Strane investicije u Srbiji uvećane su za 30 odsto uprkos tome što je Nemačka, naš najveći spoljnotrgovinski partner i najveći investitor, zakoračila u recesiju.
Stručnjaci smatraju da ulaganja kompanija iz inostranstva čuvaju Srbiju od recesije, ali ne treba se nadati da će značajnije uticati na povećanje privrednog rasta, koji će prema svim prognozama biti manji od očekivanog.
Naša zemlja je u prvih šest meseci imala priliv direktnih stranih investicija (SDI) u vrednosti 2,122 milijarde evra, saopštio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Njegova očekivanja su da će do kraja godine premašiti 4,5 milijardi evra. Objasnio je da su za ovaj rezultat zaslužne azijske investicije, pre svega iz Kine, čiji se udeo povećava dok se smanjuje udeo u ukupnim investicijama nekih drugih, misleći verovatno na zemlje Evropske unije.
Opširnije
Nivo stranih investicija se za sada ne smanjuje
Podaci ove godine pokazuju da se nivo stranih investicija neće smanjivati, ali sve što se dešava u Evropi reflektuje se i na Srbiju.
20.06.2023
Nemački Wacker Neuson investirao još 25 miliona evra u Kragujevac
Karl Traglu, generalni direktor Wacker Neuson grupe, izjavio da je kompanija imala veliki rast poslednjih godina i da se za novu investiciju u Srbiji odlučila zbog stabilne ekonomske situacije
01.06.2023
Priliv investicija iz EU u Srbiju slabi, Kina preuzima primat
Trend je počeo da se nazire 2020. godine
19.05.2023
Svaki treći evro SDI je iz kredita, a to ne donosi razvoj Srbiji
Trend nije novina globalno, a ni za Srbiju
15.05.2023
Privreda najvažnijeg srpskog trgovinskog partnera ima dobre izglede
Nemačko ministarstvo ekonomije saopštilo je da izgledi pokazuju znake poboljšanja.
17.03.2023
Značajan rast SDI u prvom delu 2023. pre svega je posledica upoređivanja sa niskim nivoom u istom periodu 2022. godine, kada je zabeležen veoma nizak priliv SDI pod uticajem početka rata u Ukrajini i posledično visoke globalne neizvesnosti, ocenjuje Aleksandar Radivojević, saradnik FREN-a.
U prva četiri meseca 2023. godine, za koje postoje zvanični statistički podaci, nivo SDI skoro je identičan nivou ostvarenom u prva četiri meseca 2021. godine, tako da ekonomske podatke o procentualnom rastu uvek treba uzimati sa dozom opreza i analizirati ih sa stručne strane, jer najčešće više obmanjuju nego što pokazuju, ukazuje naš sagovornik.
"U ekonomskom smislu bitnije je pružiti informacije o tome u kojim sektorima su investicije izvršene, da li je reč o izvozno orijentisanim sektorima, da li uz subvencije države ili ne, da li ti investitori plaćaju porez u Srbiji, u kojim uslovima rade zaposleni u ovim kompanijama, itd. Ovako, imamo jedan statistički podatak koji za život građana ne znači ništa", smatra Radivojević.
Ukoliko uzmemo baš taj podatak da će SDI na kraju godine iznositi oko 4,5 milijardi evra, uticaj na rast neće biti veoma značajan jer je nivo SDI bio veoma visok i u 2022, usled snažnog rasta priliva u drugoj polovini godine. "Svakako, zadržavanje SDI na ovom nivou tokom godine koju karakterišu, pre svega, negativni globalni trendovi predstavljalo bi uspeh za Srbiju", navodi sagovornik.
Kao što je poznato, ove godine očekuje se rast BDP-a oko dva odsto, dakle, blago niže u odnosu na prošlu godinu i niže od prvobitno očekivanih 2,5 odsto. Građevinska industrija usporava, javne investicije su pod pritiskom rastućih troškova za zaduživanjem, poljoprivreda je umnogome zavisna od vremenskih uslova i sve su to razlozi što se ove godine očekuje manji privredni rast od projektovanog.
"Stabilan makroekonomski okvir, kao i priliv stranih direktnih investicija uticaće da usporavanje ne bude veće, već da se privredna aktivnost održava na pozitivnom nivou dok kriza ne prođe, odnosno dok ne počne oporavak", smatra Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije.
Depositphotos
Za Bloomberg Adriju kaže da strane direktne investicije utiču na privrednu aktivnost, tako što se grade proizvodni pogoni, povećava potencijal prerađivačke industrije i što to treba da doprinese boljoj izvoznoj strukturi. Međutim, značajan deo investicija se odnosi na sirovinsku bazu ili na prerađivačku industriju niže faze prerade.
Objašnjava da je usporavanje privredne aktivnosti u Srbiji posledica inflacije, restriktivnosti monetarne politike, kao i usporavanja u zemljama glavnim spoljnotrgovinskim partnerima.
"Neophodno je smirivanje spoljnih faktora kako bi se stvorili uslovi za oporavak. Naravno, ovom prilikom ističemo i visok inflacioni pritisak u zemlji, koji je posledica kako spoljnih ali i unutrašnjih faktora poput rasta cene električne energije", navodi Stanić.
Gruner i Džinsi ostavili radnike na cedilu
Uprkos pojačanom prilivu investicija iz Kine, koji je započet prošle i nastavljen ove godine, istovremeno sve češće čujemo da se neki investitori povlače iz Srbije.
Rat u Ukrajini i posledice koje ostavlja na ekonomiju odigrava se po najlošijem scenariju i kao posledicu toga upravo imamo smanjenje broja radnika ili odlazak nekih investitora iz Srbije, ističe Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Nemački Gruner, koji u Vlasotincu ima fabriku za proizvodnju delova za automobilsku industriju, otpustio je oko 200 radnika zbog nedostatka tražnje i pada proizvodnje. Pošto je dobio subvencije za otvaranje radnih mesta, što je podrazumevalo da svih 742 radnika drži u radnom odnosu određeni broj godina, moraće da vrati oko 400.000 evra, odgovorio je na poslaničko pitanje bivši ministar privrede Rade Basta.
Takođe, turska kompanija Džinsi u Leskovcu ima problema u poslovanju jer su porudžbine koje su dolazile iz Norveške, Nemačke i Švedske prepolovljene ili otkazane. Odlučili su da napuste Srbiju i likvidiraju kompaniju. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković izjavio je da je više kompanija izrazilo nameru da zaposli 450 radnika koji su ostali bez posla.
Komentarišući ove nedavne događaje, Savić kaže da strani investitori odlaze iz Srbije ne zato što im je ovde loše, već zato što imaju svoje probleme. Država bi trebalo da aktivira garancije i naplati penale za nepoštovanje ugovora, jer svako ko je dobio subvencije za otvaranje radnih mesta ima obavezu da nekoliko godina zadrži sve radnike.
"Ta preduzeća neće da rade u korist svoje štete. Ako im se ne isplati, izvlače se iz proizvodnje. Kompanije su jednostavno odlučile da suze proizvodnju. U tržišnoj privredi, kada kompanija bankrotira, ne propadaju mašine, prozvodnja i objekti. Propada vlasnik, ali neko drugi kupuje kompaniju i nastavlja da radi. Kod nas kada propadne preduzeće, propada država", kaže Savić.
Prema njegovim rečima, Srbija ima dobar zakon o ulaganjima i pokazala se kao dobar domaćin, pouzdan i izdašan partner koji prati strane investitore. Zahvaljujući tome udeo stranih investicija je između šest i sedam odsto BDP-a. Ali to, kako kaže, nije najbitnije.
"Slažem se da su važne stope rasta. Ali pored kvantitativnog rasta, važan je i kvalitet. Od presudne važnosti je u šta se ulaže. Da li je to investicija koja zapošljava najkvalitetniju visokoobrazovanu radnu snagu, gde su plate najviše, gde se prenosi 'know-how' i gde se obezbeđuju nove tehnologije? Posmatranje samo golih normativnih stopa rasta može da zavede. Bilo bi dobro da su sve investicije bile u 'hi-tech' i da je 2,5 odsto rasta postugnuto proizvodnjom visokokvalitetnih proizvoda, a ne najjednostavnijih proizvoda motanjem kablova i proizvodnjom cevi", smatra Savić.
Potvrđuje da svi pokazatelji ukazuju na manji privredni rast od projektovanog i da strane investicije same po sebi ne mogu mnogo da promene sliku.
"Po svemu sudeći, nećemo imati ni prosečnu godinu u poljoprivredi. Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i uvek je neizvesno do samog kraja sezone kakav će biti njen doprinos. Poljoprivreda se uvek uzima kao potencijalna šansa za povećanje stope rasta, ali uz veliki oprez. Pad u građevinarstvu je očekivan. Nekoliko godina smo imali euforiju i neočekivani rast. Ništa ne može u ekonomiji da samo raste", navodi Savić.
Depositphotos
Takođe i Aleksandar Radivojević ocenjuje da rast sam po sebi nije veoma važan, već je bitan kvalitet rasta. U poslednjoj deceniji na svetskom nivou je zabeležen značajan rast, koji je pre svega doprineo najbogatijim slojevima društva, dok ostatak građana i nije realno osetio neke pozitivne efekte ovog rasta. Izuzev 2020. godine, koju je obeležila pandemija, u poslednjih nekoliko godina i u Srbiji i na svetskom nivou ostvarivane su značajne stope rasta, pa se ipak ne može reći da danas živimo bolje nego pre par godina.
"Treba se okrenuti kvalitetu rasta, pre svega iz ugla života samih građana, a ne stalno se fokusirati na jedan statistički podatak, odnosno rast BDP-a", dodaje Radivojević.
Kao što su globalni pozitivni ekonomski trendovi uticali na solidan rast BDP-a Srbije u prethodnim godinama, tako sada negativni utiču u kontrasmeru, pa pre treba očekivati niži rast od procenjenog nego preokret ka višim stopama rasta. Problemi srpske ekonomije nisu trenutni, već sistemske prirode, i prema Radivojevićevim rečima veoma je teško u takvim uslovima očekivati preokrete u šestomesečnom periodu.
"Mogu svi ovi sektori uticati na rast privrede, ali u 2024. ili 2025. godini, pod uslovom da se sada krene sa aktivnostima unapređenja uslova poslovanja u ovim sektorima. Nažalost, mi se u poslednje vreme pre okrećemo kratkoročnim rešenjima kako bismo došli do tog dodatnog procenta rasta BDP-a u godini u kojoj se nalazimo, nego sistemskim rešenjima koja će omogućiti dugoročni održivi rast", kaže Radivojević.
Koliki BDP je planiran i šta možemo da očekujemo
Srbija će ove godine imati najmanji ekonomski rast na Zapadnom Balkanu od 1,3 odsto prema prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Budžetom za 2023. planiran je rast BDP-a od 2,5 odsto, Narodna banka ga prognozira na između dva i tri procenta, a Svetska banka na 2,3 odsto. MMF je smanjio prognozu rasta BDP-a Srbije u 2023. sa 2,25 na dva odsto, Evropska komisija sa 2,4 na 1,9 odsto, a EBRD sa 3,3 na dva odsto.
Takođe i Fiskalni savet ukazuje da bi rast BDP-a u 2023. lako mogao da bude dva odsto ili niži umesto prognoziranih 2,5 odsto. Na to pre svega upućuju preliminarni rezultati iz prvog kvartala 2023. godine. Po prvoj (fleš) proceni RZS, međugodišnji rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio je svega 0,7 odsto. Dakle, da bi se ostvario planirani rast BDP-a od 2,5 odsto, biće potrebno da u preostala tri kvartala prosečan rast BDP-a bude tri odsto, što je dosta snažna promena trenda u odnosu na prvi kvartal.
Takođe, i analiza kretanja desezoniranog BDP-a potvrđuje da je potreban veoma snažan zaokret u privrednim kretanjima ili da se pojavi neki vanredan činilac do kraja godine da bi se ostvarila prognoza. To još uvek nije isključeno da će se desiti. Na primer, moguće je da će u 2023. umesto prosečne poljoprivredne sezone da se ostvari vanredno dobra sezona, što bi onda podiglo stopu rasta BDP-a na prognozirani nivo od 2,5 odsto. “Međutim, objektivne prognoze ne bi trebalo da računaju na ovakve događaje, ali ocenjujemo da je ipak verovatnije da će stopa rasta BDP-a Srbije u 2023. biti do dva”, navodi Fiskalni savet.
Analitičari Bloomberg Adrije predviđaju da će rast BDP-a Srbije u ovoj godini iznositi 2,4 odsto.
.webp){kind=icon}
