Budžetski deficiti će se u 2023. povećati u svim zemljama Adria regiona, smatraju analitičari Bloomberg Adrije. To će kao posledicu imati dalji rast javnog duga, ali će on (izražen kao udeo u BDP-u), nastaviti da pada zbog nominalnog rasta BDP-a, pokazuje ovonedeljna analiza tog sektora Bloomberg Adria Insighta.
U 2022. godini javne finansije su bile potpomognute većim prihodima od poreza jer su opšti ekonomski oporavak i visoka inflacija doprineli tome da i prihodi od PDV-a i poreza na dohodak budu veći. Što se 2023. tiče, inflacija, koja i dalje uporno ostaje visoka, i dalje doprinosi većim prihodima od poreza, posebno u zemljama sa visokim stopama PDV-a ili zemljama gde prihodi od PDV-a u većoj meri učestvuju u ukupnim budžetskim primanjima, rekli su naši analitičari.
Celu analizu i pregled po državama, pročitajte OVDE.
Opširnije
Analiza BBA: McDonald's i KFC dominiraju u Adria regionu
Novi izveštaj analitičkog tima Bloomberg Adrije fokusirao se na franšize brze hrane u regionu.
18.04.2023
Privrede Adria regiona čeka težak ekonomski put u 2023.
Analitički tim Bloomberg Adrije ističe da najnoviji pokazatelji ekonomskog raspoloženja potvrđuju njihove prognoze o znatnom padu privrednih kretanja ove godine.
03.04.2023
Međutim, oni dodaju da privredna aktivnost usporava i da moramo sagledati rizike koje donosi dalje odlaganje izmena poreske politike.
"Mislimo da će ostvarivanje većih deficita biti lajtmotiv za mnoge zemlje ove godine, čak i van Adria regiona. Međutim, fiskalni deficiti koji bi predugo ostali na visokom nivou dovode do štetnih efekata na konvergenciju privatnog sektora i potencijal za zaduživanje. Ovo je posebno važno kada kamatne stope mogu ostati povišene bar nekoliko godina", navodi se u poslednjem izveštaju našeg analitičkog tima.
Za kretanja u fiskalnoj politici u 2023. analitički tim navodi tri razloga:
Rast cena
Prema projekcijama analitičkog tima, ova godina će biti obeležena upornom visokom inflacijom, koja i dalje doprinosi rastu budžetskih prihoda početkom 2023. godine. S druge strane, inflacija na rast poreskih prihoda ne deluje blagotvorno zauvek.
Upravo zbog toga, rast cena će se pretvoriti u teret u drugoj polovini 2023. jer usporavanje ekonomske aktivnosti opterećuje rast prihoda od poreza.
Tržište rada
Osnovni elementi tržišta rada su na zdravim nogama, ali iz analitičkog tima dodaju da se vide negativni rizici u pogledu realnih plata. Uticaj rasta cena moguće je anulirati kroz druge izvore potrošnje, ali uprkos tome, može se očekivati pad potražnje.
"Više kamatne stope će smanjiti potražnju za gotovinskim kreditima, čineći finansiranje potrošnje putem zaduživanja sve skupljim. Akumulirana ušteđevina koja je na raspolaganju potrošačima možda neće podržavati potrošnju koliko se čini na prvi pogled", rekli su analitičari.
Razlog za to je fenomen "mentalnog računovodstva", zbog kog potrošači neće biti skloni da svoju ušteđevinu troše na isti način kao tekuće prihode, a naročito ne u svetlu trenutne ekonomske neizvesnosti, pojašnjavaju analitičari.
Razlika u stopama
U poređenju sa početkom 2021. godine, vlade u regionu se zadužuju uz dva do četiri procentna poena više stope usred globalnog povećanja kamatnih stopa.
Kako će inflacija opadati samo postepeno, analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će kamatne stope u svetu ostati povišene najmanje do prve polovine 2024. godine, što znači kontinuirano skuplje finansiranje vlada putem izdavanja obveznica.
"Kako što smo već utvrdili da će javne finansije biti pogođene kretanjima osnovnih makroekonomskih elemenata, to takođe znači da će državni budžet biti pod dodatnim pritiskom većih izdataka za kamate, ne samo zbog većeg zaduživanja, već i zbog toga što će samo zaduživanje biti skuplje", navodi se u izveštaju.
Promene potrebne, ali neizvesne
Unapred se očekivalo da će ovo biti godina fiskalnih deficita širom Evrope, posebno zbog kombinacije slabljenja ekonomske aktivnosti i državne pomoći zbog povećanja troškova života izazvanog višim cenama energije.
Međutim, prema predviđanjima analitičara, u 2024. će se verovatno fiskalni deficiti smanjiti u celoj Evropi, a one države koje zaostanu u fiskalnom prilagođavanju snosiće negativne posledice po pitanju kreditnog rejtinga.
"Zbog toga smatramo da su kreditni rejtinzi Adria zemalja relativno bezbedni na sadašnjim nivoima u 2023. godini, ali bi neusklađivanje fiskalne politike u 2024. već moglo da izazove negativne komentare rejting agencija", dodaje se u izveštaju.
U svetu skupljeg finansiranja, to bi bio još jedan element koji bi doprineo većim troškovima zaduživanja privatnog sektora, što bi se onda materijalizovalo kroz niže investicione potencijale u regionu.
"Naša osnovna projekcija je da bi neka fiskalna prilagođavanja (i na strani prihoda i na strani potrošnje) mogla doći 2024. godine, dok će ova godina biti obeležena povećanim pritiskom za podršku vlade koji dolazi iz različitih društvenih ili korporativnih inicijativa", rekli su analitičari.
Kako se privredni rast bude ubrzavao u 2024. godini, oni očekuju smanjenje budžetskih deficita u regionu, ali se zasada ne vidi jasno da li postoji dovoljno volje za bilo kakve materijalne promene fiskalne politike. U Bosni i Hercegovini će se, kad se formira vlada na svim nivoima, a fiskalna politika dođe na svoje, potrošnja u 2024. godini pojačati, posebno imajući u vidu relativno male deficite u prošlosti i nizak nivo duga, zaključili su analitičari Bloomberg Adrije.
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...