.webp){kind=icon}
Privredni rast Srbije iznosio je 0,7 odsto u prvom kvartalu, pokazuje fleš procena Republičkog zavoda za statistiku objavljena u sredu.
"Realni rast BDP u prvom kvartalu 2023. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 0,7 odsto", prenosi kratko saopštenje u kom se dodaje da će potpuniji podaci biti dostupni poslednjeg dana maja.
Podatak ne dolazi kao velika novost jer ga je pre objavljivanja (28. aprila) naveo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je, tokom obilaska Zaječarskog okruga, rekao da se predstavnici vlasti nadaju da će privredni rast na nivou godine iznositi 2,5 odsto.
Nakon napretka od 7,5 odsto u 2021, privreda Srbije je sporije rasla u 2022, a BDP je na godišnjem nivou uvećan za 2,3 odsto.
Svetska banka manje optimistična
Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, Svetska banka je u svom prolećnom izveštaju za Zapadni Balkan revidirala projekcije privrednog rasta, kako regiona, tako i Srbije.
Ova organizacija je svoje projekcije privrednog rasta Srbije u 2023. sa 2,7 odsto iz novembra smanjila na 2,3 odsto, dok se sada očekuje da će region rasti u proseku za 0,3 procentna poena brže.
Ranije u toku dana, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodnu ekonomiju Branimir Jovanović u intervjuu za Betu je rekao da očekuje privredni rast od 1,5 u 2023. godini.
Prema projekcijama istraživača sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu objavljenim krajem marta, privredni rast Srbije će u 2023. iznositi dva odsto, i to pod uslovom da ne bude suše koja bi uticala na poljoprivrednu sezonu.
Najskorija analiza analitičkog tima Bloomberg Adrije pokazuje još crnju sliku, a naši analitičari predviđaju da će BDP Srbije ove godine biti uvećan za 1,3 odsto.
"Blago povećanje BDP-a u prvom tromesečju je u skladu sa našim viđenjem da će Srbija značajno usporiti u toku 2023. godine, ali i dalje imati pozitivnu stopu rasta", rekli su analitičari nakon objavljivanja rezultata.
Oni dodaju da efekte usporenja ekonomije vide i u kretanju maloprodaje, koja je u februaru i martu iskazala smanjenje u realnom iznosu na međugodišnjem nivou (-3,9 i -9,1, respektivno), nakon neprekidnog rasta od aprila 2020 kada je nastupio režim zatvaranja zbog kovida 19.
"Očekujemo da visoka i perzistentna inflacija koja nagriza potrošnju, prateće restriktivne politike koje smanjuju zaduživanje pa samim tim i investicije u domaćem privatnom sektoru, uz sveprisutno usporenje u ekonomijama u okruženju i ostalim spoljnotrgovinskim partnerima (usporena inostrana tražnja), budu glavne prepreke bržem rastu u ovoj godini. S druge strane, pozitivni rizici proizilaze iz stabilnog tržišta rada koje neće dozvoliti drastičnu korekciju potrošnje u dužem vremenskom periodu, te infrastrukturnih investicija najavljenih za 2023, kao i stranih direktnih investicija", zaključuju iz našeg analitičkog tima.
(Dopunjeno komentarima analitičkog tima u poslednja tri pasusa.)
