupe, Swissliona. Međutim, i dalje je reč o investicijama od po nekoliko miliona evra. Najveću investiciju ima domaći proizvođač veštačkih đubriva Elixir, od 70 miliona evra, za koju je dobio podsticaje u iznosu od 4,6 miliona evra.
Šta su MSP mogla da urade, a nisu
Šormaz kaže da faktor koji se često zanemaruje, a koji je jako bitan, jeste zastareo način upravljanja domaćim preduzećima.
"Bilo da govorimo o tržištu, ljudskim resursima ili finansijama, naša preduzeća i dalje na tim poljima ne koriste sav svoj potencijal. Primera radi, ona kupuju za keš, koji prethodno drže na svojim računima duži vremenski period, a njihove mašine su često kapaciteta koji su veći od potrebnih. Sve to zajedno usporava investicije i snižava njihovu efikasnost. Pored toga, ono što vidimo iz istraživanja koja u CEVES-u sprovodimo jeste da se većina preduzeća ne oslanja na banke i kredite jer, kako kažu, eksterno finansiranje im nije potrebno", navodi Šormaz.