.webp){kind=icon}
Svetska banka revidirala je naniže svoje projekcije privrednog rasta Srbije u 2023. sa 2,7 odsto iz novembra na 2,3 odsto. S druge strane, organizacija je u svom redovnom prolećnom izveštaju za Zapadni Balkan podigla projekcije privrednog rasta Srbije u 2024. sa 2,8 odsto na tri odsto.
"Izgledi za Zapadni Balkan i dalje su nepovoljniji, pošto se očekuje usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u 2023, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i, u pojedinim zemljama, javna ulaganja", navodi se u izveštaju objavljenom u ponedeljak.
Od zemalja u Adria regionu, projekcije privrednog rasta za ovu godinu su smanjene i za Bosnu i Hercegovinu (sa 2,8 na 2,5 odsto), i za Severnu Makedoniju (sa 2,7 na 2,4 odsto).
Opširnije
BBA Analiza: Fiskalni jaz će se proširiti u 2023.
Budžetski deficiti će se u 2023. povećati u svim zemljama Adria regiona, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.
24.04.2023
NBS: I mart doneo rekordne devizne rezerve
Bruto devizne rezerve su u martu dostigle rekordnih 21,38 milijardi evra.
11.04.2023
Borba sa inflacijom još nije gotova, NBS podigla kamate za još 25 bp
NBS je kamatne stope podigla za 25 baznih poena, što znači da je od početka zatezanja cene zaduživanja podigla za pet procentnih poena.
06.04.2023
Inflacija i javni dug
Projekcije inflacije za ovu i sledeću godinu su podignute sa novembarskih 9,2 i 3,7 odsto na 12,2 odsto i 5,3 odsto. Sada se očekuje da će inflacija u Srbiji u 2025. pasti na 3,5 odsto, predviđaju iz Svetske banke.
"Inflacija je na Zapadnom Balkanu u 2022. zabeležila najviši nivo u prethodne dve decenije, a pritisci na cene ostali su povišeni i početkom 2023", navodi se u izveštaju.
Takođe se dodaje da je u većini zemalja Zapadnog Balkana inflacija dostigla vrhunac krajem 2022, i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane. Ona sada pokazuje znake smirivanja kako eksterni pokretači postaju sve manje izraženi usled usporavanja globalnog privrednog rasta, dodali su istraživači.
"Pa ipak, inflatorni pritisci i dalje su duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike", dodaje se u izveštaju.
Projekcija javnog duga je takođe smanjena po pitanju 2023. godine, pa se sada predviđa da će udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu iznositi 52,3 odsto, a ne 53,2 odsto, koliko se očekivalo u prošlom polugodišnjem izveštaju.
U pogledu inflacije, iz Svetske banke navode da ona ne pogađa sve građane isto. "To znači da je povećanje stvarnih troškova života sa kojim se suočavaju siromašniju građani zemalja Zapadnog Balkana mnogo veće nego što bi se moglo zaključiti iz zvaničnih podataka o inflaciji merenoj kretanjem potrošačkih cena. Pri definisanju delotvornih politika kojima će se zaštititi manje imućni građani i podstaći privredni rast, bitno je uzeti u obzir promenljivost stopa inflacije za različite vrste domaćinstava", rekla je Sanja Madžarević Šujster, viši ekonomista Svetske banke.
Fiskalni deficit Srbije, za koji se u novembru očekivalo da će iznositi 2,7 odsto BDP-a, sada je viđen na 3,1 odsto na kraju 2023. godine.
Izazovi i zelena tranzicija
Kako navode iz Svetske banke, izgledi za Zapadni Balkan su i dalje pozitivni, ali preostaju strukturni izazovi i potreba da se ubrza zelena tranzicija.
"Trenutna energetska kriza naglasila je potrebu ubrzanja zelene tranzicije širom Evrope, pa tako i na Zapadnom Balkanu, rekao je Richard Record, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja.
"Ključna polazna tačka je ubrzanje prelaska na utvrđivanje cena emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima primene fiskalnih mera namenjenih zaštiti životne sredine kojima se građani i privreda podstiču da smanje svoj ugljenični intenzitet", izjavio je Rekord.
Jedna oblast u kojoj ulaganja mogu ostvariti značajne ekonomske rezultate na Zapadnom Balkanu jeste energetska efikasnost, dodaje se u izveštaju.
(Izmenjeni delovi koji se odnose na inflaciju nakon ispravke Svetske banke.)
