Zašto investitorima nije bitan kreditni rejting SAD

Američki Kongres je ovog meseca izglasao povećanje limita javnog duga za pet biliona dolara. Ta odluka uklanja neposredni rizik od tehničkog bankrota, ali istovremeno povećava dugoročne fiskalne rizike, kao što i izaziva zabrinutost investitora oko održivosti američkih finansija. Kako Ivan Dražetić, rukovodilac obvezničkog poslovanja InterCapital, kaže u emisiji Sedam na Bloomberg Adria TV , to povećanje limita javnog duga dešava se svake godine, čak i češće. 

"Dokle god svetski BDP raste, to nema problema za održivost američkog javnog duga upravo zbog toga što je dolar globalna svetska valuta. To stvara jednu sekularnu potražnju od strane centralnih banaka širom sveta", objašnjava.

Eventualno, dodaje, ako bi se ta uloga kakvu SAD imaju poljuljala, to bi moglo da smanji potražnju od institucija i investitora za američkom dolarskom imovinom.

S tim u vezi, kako Dražetić kaže, svaki dodatni dolar deficita povećava BDP. "Ono što mi vidimo jeste da je taj fiskalni multiplikator sve slabiji i slabiji. Drugim rečima, deficit, odnosno da je potrošnja veća nego što su prihodi, ima sve manje i manje smisla." 

Potom, ističe da cilj administracije predsednika Donalda Trumpa jeste da bi rezanje poreza moglo da pogoduje akcionarima u SAD, što zapravo predstavlja jedan jako široki sloj društva.

"Meni se čini da taj takozvani deficit spending ne bi mogao da dovede u pitanje održivost američkog javnog duga. Međutim, mislim da bi mogao dovesti do rezanja kreditnog rejtinga. Da li je to bitno investitorima – mislim da nije, iz razloga što je sav američki javni dug u dolaru. U teoriji, ako održivost duga bude problematična, oni mogu opet pokrenuti neke nekonvencionalne monetarne mere, i na taj način stabilizovati održivost javnog duga", objašnjava.

Dakle, dodaje, paradoks je taj da je kreditni rejting bitan u svim slučajevima, osim u slučaju Sjedinjenih Američkih Država i još nekoliko zemalja koje čitav javni dug drže u domicilnoj valuti.

Bloomberg

"U slučaju Amerike, kreditni rejting stvara jako mnogo vesti, ali kada razgovarate sa institucijama i investitorima, to njima nije zapravo toliko bitno. Niko ne misli da postoji nekakva mogućnost da bi Sjedinjene Američke Države mogle defluktuirati u dugu koji je u njihovoj domicilnoj valuti", rekao je Dražetić.

Kako kaže, drugačija situacija bi bila kada bi SAD imale dug u nekoj drugoj valuti – evru ili jenu.

"O kreditnom rejtingu će se govoriti, ali nije reč o nekakvim materijalnim vestima. Znači, to nisu vesti koje će imati nekakav finansijski efekat", poentirao je Ivan Dražetić.

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države izgubile su svoj poslednji elitni kreditni rejting, i to kod Moody's Ratingsa, a potez agencije odražava sve veću zabrinutost da će rastući dug i deficiti naštetiti SAD kao vodećoj destinaciji za globalni kapital i uvećati trošak zaduživanja za američke vlasti.

Aukcija američkog duga pod lupom

Podsetimo, globalna suzdržanost investitora prema dugoročnom državnom dugu pretvorilo je rutinsku aukciju američkih obveznica u jedan od najiščekivanijih događaja na Wall Streetu pre mesec dana.

Prinosi na dugoročne globalne obveznice znatno su porasli u poslednje vreme, jer zabrinutost zbog rasta duga i deficita odvraća neke investitore, dok drugi traže višu premiju za rizik.

Osim toga, sredinom juna Jamie Dimon izazvao je podeljene reakcije kada je upozorio da bi američko obvezničko tržište moglo da "pukne" ukoliko vlada ne obuzda naglo rastući budžetski deficit. Ministar finansija Scott Bessent ocenio je da je šef JPMorgan Chasea već davao slična upozorenja tokom karijere i da se, na sreću, nijedno nije obistinilo. Iskusnim posmatračima Dimonova izjava izgleda i kao najava svojim zaposlenima da budu oprezni i ne preuzimaju prevelik rizik u trgovanju obveznicama.