Prvi kvartal doneo najniži rast BDP-a u poslednje dve godine

Realni rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine iznosio je dva odsto, u odnosu na isti period 2024, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ako revidirani zvanični izveštaj potvrdi ovu računicu, biće to najslabiji tromesečni učinak domaće privrede od kraja 2022. godine.

Detaljniji obračun BDP-a za prvi kvartal biće predstavljen u saopštenju 2. juna, navodi se u objavi od srede.

Fleš procena dolazi dan pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da se nada nešto optimističnijem rezultatu, kazavši kako veruje da je stopa privrednog rasta u prva tri meseca ove godine bila između 2,1 i 2,2 odsto. I ti brojevi bili su niži od planiranog, a prema Vučićevim rečima, oni su posledica krize koje su izazvale blokade. Predsednik je naveo da je najviše pretrpeo sektor usluga.

"Verujem da će stopa rasta da bude 2,1 do 2,2 odsto u prva tri meseca. Biće nam potrebno mnogo da bismo dostigli 3,5 do 3,6 odsto što je opet manje od onoga što smo planirali do kraja godine", kazao je Vučić novinarima prilikom obilaska radova na izlaznom portalu tunela Iriški venac. "U ugostiteljstvu i turizmu je ogroman pad u uslugama. Turizam ima pad od 22,8 odsto u prva tri meseca", dodao je.

Depositphotos

Početak 2025. doneo je slabije rezultate brojnih ekonomskih parametara, uključijući priliv stranih direktnih investicija i rast industrijske proizvodnje, koji je u januaru iznosio 0,4 odsto, a u februaru 1,8 odsto međugodišnje. Vedrinu donose sveži zvanični podaci, takođe objavljeni u sredu, prema kojima je u martu skok industrijske proizvodnje iznosio 6,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Prema najnovijem izveštaju, prerađivačka industrija porasla je za preko 10 odsto, a rudarstvo za skoro pet odsto, dok je u sektoru snabdevanja strujom, gasom parom i klimatizacije očitan pad od preko šest odsto.

Inače, ovako niske stope rasta privreda nije beležila još od poslednjeg kvartala 2022, kada je porasla za jedan odsto, da bi već u narednom tromesečju rezultat bio bolji i iznosio 2,3 odsto, prema podacima RZS.

Rast od dva odsto manji je i od već redukovane projekcije Narodne banke Srbije (NBS), koja je ranije ove godine spustila svoju projekciju za rast BDP-a u prvom tromesečju sa 3,5 na 3,3 odsto. Za celu godinu NBS je inicijalno predvidela rast od 4,5 odsto i nastavlja da zadržava optimističan stav da će ostatak godine popraviti ukupan rezultat.

 

Međutim, pojedine svetske institucije ne dele tako pozitivan stav. Kako je Bloomberg Adria već pisala, Međunarodni monetarni fond (MMF) značajno je snizio svoje prognoze svetskog rasta za ovu i narednu godinu, skrenuvši pažnju na negativne posledice američkih carina. U okviru svog poslednje analize, MMF je smanjio projekcije privrednog rasta i za Srbiju u 2025. godini sa 4,2 odsto na 3,5 odsto.

Nije prošlo mnogo, a istu stvar uradila je i Svetska banka - njihovi stručnjaci sada veruju da će privredni rast u Srbiji ove godine iznositi 3,5 odsto, a sledeće 3,9 odsto.

Podsetimo, Ministarstvo finansija ranije je iznelo predviđanje o rastu od 4,2 odsto, analitičari Bloomberg Adrije vide skok od četiri odsto, dok u Fondaciji za razvoj ekonomske nauke (FREN) smatraju realnim da će rast iznositi ispod četiri odsto.

Prošle godine srpska privreda porasla je za 3,9 odsto, a 2023. za 3,8 odsto.

Stručnjaci upozoravaju da održavanje visokih stopa rasta u zemlji postaje sve izazovnije, budući da tradicionalne, niskotehnološke privredne grane sa malom dodatom vrednošću upošljavaju preko 50 odsto radne snage u Srbiji i dosad su upravo one bile pokretač za uvećanje BDP-a. Ovo potencijalno može biti problem za dalje održavanje privrednog rasta jer se tržište rada zateže, a plate rastu, što zemlji ostavlja sve manje raspoložive jeftine radne snage koja bi mogla da podupire privredu.