Stranci sve manje investiraju u Srbiji, domaći privrednici još više zaostaju

Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji padaju, što u kombinaciji sa drugim slabijim ekonomskim rezultatima nagoveštava da bi se zemlja uskoro mogla suočiti s problemom da održi dosadašnji tempo rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). U međuvremenu, pojedini stručnjaci upozoravaju da - sve i da se u ostatku godine nadoknadi taj pad - sam princip po kom je srpski BDP rastao proteklih godina polako postaje neprimenljiv. 

Početak 2025. doneo je pad od 700 miliona evra na polju SDI, saopštio je državni vrh, navodeći da su razlog tome blokade koje se već mesecima odvijaju u Srbiji. "Imamo 700 miliona manje evra stranih direktnih investicija nego u prethodnoj godini u istom periodu, do 20. marta. Ne 700 miliona dinara, 700 miliona evra. O broju turista koji je manji, o nižem nivou usluga i o svemu drugom da i ne govorim", rekao je predsednik Aleksandar Vučić tokom obraćanja javnosti u Palati "Srbija".

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, nedavno je na predstavljanju Kvartalong monitora rekao da je priliv stranih direktnih investicija u januaru ove godine bio isti kao u januaru 2022. i 2023, kada je iznosio oko 220 miliona evra, tako da politička kriza nije uticala na strane direktne investicije, ali ako se kriza nastavi, taj efekat će se osetiti.

Prema zasad dostupnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupan priliv SDI u januaru 2025. opao je za 63 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine - sa 604,5 na 224,4 miliona evra. "Važno je istaći da je iznos priliva u januaru prethodne godine bio iznad uobičajenog proseka za taj period godine", napomenuli su iz centralne banke u izjavi za Bloomberg Adriju.

Vrednosti tih investicija razvrstane po zemljama za prvi mesec ove godine još nisu javno dostupne. "Zasad ne raspolažemo podacima o SDI po zemljama, s obzirom na to da se ovi podaci sakupljaju na tromesečnom nivou."

Depositphotos

Podsetimo, SDI su prošle godine bile rekordne, premašivši 5,2 milijarde evra. Kada je reč o njihovoj geografskoj strukturi, najviši prilivi su zabeleženi iz evropskih (61,6 odsto) i azijskih zemalja (34,6 odsto). Najveći investitor u zemlji ostala je Evropska unija (EU), sa više od dve milijarde evra ulaganja.

Međutim, najjača evropska privreda, Nemačka, lane je u zavisnosti od dinamike projekata tokom godine, ostvarivala i prilive i odlive. "Posmatrano na nivou godine, zabeležen je neznatan odliv SDI iz Nemačke u 2024. godini u iznosu od 0,4 miliona evra", naveli su u NBS. Poređenja radi, u 2023. zabeležen je priliv od 223 miliona evra.

Gledano pojedinačno po državama, najveće SDI u Srbiju prošle godine su zabeležene iz Kine, Holandije, Velike Britanije, Luksemburga i Švajcarske. "Pri ovome treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori, zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji", rekli su u NBS.

Aleksandar Ljubić iz Saveta stranih investitora podsetio je u razgovoru za Bloomberg Adria TV da investicije u Srbiji imaju dve strukture. "Jedno su potpuno novi investitori, a drugo je reinvestiranje. Postoje kompanije koje su u Srbiji već dugi niz godina i proširuju proizvodne pogone i dodaju samu vrednost. Januar je inače loš mesec, ali ne smemo zaboraviti da je tada bila inauguracija američkog predsednika i ceo svet je čekao da vidi kakve će on odluke doneti, jer je upravo ove carine i najavljivao u predizbornoj kampanji. Ovo nije stvar slobodne trgovine, ovde se radi o zaštiti dominacije određene zemlje na svetskom tržištu", ocenio je Ljubić.

Kada je reč o domaćim faktorima, sagovornik je napomenuo da je Srbija skoro dobila petog mandatara u poslednjih pet godina, a da strani investitori traže predvidljivost i vladu od četiri godine.

"U Srbiji imamo porast političkog rizika, taj rizik se povećava i u Evropi. Sve je manje novca za ulaganje na nivou EU, imajući u vidu niske stope rasta. Ono što nas brine u ovom konkretnom slučaju jeste što se oporavak EU, koja je naše ključno tržište, odlaže na neizvesno dugo vreme, a naša održivost ne može da se oformi ukoliko nemamo spoljni faktor koji utiče pozitivno na naš rast. Tražnja za proizvodima iz Srbije opada i to beležimo i na kraju prošle godine i ove godine i ne možemo napraviti jasnu razliku koliko na to utiču spoljni faktori, a koliko unutrašnji, u vidu političke krize, protesta i tako dalje", rekao je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

 

Prema Ljubićevim rečima, "za rast od pet odsto, potrebno je 25 odsto investicija u BDP-u". "Strani investitori u ukupnom iznosu uvek čine između šest i sedam odsto. S druge strane, tu je država sa sedam do osam odsto, sa velikim infrastrukturnim projektima, kao što su železnica, putevi, auto-putevi, što čini oko 15 odsto. Znači potrebno je 10 odsto takozvanih domaćih investicija da biste imali rast od pet odsto, koji je, opet, nedovoljan da bi se stigle neke zemlje EU u nekom kraćem vremenskom periodu."

Očekuje se slabiji rast BDP-a u prvom kvartalu

Sem pada SDI, stručnjaci su dosad već isticali da su u januaru primećeni usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, a u odnosu na prethodnu godinu je opao i broj građevinskih dozvola.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković na konferenciji Bloomberg Adrije izjavila je da je ta monetarna institucija već snizila svoju projekciju za rast BDP-a za prvo tromesečje sa 3,5 na 3,3 odsto, zadržavajući optimizam da će se u ostatku godine nadomestiti slabiji rezultati. Predsednik Vučić nedugo zatim je saopštio da će u prvom kvartalu 2025, prema fleš procenama, stopa rasta u Srbiji biti još niža - tri odsto.

"Upropastili su nas. Blokaderi i svi ovi politički faktori su nas uništili, ali ne mogu oni da nas unište do kraja, već su nam smanjili stopu razvoja i stopu rasta. U prvom kvartalu ona će, prema fleš procenama, biti oko tri odsto, a mogla je da bude i 3,6 i 3,8, da nismo imali ovakav zulum i ovakav teror kakav smo imali", rekao je Vučić za televiziju Pink.

Država i stranci motor srpske privrede

Treba reći da je u 2024. BDP Srbije porastao za 3,9 odsto, što je bilo slično kao godinu pre.

Prognoze za ovu godinu variraju, a čini se da je centralna banka dosad najpozitivnija, sa projekcijom od 4,5 odsto rasta.

Ipak, ne dele svi optimizam kada je u pitanju održanje privrednog rasta zemlje.

Akademik Pavle Petrović na nedavno održanom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti potvrdio je da poslednjih četiri-pet godina Srbija beleži solidan prosečni privredni rast od oko četiri odsto godišnje. To je više od proseka zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) od tri odsto i budi nadu da bi Srbija mogla da se priključi grupi zemalja sa visokim dohotkom. "Međutim, postavlja se pitanje da li je ovaj rast održiv. Podsetimo, Srbija, Bugarska, Rumunija i još neke države CIE početkom dvehiljaditih bile su u grupi srednje razvijenih zemalja, a prema podacima iz 2023. godine pomenuta Bugarska, Rumunija i druge zemlje CIE su prešle u zemlje sa visokim dohotkom, dok je Srbija ostala još uvek ispod, što znači da se otvara i pitanje da li će Srbija da ostane u toj zamci srednje razvijenosti", rekao je Petrović.

Prema podacima koje je izneo tom prilikom, Srbija je ranije rasla za oko tri odsto, a ubrzanje na četiri odsto je rezultat naglog rasta investicija.

 

"Bruto investicije u osnovna sredstva iznosile su oko 17 odsto BDP-a 2014-2016. godine, što je poraslo na preko 23 odsto u 2021-2023. godini. To je, naravno, dobra stvar. Ali kada se pogleda šta stoji iza toga, ono što zabrinjava jeste da je glavno povećanje došlo od povećanja investicija države - kako infrastrukturnih investicija, tako i investicija javnih preduzeća. One sada u ukupnom zbiru investicija učestvuju sa 42 odsto", naveo je Petrović.

Sledeće veliko povećanje doživele su SDI i one sada čine 22 odsto ukupnih investicija, kazao je akademik. "SDI bi mogle dobrim delom da se povežu sa državom jer je reč o veoma subvencionisanim investicijama - bilo kroz direktne subvencije, bilo kroz druge pogodnosti. Ako spojimo te dve stvari, vidimo da od ukupnih investicija u Srbiji, 64 odsto su investicije koje na neki način gura država."

Građani investiraju skoro koliko i cela domaća privreda

Ako se pogledaju aktivnosti domaće privatne privrede, uočava se da je njen udeo u ukupnim investicijama svega 19 odsto, napomenuo je Petrović. "One su u periodu od 2014. do 2021. stagnirale ili čak blago opadale u odnosu na BDP. Domaćinstva investiraju u stanove i slično 17 odsto, a cela domaća privreda 19 odsto."

Depositphotos

Prema njegovoj oceni, prvi zaključak iz ovoga je da takav model rasta nije održiv i da će on uskoro dovesti do smanjenja investicija i samim tim smanjenja stope rasta, te neće omogućiti privredi Srbije da pređe u nivo višeg dohotka.

"Ako se ovo direktno uporedi sa ovim izveštajem koji je Svetska banka uradila, ovde u Srbiji je, dakle, reč o rastu koji je vođen državom, za razliku od rasta koji bi trebalo da bude vođen preduzetništvom", kazao je Petrović, pozivajući se na skorašnju publikaciju Svetske banke o izazovima sa kojima se suočavaju zemlje zarobljene u zamci srednjeg dohotka, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

Slaba tehnologija i produktivnost

U Srbiji je izvor privrednog rasta zapravo rast kvantiteta, to jest porast rasta zaposlenosti i još više porast kapitala, dok je tehnički progres kao izvor rasta mali, ukazao je akademik. Zemlja, prema podacima koje je predstavio u SANU, beleži godišnji rast produktivnosti oko 2,5 odsto.

"U Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj - balkanskim državama koje su članice EU - taj rast je oko pet odsto. Dakle, iza rasta u Srbiji ne stoje tehnički progres i kvalitet, ove investicije ne dovode do velike infuzije tehničkog progresa. Iza privrednog rasta stoji struktura privrede u kojoj dominiraju niskotehnološki sektori sa malom dodatom vrednošću i njihov udeo u BDP-u se ne smanjuje - iznosi oko 43 odsto. Dok vidimo da se u balkanskim zemljama koje su članice EU taj udeo smanjuje", rekao je Petrović.

Kako je dodao, Srbija i dalje upošljava preko 50 odsto radne snage u niskotehnološkim sektorima. "Tome bi trebalo dodati još jednu stvar. Naime, u mnogim sektorima koji su klasifikovani kao visokotehnološki sektori - recimo, automobilska industrija - i u tim sektorima Srbija ima firme koje defakto rade elementarnije stvari, znači i to bi verovatno trebalo pridodati ovome."

I to malo investiranja koje dolazi od domaće privrede zaključano je u niskotehnološkim granama, upozorio je stručnjak. Drugim rečima, u domaćem privrednom sektoru dominiraju trgovina, poljoprivreda, prehrambena industrija i građevinarstvo.

Depositphotos

"Tako da ni tu nemamo ono što bismo očekivali i na čemu izveštaj Svetske banke insistira - nemamo ono što bi se zvalo kreativna destrukcija, gde bi unutar firmi došlo do značajnog rasta tehničkog progresa. To se odnosi i na one firme koje su u visokotehnološkim granama, kao što je IT sektor, koji stvarno brzo raste u Srbiji, ali pokazuje strukturnu deformaciju - rast najviše potiče od izvoza. Taj sektor praktično prodaje radnu snagu, to jest obavlja autsorsing, mi nemamo neke jednoroge", napomenuo je akademik.

Da li je rešenje u jakim institucijama

Petrović je kao jedan od verovatno glavnih razloga zbog kojih je domaći privredni sektor zarobljen u manjku produktivnosti i tehnološkog napretka naveo - slabe institucije.

"Parametri za vladavinu prava i kontrolu korupcije u Srbiji padaju i zaostaju u odnosu na Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku. Paralelno sa padom kvaliteta institucija vidimo da je indeks sloboda naglo padao od 2015. godine. Ovaj pad sloboda biva praćen građanskim protestima koji su se gotovo svake godine dešavali od 2017. do 2024. i nastavljaju se i sada", podsetio je.

Beta/AP Marko Drobnjaković

Iz ovoga bi se, prema njegovim rečima, mogla izvući hipoteza o tome da li upravo pad indeksa slobode vodi do građanskih protesta - što znači i do političke nestabilnosti, a potom politička nestabilnost možda vodi do kočenja privrednog rasta.

"Pogrešno je reći 'imamo proteste i to može da vodi smanjenju privrednog rasta, pa je zaključak treba da se vratimo na status kvo da bismo imali privredni rast'. To se neće desiti", zaključio je akademik.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar