'Usporavanje evropske privrede neuralgična tačka Srbije'

Bližimo se polovini godine, što je već dovoljno da bi se dale ocene koliko su procene, a koliko je privredni rast u praksi. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je projekciju rasta Srbije na dva odsto, isto kao i u februaru, a iduće godine će se ubrzati na 3,5 odsto.

Šta nam to govori, imajući u vidu da je prognoza za Zapadni Balkan praktično nepromenjena u odnosu na prethodnu, februarsku procenu. Vesna Damjanić je o tome razgovarala sa Ljubodragom Savićem, profesorom Ekonomskog fakulteta.

"Ovo je dosta realna prognoza, imajući u vidu situaciju u kojoj se danas nalazi, rekao bih, ceo svet, posebno Evropa, a naravno i Srbija kao sastavni deo Evrope. Ključno je zapravo da Srbija nastavi da radi ono što je radila i prethodne godine, bez obzira na to što se suočavamo s visokom inflacijom. Važna je poljoprivreda i dobro je da su cene poljoprivrednih proizvoda i dalje konkurentne", rekao je Savić.

Druga važna stvar, navodi on, jesu strane direktne investicije za koje su mnogi, kako kaže, prognozirali da će možda otići iz Srbije. "S obzirom na to da Srbija nije još uvek uvela sankcije Rusiji, i nadam se da ih neće uvesti, nije se ništa od toga desilo. Priliv je stabilan između tri i po i četiri milijarde evra na godišnjem nivou, što je takođe dobro."

Treća stvar koju Savić ističe jeste podatak da su dve kineske kompanije u sektoru proizvodnje čelika i bakra, u Smederevu i u Boru, u prvom kvartalu izvezli iz Srbije oko 750 milona evra. "Što znači ako nastave tako da proizvode možemo očekivati izvoz po tom osnovu od tri milijarde, što je vrlo visoki iznos."

Na pitanje koliko je važan uticaj rasta privrede u EU, s obzirom na to da su Nemačka i Italija dve zemlje u koje Srbija najviše izvoz, Savić ističe da bi to potencijalno mogao biti problem koji će biti vodeći.

"Smatram da će naš izvoz ipak biti zadržan kao prethodne godine. Evropa je naš najveći trgovinski partner, gde ide skoro dve trećine našeg ukupnog izvoza. Strani investitori koji su masovno dolazi poslednjih godina u Srbiju su dinamizirali rast, i usporavanje privrede tih zemlja je jedna od onih, rekao bih, neuralgičnih tački, odnosno problema koji bi potencijalno mogli biti vodeći", rekao je Savić.

Upitan koliki je manevarski prostor Srbije u pogledu održavanja rasta, imajući u vidu da je inflacija pala sa 16,2 na 15,1 odsto, a da je NBS stala sa podizanjem kamatnih stopa na šest odsto, Savić odgovara da taj manevarski prostor nije mnogo veliki.

"Kada je reč o  monetarnoj politici, Narodna banka Srbije radi samo ono što radi ECB i Fed. To je politika koja se jedino može primenjivati u ovakvim uslovima, s obzirom na to da se većina zemalja sveta suočava s prilično visokom inflacijom. I to je, dakle, jedan mehanizam koji je isproban. Istina, on ima i dobre i loše strane. Povećanje kamatnih stopa, politika skupog novca može da uguši privredu. To potencijalno može da smanji stope rasta, potencijalno može da dovede do eventualne nezaposlenosti, tako da je to mera koje se mora primijeniti vrlo oprezno", ukazao je Savić.

Uostalom, dodaje, da je ta mera dala rezultate ne samo u Srbiji nego i u Evropi stope inflacije bi bile znatno niže. "Nažalost, još uvek je naša inflacija vrlo visoka, ali ne zavisi samo od nas. Bojim se da je to još jedna od onih neuralgičnih tačaka koje će možda Srbija i pored svih mera najteže razrešiti."

Kada je reč o fiskalnoj politici, Savić kaže da je država zbog pandemije i krize izazvane ratom u Ukrajini potrošila popriličan novac prethodnih godina. "I sada država nema mnogo izbora - mora da se zaduži. Još uvek javne finansije prilično dobro stoje i još uvek nisu ugrožene."

Na pitanje da li će i pored visoke inflacije i visokih cena zaduživanja Srbija iduće godine ostvariti privredni rast od 3,5 odsto, koliko EBRD, Evropska komisija, ali i Vlada Srbije, Savić odgovara:

"Ako se ništa nepredvidivo ne desi, kao na primer dodatni pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji pa da plaćamo cenu gasa i značajno više nego što sada plaćamo, ako skoči cena nafte na svetskom tržištu, ako se ozbiljnije povećaju cene kapitala na svetskom tržištu - što nije nemoguće, onda se može dogoditi."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar