Ekonomski rast u trećem kvartalu 2023. godine, prema proceni Ministarstva finansija, bio je vođen ubrzanjem u uslužnom sektoru. Ekonomska aktivnosti u ovom sektoru je povećana u svim delatnostima, osim u trgovini, koja je prema proceni Ministarstva finansija zabeležila smanjenje od oko 1,5 odsto.
Industrija je ostvarila rast bruto dodate vrednosti od 3,6 odsto kao rezultat nastavka veće proizvodnje u elektroenergetskom sektoru, ali i usled povratka prerađivačke industrije na pozitivnu putanju rasta. Građevinarstvo je nastavilo sa solidnom dinamikom zabeleživši povećanje ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto.
Poljoprivreda je ostvarila povećanje od oko devet odsto usled dobrog roda žitarica i industrijskog bilja, dok je negativan doprinos potekao od proizvodnje voća i povrća.
Opširnije
Rast BDP-a Srbije 3,5 odsto u trećem kvartalu
Da bi se dostigao zacrtani cilj od 2,5 odsto, neophodno je da poslednja dva kvartala imaju stope rasta od oko 3,7 odsto u proseku, što bi bio veliki zaokret u odnosu na prvu polovinu godine.
31.10.2023
Industrija prošle godine nosila srpski BDP, potvrdila statistika
Prerađivačaka industrija učestvovala sa 13,5 odsto
02.10.2023
Broj izdatih građevinskih dozvola raste dok cena novogradnje pada
Prema dozvolama izdatim u julu, prijavljena je izgradnja 3.099 stanova.
15.09.2023
Prognoze za BDP Srbije sve optimističnije kako se bliži kraj godine
Talas recesije ne bi trebalo da zahvati zemlje Adrija regiona.
14.09.2023
Građevinarstvo nosi privredeni rast u drugom kvartalu
Poljoprivreda je imala rast od 9,3 odsto.
31.08.2023
Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP-a u trećem kvartalu 2023. godine, prema proceni Ministarstva finansija, bio je vođen domaćom tražnjom.
"Usporavanje inflacije odrazilo se na rast realnog dohotka stanovništva tako da je u trećem kvartalu, nakon negativnih stopa u prvoj polovini godine, zabeležen rast lične potrošnje od 1,1 odsto međugodišnje", navode u Ministarstvu finansija.
Pozitivan doprinos rastu BDP-a ostvarila je i državna potrošnja. Istovremeno, investicije u osnovne fondove ostvarile su povećanje od oko četiri odsto zahvaljujući pre svega većim građevinskim radovima. Prema proceni Ministarstva finansija, realni izvoz i uvoz su međugodišnje zabeležili gotovo stagnaciju usled nešto manje spoljne tražnje s jedne strane, odnosno manjeg uvoza energenata s druge strane. Sezonski efekat i dobar prinos kukuruza i industrijskog bilja doprineli su rastu poljoprivrede.
Prema fleš proceni RZS, u trećem kvartalu 2023. godine realni rast BDP je ubrzao i iznosio je3,5 odsto međugodišnje.
"Nakon nešto nižih stopa rasta početkom 2023. godine, od maja dolazi do postepenog ubrzanja ekonomske aktivnosti tako da vrednost ovog indikatora u septembru ukazuje na rast BDP od 4,1 odsto, što je najveći mesečni rast privrede, međugodišnje posmatrano, još od maja 2022. godine", ocenjuje Ministarstvo finansija.
Prema proceni Narodne banke Srbije, privredni rast u trećem tromesečju je vođen neto izvozom, fiksnim investicijama, a manje i državnom potrošnjom. U četvrtom kvartalu očekuju ubrzanje rasta BDP-a na oko 3,8 odsto, što će biti vođeno rastom u uslužnim sektorima, poljoprivredi i građevinarstvu, dok bi nešto sporiji rast trebalo da zabeleži i industrijska proizvodnja.
Ministarstvo finansija očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti 2,5 odsto, a za sledeću godinu predviđa 3,5 odsto.
Posmatrano sa proizvodne strane, povećanje kreirane bruto dodate vrednosti u 2023. godini biće zabeleženo u svim privrednim sektorima. Ministarstvo finansija smatra da će uslužni sektor i u 2023. godini imati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti. Trebalo bi da rast bude diverzifikovan i ostvaren u većini uslužnih delatnosti.
Bloomberg
Uprkos slabijoj spoljnoj tražnji od prethodno očekivane, ukupna industrija će nastaviti sa pozitivnom dinamikom i tokom 2023. godine i zabeležiti povećanje od oko dva odsto, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, ali i oporavka proizvodnje električne energije.
Rast će zabeležiti i građevinarstvo kao rezultat očekivanog povećanja privatnih investicija i ulaganja u infrastrukturne projekte, a delom i zbog niže baze u 2022. godini. Poljoprivredna proizvodnja će prema aktuelnoj proceni Ministarstva finansija ostvariti rast od 9,3 odsto.
"Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP-a u 2023. godini će u potpunosti biti vođen neto izvozom, dok će domaća tražnja imati negativan doprinos pre svega usled uticaja promena u zalihama. Aktiviranje novih proizvodnih kapaciteta rezultiraće realnim rastom izvozne aktivnosti od oko tri odsto uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji. S druge strane, pad uvoza energenata i manji uvoz repromaterijala imaće za posledicu pad realne uvozne aktivnosti od 1,4 odsto ", ocenjuje Ministarstvo finansija.
Narodna banka Srbije je u novom izveštaju o inflacija potvrdila prognozu Ministarstva finansija o privrednom rastu od 2.5 odsto. To je optimističnija procena nego letos, kada je predviđala rast između dva i tri odsto, bliže donjoj granici. Razlozi za optimizam bili su bolja poljoprivredna sezona od one koju je NBS očekivala, nešto veća industrijska proizvodnja i brži rast građevinarstva. NBS pčekuje da će inflacija do kraja godine biti oko osam odsto, a da će se sredinom sledeće godine vratiiti u granice cilja.
S druge strane, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Fiskalni savet i Savet stranih investitora Srbiji prognoziraju rast od oko dva odsto.
Savet stranih investitora u Beloj knjizi za 2023. godinu navodi da privreda Srbije zavisi od privrednih kretanja u EU. Njihova prognoza privrednog rasta za ovu godinu je dva odsto. U Srbiji će, kako ocenjuju, doći do usporavanja privrednog rasta, ali na nešto višem nivou nego u EU. Inflacija će polako početi da se spušta u narednom periodu, ali uz zadržavanje iznad ciljanog koridora (tri odsto plus/minus 1,5 odsto).
Savet stranih investitora u Beloj knjizi za 2023. godinu uočava sličnost sa krizom iz 2008. godine. Prema njihovoj proceni, putanja smirivanja inflacije će verovatno izgledati kao u periodu 2009 - 2010. godine, s tim što ne predviđaju njeno snižavanje na ciljni nivo u naredne dve godine.
"I tada i sada, najveći doprinos inflaciji daju cene sirove i prerađene hrane", smatraju strani investitori.
Država svojom poreskom politikom podstiče inflaciju da bi, na drugoj strani, stimulisala potrošačku tražnju. Ona, međutim, više nije glavni pokretač rasta BDP-a. Nažalost, to nisu ni investicije.
"Kretanja u sledeće dve godine zavise od izvoza i uvoza. Mi pretpostavljamo dalji rast izvoza uz smanjenje uvoza. Kreatori ekonomske politike moraju izuzetnu pažnju da posvete položaju zemlje u međunarodnoj trgovini i, uopšte, međunarodnim odnosima, kako bi smanjili rizike za obavljanje privredne aktivnosti u zemlji", navode autori Bele knjige.
.webp){kind=icon}
