Bruto domaći proizvod (BDP) u 2022. godini u tekućim cenama iznosio je 7.097.629 miliona dinara i realno je veći za 2,5 odsto, potvrdio je u ponedeljak konačnu procenu Republički zavod za statistiku.
Najznačajnije učešće u formiranju BDP-a prošle godine imali su prerađivačka industrija sa 13,5 odsto, trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila sa po 12 odsto, kao i poslovanja nekretninama sa 6,9 odsto.
Opširnije
Građevinarstvo iznenadilo, ali ekonomisti i dalje očekuju privredni rast od dva odsto
'Zadržavamo prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda u celoj 2023. na nivou od oko dva odsto', rekli su ekonomisti.
28.09.2023
Recesija se širi Evropom, ali u Adria regionu nema razloga za paniku
Zemlje u Adria regionu neće biti zahvaćene padom ekonomije, odnosno očekuje se rast i u ovoj i u idućoj godini.
11.09.2023
Prognoze za BDP Srbije sve optimističnije kako se bliži kraj godine
Talas recesije ne bi trebalo da zahvati zemlje Adrija regiona.
14.09.2023
BDP evrozone skoro stagnirao u drugom kvartalu zbog pada izvoza
Ekonomija evrozone je jedva porasla u drugom kvartalu, pošto su novi podaci koji pokazuju loš učinak izvoza primorali na smanjenje ukupnih stopa rasta u regionu.
07.09.2023
Rebalans budžeta i veće akcize u istom danu (ni)su slučajnost
Pošto nije bilo potrebe za pozamašnim intervencijama države na polju energetike, jedan deo tog fiskalnog prostora usmeren je na povećanje plata i penzija, kaže analitičarka BBA Marina Petrov.
04.09.2023
Ako se posmatra po agregatima upotrebe BDP-a, učešće izdataka za individualnu potrošnju domaćinstava iznosilo je 67,1 odsto, države 9,4 odsto, dok je za kolektivnu potrošnju države iznosilo 6,8 odsto, bruto investicija u osnovna sredstva 24,2 odsto, izvoza dobara i usluga 63,8 odsto i uvoza dobara i usluga 74,8 odsto.
Posmatrano po delatnostima, u 2022. godini ostvaren je značajan realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) u sektoru usluge smeštaja i ishrane - 32 odsto, rudarstva - 23,3 odsto i sektoru umetnosti, zabave i rekreacije - 9,2 odsto.
Realni pad BDV-a zabeležen je u građevinarstvu od 9,8 odsto, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu 8,3 odsto i snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, 6,8 odsto.
Posmatrano sa rashodne strane, realni rast zabeležen je kod svih agregata: izdaci za individualnu potrošnju sektora domaćinstava, 3,9 odsto, izdaci za individualnu potrošnju sektora države, 0,2 odsto izdaci za kolektivnu potrošnju sektora države, 0,6 odsto bruto investicije u osnovna sredstva, 1,9 odsto, izvoz dobara i usluga 16,6 odsto i uvoz dobara i usluga 16,1 odsto.