Recesije u Srbiji neće biti bar još tri meseca

Privreda Srbije može mirno da posluje bar u naredna tri meseca jer statistički podaci pokazuju da u tom periodu sigurno neće upasti u recesiju, za razliku od svog glavnog trgovinskog partnera Nemačke, koja je već zabeležila dva uzastopna negativna kvartala.

Privredni rast Srbije iznosio je 0,7 odsto u prvom kvartalu, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Iako je rast pozitivan ako se uporedi za prvim kvartalom prošle godine, u prva tri meseca 2023. zabeležen je pad privredne aktivnosti u odnosu na poslednje tromesečje prošle godine od 0,2 odsto. Ukoliko bi negativan rast BDP-a bio zabeležen i u druga tri meseca ove godine, Srbija bi pala u recesiju. 

Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru informisanja i komunikacija, i to od 9,9 odsto, sledi sektor industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama sa 2,3 odsto i sektor stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti sa skokom od 5,7 odsto.

S druge strane, realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva od 1,5 odsto, sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane od 0,2 odsto i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite od 4,2 odsto. 

 

Sve procene uglavnom ukazuju da Srbiju ove godine može očekivati manji privredni rast od očekivanog, a moguće je i da će biti niži od prošlogodišnjeg, koji je iznosio 2,3 odsto.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke u Vašingtonu, da se ove godine u Srbiji očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od dva do tri odsto.

Privredni rast ove godine dva odsto ili manje

S druge strane, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je preambiciozna procena da će Srbija imati rast od dva do tri odsto.

"Verovatnije je da će rast biti oko dva odsto ili nešto ispod toga. Ono što će pomoći rast jeste dobra poljoprivredna sezona, koja nas očekuje bar kako sada izgleda", kaže Arsić za Bloomberg Adriju.

Ako ostale delatnosti budu 1,5 odsto, poljoprivreda će biti 0,5 odsto. 

 

"Većina zemalja daje prioritet obaranju inflacije. Srbija je veći značaj dala oporavku privrede, a bilo bi bolje da se brzo obori inflacija kako bi kamtne stope mogle da se obore sledeće godine. Ovako postoji mogućnost da se oduži period visokih kamatnih stopa i visoke inflacije. Privreda će rasti, ali ćemo se boriti duže sa inflacijom", dodaje Arsić.

Naš sagovornik smatra da bi bilo bolje da se to preseče što pre, jer postoji opasnost od inflacione spirale između plata i cena. Što inflacija bude veća, izvesnije je da će radnici tražiti povećanje plata. Ako kratkotrajno traje, godinu ili dve, to mogu da prihvate, ali tri sigurno neće.

Bloomberg Adria analiza pokazuje da će BDP biti 1,3 odsto

Svetska banka je svoje projekcije privrednog rasta Srbije u 2023. sa 2,7 odsto iz novembra prošle godine, ovog proleća smanjila na 2,3 odsto.

Analiza Bloomberg Adria analitičkog tima je nešto pesimističnija, a naši analitičari predviđaju da će BDP Srbije ove godine biti uvećan za 1,3 odsto.

"Blago povećanje BDP-a u prvom tromesečju je u skladu sa našim viđenjem da će Srbija značajno usporiti u toku 2023. godine, ali i dalje imati pozitivnu stopu rasta", rekli su analitičari nakon objavljivanja rezultata.

Oni dodaju da efekte usporenja ekonomije vide i u kretanju maloprodaje, koja je u februaru i martu iskazala smanjenje u realnom iznosu na međugodišnjem nivou (-3,9 i -9,1, respektivno), nakon neprekidnog rasta od aprila 2020, kada je nastupio režim zatvaranja zbog kovida 19.

Sličnu prognozu ima i Bečki institut za međunarodne ekonomske studije. Privredni rast u Srbiji u 2023. godini biće 1,5 odsto i najslabiji na Zapadnom Balkanu, za razliku od 2020. i 2021, kada je, po rastu, Srbija bila lider u tom regionu, rekao je Branimir Jovanović, ekspert za Zapadni Balkan u Bečkom institutu.

Jovanović je u intervjuu Beti rekao da postoje dva razloga za posustajanje u rastu, a prvi je što se "Srbija nije baš snašla u krizi izazvanoj ratom u Ukrajini".

"Jasno je bilo da će rat pogoditi Srbiju više nego ostale u regionu, zbog jačih ekonomskih i političkih veza sa Rusijom, ali je Srbija mogla pokušati da bude nekakav posrednik između Rusije i Ukrajine, kao što je pokušala Turska, što bi poboljšalo njen međunarodni ugled", rekao je Jovanović.

Srbija je, kako je rekao, odabrala da bude pasivni posmatrač, a taj ambivalentni stav se ne dopada zapadnim investitorima, koji su bili nosioci rasta Srbije proteklih godina, pa su strane investicije iz EU pale oko 18 odsto u 2022. godini.

Drugi razlog za sporiji rast je, kako je rekao, što je Srbija odabrala ekonomski model da se privredni rast zasniva na stranim investicijama, kao glavnim motorom rasta, što ne može doneti dugoročni i održiv razvoj.

Strane investicije su, po njegovoj oceni, poželjne, ali nisu dovoljne jer da bi se postigao dugoročan i održiv razvoj, potrebne su i domaće privatne investicije, a njih u Srbiji gotovo i da nema.

Trebalo bi, kako je rekao, iskoreniti i siromaštvo i smanjiti klasne razlike, a u Srbiji se po tim pitanjima ništa ne radi, a ne ulaže se ni u zelenu transformaciju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar