Na regionalnoj konferenciji "InterConnect", koja je u sredu počela u Beogradu, učestvuje 17 svetskih kompanija koje su došle u Srbiju da pronađu partnere i da sa njima naprave posao, poručio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) na otvaranju konferencije.
Čadež je naveo da je godišnji obrt kompanija, čiji predstavnici danas i sutra učestvuju i na B2B sastancima sa srpskim privrednicima, veći od 30 milijardi evra.
"To su sve velike kompanije, poput Thyssenkrupp Automotive, Roche Diagnostics, DBW, EAO, SAG Tubi, Skylotec, Plast-Met, koje imaju šta da ponude, a verujem i da naši privrednici imaju šta njima da pruže. Očekujemo nove ugovore i dosta posla", rekao je Čadež, a objavljeno na zvaničnom sajtu PKS.
Opširnije
Nemačka privreda se oporavlja od energetskog šoka
Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg predviđali su blagi pad.
24.04.2023
Privreda opreznije uzima kredite, NPL-ovi dodatno pali
Podaci NBS ne ukazuju na probleme u otplati kredita privrede, što potvrđuje kretanje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima privrede, koje u poslednjih šest meseci beleži smanjenje.
24.04.2023
Kako da mala Srbija profitira od slobodne trgovine sa Kinom
Srbija i Kina bi do kraja godine trebalo da potpišu sporazum o slobodnoj trgovini, ali se još ne zna pod kakvim uslovima će taj sporazum biti ispregovaran.
10.04.2023
Privreda najvažnijeg srpskog trgovinskog partnera ima dobre izglede
Nemačko ministarstvo ekonomije saopštilo je da izgledi pokazuju znake poboljšanja.
17.03.2023
Predsednik Komore rekao je da kompanije dolaze iz brojnih zemalja EU, Nemačke, Italije, Poljske i drugih, i da je reč o ozbiljnim kupcima koji traže dobavljače iz Srbije i regiona.
Bloomberg Adria
"Kompanije koje su došle imaju obrt veći od 30 milijardi evra i u pitanju su zaista ozbiljni kupci. Najvažnije je da naše kompanije budu sposobne da ulaze u lance dobavljača jer pravila koja su usvojena u Nemačkoj, Zakon o Due Dilligenceu u lancu snabdevanja, stavljaju pred kompanije nove izazove i potrebu da usvajaju određene standarde", objašnjava Čadež.
Kako bi pomogli domaćim kompanijama da se pripreme i prilagode novim zakonskim rešenjima u Nemačkoj, koja se u narednom periodu očekuju i na nivou EU, PKS je pokrenula Responsible Business Hub PKS, ukazao je Čadež.
"Obučili smo ljude koji su bili u Nemačkoj i ušli u detalje novog zakona kako bi pomogli našim privrednicima. Svako ko želi da izveze robu u Nemačku i EU, treba da dođe kod nas u PKS i dobiće punu podršku i informacije kako da ispuni uslove da bi mogao da posluje na tom tržištu jer je to jedan od velikih izazova za našu privredu trenutno, pogotovo za mala i srednja preduzeća", rekao je Čadež.
Na dvodnevnoj konferenciji u Beogradu učestvuju predstavnici 110 kompanija i institucija iz Srbije, kao i gosti iz regiona i EU.
Regionalna B2B konferencija "InterConnect" održava se u Beogradu 26. i 27. aprila, i predstavlja priliku za predstavnike velikih, srednjih i malih preduzeća iz Srbije i regiona da se povežu sa menadžerima svetskih kompanija i saznaju sve o najnovijim trendovima, izazovima i rešenjima u oblasti održivosti proizvodnih procesa i lanaca snabdevanja i aktuelnim izazovima globalne trgovine i industrije.
Konferenciju organizuju Privredna komora Srbije i firma Convestenics, uz podršku projekta "Velika mala privreda", koji finansira USAID, a sprovodi organizacija ACDI/VOCA.
Analiza BBA: MSP u Adria regiji čeka pad, a neke i recesija
Mala i srednja preduzeća (MSP) u Adria regionu narednih godina pratiće sudbina širih ekonomkih tokova u zemljama regiona, što za Srbiju znači naglo usporavanje privredne aktivnosti sledeće godine, ocenili su analitičari Bloomberg Adrije u analizi objavljenoj u novembru prošle godine.
"Privredna aktivnost u 2023. verovatno će pasti u blagu recesiju u Sloveniji i Hrvatskoj, dok će u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji privredni rast naglo usporiti. U 2024. godini vidimo blagi ekonomski oporavak zbog ublažavanja borbe protiv inflacije i očekivanja boljih investicionih izgleda", očekuje naš analitički tim.
Analitičari objašnjavaju da će slabiji doprinos MSP biti posledica okruženja koje ne favorizuje primenu neisprobanih praksi i tehnologija, što je inače tipično za taj sektor privrede. Drugo, kako navode, pristup finansijskim sredstvima biće jedan od kritičnih elemenata za budući razvoj poslovanja jer se MSP tradicionalno suočavaju sa preprekama da dobiju sredstva, a kapital je sada skuplji i manje dostupan zbog borbe centralnih banaka protiv inflacije.
Privreda opreznije uzima kredite, NPL-ovi dodatno pali
Da privreda opreznije uzima kredite, pokazuju i zvanični podaci. Privrednicima u Srbiji je krajem prošle i početkom ove godine odobreno četiri odsto manje kredita nego u istom periodu godinu dana ranije, što navodi na zaključak da se rast kamatnih stopa polako odražava na njihov tempo zaduživanja, što su ukazali i naši analitičari.
Depositphotos
Precizni podaci pokazuju da je taj pad zabeležen kada se uporedi kreditna aktivnost privrede od septembra 2022. do marta ove godine u odnosu na isti period godinu ranije. Ako se zaduživanje privrede posmatra u odnosu na prethodnih šest meseci, odnosno od marta do avgusta 2022. godine, pad iznosi 12 odsto, što je merodavnije poređenje imajući u vidu da je to vreme u godini kada se privreda aktivnije zadužuje.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), vrednost kredita namenjenih privredi je od septembra 2022. do marta 2023. dostigla 561 milijardu dinara. Za NBS je očekivano usporavanje rasta kredita, odnosno niži iznos novih kredita privredi. Delimično je to, kako navode iz centralne banke, posledica prestanka odobravanja kredita iz garantnih šema po povoljnim uslovima, kao i rasta kamatnih stopa usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i NBS, čiji je cilj da obuzdaju inflatorne pritiske.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...