Objava primirja između SAD i Irana srušila je cenu nafte za 14 odsto, podstakavši optimizam na tržištima koja su proslavila prividan povratak u normalu.Ali, jesu li investitori prerano otvorili šampanjac?
Prema analizi Silvane Milić, analitičarke Bloomberg Adrije, ispod površine prividnog smirivanja krije se opasna nestašica. Zbog višemesečne blokade ključnog moreuza, iz sistema je nepovratno nestalo više od milijardu barela nafte, a logistički lanci su u rasulu, što stvara preduslove za potencijalno bolan cenovni šok u nedeljama koje dolaze.
Izgubljeni bareli se ne vraćaju
Pad cena koji je usledio nakon primirja najveći je u dužem periodu, ali prikriva osnovni problem, fizički manjak nafte na tržištu. "Izgubljeno se ne može vratiti", naglašava Milić, objašnjavajući da je u martu i aprilu, zbog zatvaranja moreuza, svet ostao bez količine koja predstavlja tri do četiri odsto ukupne godišnje proizvodnje.
Istovremeno, neto komercijalne zalihe zemalja OECD-a već su na izuzetno niskim nivoima. U takvim okolnostima, tržište ima ograničene mehanizme za balansiranje.
"Rešenje se može tražiti jedino kroz visoku cenu, smanjenje potrošnje i recesioni pritisak. Teško je očekivati da će cene značajnije pasti ispod ovog nivoa", smatra Milić.
Logistička noćna mora i krhko primire
Čak i uz najbolju volju, oporavak ponude biće spor i mukotrpan. Logistika je neumoljiva; tankerima je potrebno između 35 i 45 dana da stignu iz zaliha do ključnih tržišta poput Kine ili Amerike. "Bareli koji nisu ukrcani na tankere u martu ne mogu biti u rafinerijama u maju. Ono što se ukrcava danas možemo očekivati u rafinerijama tek za četiri do osam nedelja", pojašnjava analitičarka. To znači da se prvi znaci oporavka mogu videti najranije u junu.
Dodatni problem predstavlja priroda samog primirja. Ono je, prema rečima Milić, "prekratko i previše krhko" da bi se proizvodnja tek tako nastavila. Ko će preuzeti rizik slanja praznih tankera u Zaliv uz opasnost da tamo ponovo ostanu zarobljeni ako primirje propadne? Složen logistički lanac, koji uključuje osiguravače, lučke koncesionare i prevoznike, ne može se resetovati preko noći. Oporavak će, stoga, dolaziti u talasima.
Ormuz kao naplatna stanica i sudbina američkih zaliha
Geopolitička slika trajno je promenjena. Postavlja se pitanje šta će se dogoditi ako Iran odluči da naplaćuje prolaz kroz Ormuski moreuz. Na pitanje da li bi Saudijska Arabija i Emirati u tom slučaju radije izvozili manje količine cevovodima nego plaćali Iranu, Milić odgovara kontrapitanjem: "Da li bi izvozili išta ili ništa?" Odgovor je, smatra, da bi nastavili izvoz, ali bi taj "marginalni trošak Ormuza" postao nova realnost ugrađena u cenu nafte.
U međuvremenu, situacija u SAD postaje sve napetija. Očekuje se da će rast cena smanjiti američki izvoz, što bi moglo iscrpeti domaće komercijalne zalihe do maja. To bi dovelo do skoka cena goriva na američkim pumpama, stvarajući veliki politički problem za predsednika Trumpa. "Ovde nemamo samo jedan faktor u jednačini, već isprepletenost fizičke bilanse i političke psihologije", kaže Milić.
Iluzija tržišta i pretnja potpunog sloma
Dok finansijska tržišta slave, na fizičkom, tzv. spot tržištu, verovatno je već počela "otimačina za ono malo barela što je ostalo". Milić sugeriše da je nedavni pad cena možda bio samo "poziciono čišćenje" hedž fondova i algoritama koji prate trendove, a ne stvarna vrednost robe. Cenovni odraz te oskudice videćemo tek za nekoliko nedelja.
Opasnost preti i celom prerađivačkom lancu. Ako rafinerijske marže postanu negativne zbog fizičkog manjka nafte, postavlja se pitanje ko će uopšte prerađivati naftu za plastiku ili gorivo. "U tom trenutku proizvodnja jednostavno prestaje bez obzira na potražnju. To se onda preliva i na goriva i na petrohemiju i na ceo industrijski lanac", upozorava Milić. Ne radi se o stalnom kolapsu, već o asimetričnom udaru na sve delove ekonomije.
U celoj priči, čak ni ubrzana tranzicija na električna vozila ne nudi brzo rešenje. "Nijedna količina električnih vozila u ovom trenutku ne može nadoknaditi izgubljeno u narednih 30 dana. Električna vozila rešavaju budućnost, a mi imamo sadašnji problem", ističe Milić.
Ako se pokaže da je ovo primirje samo kupovina vremena, a ne trajni mir, povratak cena na 150 dolara ili više biće izuzetno bolan. Posebno jer bi to značilo da su strateške rezerve potrošene na, kako se može ispostaviti, dvonedeljni blef. U tom scenariju, cena ostaje jedini mehanizam alokacije, sa teškim posledicama po globalnu ekonomiju. Teza o stabilnoj ceni od 60 dolara počiva na normalizaciji koja je možda zauvek izgubljena. Visoka cena, s druge strane, otvara vrata skupljim tehnologijama poput frakinga, ali put do te nove ravnoteže mogao bi biti veoma turbulentan.
.webp){kind=icon}
