Kako da mala Srbija profitira od slobodne trgovine sa Kinom

Srbija i Kina bi do kraja godine trebalo da potpišu sporazum o slobodnoj trgovini, ali se još ne zna pod kakvim uslovima će taj sporazum biti ispregovaran, odnosno da li će biti ukinute carine na sve srpske izvozne prozvode i da li će neke domaće privredne grane biti zaštićene od najezde konkurencije iz Kine. Tim povodom ministar trgovine Tomislav Momirović ove nedelje boravi u Pekingu, gde bi trebalo da razgovara o uslovima za potpisivanje sporazuma. U njegovom kabinetu nam je rečeno da će tek po povratku sa puta moći da govori o detaljima. Ministar je zvaničnu posetu danas počeo susretom sa Deng Lijem, zamenikom ministra spoljnih poslova NR Kine.

"Srbija je izvozno orijentisana prema kineskom tržištu, što će dodatno biti podstaknuto potpisivanjem memoranduma o razumevanju, čime zvanično počinju pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini između naše dve države", rekao je Momirović i najavio da će Memorandum o razumevanju biti potpisan u sredu, posle sastanka sa ministrom trgovine NR Kine Vang Ventaom.

Sporazum o slobodnoj trgovini je bez sumnje značajan, budući da je Kina drugi najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. U prva dva meseca 2023. godine ukupan izvoz Srbije u Kinu iznosio je 196 miliona evra, dok je ukupan uvoz premašio 671 milion evra, što znači da je ukupna robna razmena Srbije i Kine u ovom periodu iznosila 868 miliona evra. Ruda bakra je plasirana u Kinu u iznosu 185 miliona evra, što čini 94 odsto ukupnog izvoza u Kinu u prva dva meseca godine, dok su najveći uvozni proizvod iz Kine mobilni telefoni (41,5 milion evra).

Deficit sa Kinom 3,6 milijarde evra 

Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2022. godini dostigla je 5,8 milijardi evra, što je za 31 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. U datoj godini Srbija je u Kinu izvezla oko 1,1 milijarde evra, dok je ukupan uvoz iznosio 4,7 milijardi evra. Posledično, ostvareni deficit u 2022. godini iznosio je 3,6 milijardi evra i ovo je najveća vrednost deficita koji je Srbija ostvarila sa jednom zemljom u 2022. godini. Takođe, prema visini uvoza Kina je najveći dobavljač Srbije, ispred Nemačke.

Oko 79 odsto ukupnog izvoza (868 miliona evra) u Kinu u 2022. godini činili su rude bakra i koncentrati, a oko 11 odsto (119,5 miliona evra) rafinisani i nerafinisani bakar, što su dva najveća izvozna proizvoda u Kinu. Ova dva proizvoda zajedno čine 90 odsto izvoza Srbije u Kinu. U znatno manjem iznosu u Kinu se izvozi obrađeno drvo (28 miliona evra), smrznuto goveđe meso (13 miliona evra) i centrifugalne pumpe (12 miliona evra).

S druge strane, tokom 2022. godine iz Kine su se najviše uvozili električni aparati za telefone (290 miliona evra), kotlovi za proizvodnju vodene pare (146 miliona evra), portabl mašine za AOP (92 miliona evra).

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže za Bloomberg Adriju da se ovom sporazumu mora oprezno prtistupiti, imajući u vidu odnos ekonomskog potencijala dve zemlje. Kako je Srbija nesrazmerno mali partner u ovom ekonomskom odnosu, jasno je da je teško biti konkurentan kineskoj privredi, koja se u međunarodnim okvirima ne naziva samo "najmnogoljudnijom zemlja sveta" već i "svetskom fabrikom", imajući u vidu da se u Kini praktično sve proizvodi.

Ideja je da na većinu proizvoda kojim se trguje između dve zemlje bude ukinuta, ili bar znatno smanjena carina, ali će biti proizvoda koji su izuzeti, ograničeni kvotama itd.

"Međutim, treba istaći da ovaj potencijalni sporazum, za koji je ponovo dat rok do kraja godine da se potpiše (tako se govorilo i prošle godine do kraja 2022. godine), proističe iz političkog odnosa Beograd – Peking, koji se kontinuirano unapređuje i podiže na viši nivo. Dakle, imamo gotovo strateški odnos sa Kinom, s obzirom na rast spoljnotrgovinske razmene i priliv stranih direktnih investicija. Upravo iz tog odnosa treba da proisteknu i koristi za ekonomski slabiju stranu, s obzirom na vrtogalovo rastući deficit u razmeni", naglašava Stanić.

Najveća korist za proizvođače hrane 

Na pitanje koje privredne grane će osetiti najveću korist od ovog sporazuma, kaže da se tu pre svega misli na proizvode prehrambene industrije i proizvodnju alkoholnih i bezalkoholnih pića. Već mesecima se govori o potencijalu srpske industrije vina, koji se jednim delom može realizovati i na ogromnom tržištu Kine. Naravno, ne potpisuje se taj sporazum samo zbog vina, već benefite treba tražiti i za druge delatnosti, a kako stvari stoje, najrealnije je da se to oseti u onim granama gde imamo konkurentsku prednost na međunarodnom tržištu, a to je proizvodnja hrane.

"Međutim, ovaj sporazum bi trebalo da se sagleda u širem kontekstu ekonomske saradnje. Naime, ne bi trebalo zaboraviti obim kineskih investicija u Srbiji, ali s druge strane, malu uključenost domaće komponente u njihove lance snabdevanja, tu mislimo na mikro, mala i srednja privredna društva sa većinskim kapitalom iz Srbije. Takođe, treba govoriti i o investicijama više dodate vrednosti, s obzirom na to da su postojeće primarno orijentisane ka sirovinskoj bazi (ekspolatacija i proizvodnja industrijskih metala)", kaže Stanić.

Depositphotos

 

Kada pogledamo uvoznu strukturu proizvoda iz Kine, vidimo da je primarno reč o nerazvrstanoj robi, dakle, u pitanju je širok asortiman različitih finalnih proizvoda koje koristimo svakodnevno.

Treba imati u vidu i prihode od carina za republički budžet, koji će po potpisivanju i implementaciji sporazuma biti smanjeni.

Stanić naglašava da je teško da mi smanjimo uvoznu zavisnost od Kine, ali ono što je ključno u smanjenju deficita jeste povećanje našeg izvoza, plus pomenuto uključivanje naših kompanija u kineske lance snabdevanja u Srbiji. Da bi se povećao izvoz naših proizvoda, nije samo dovoljan sporazum, mora se organizovati efikasnija proizvodnja većeg obima, konkurentniji transport do tako udaljenog tržišta, i naravno, voditi konkurentska utakmica sa drugim zemljama koje su zainteresovane za kineske potrošače.

Sve je to  komplikovan proces koji zahteva strateški pristup i na čemu će eksperti u Srbiji raditi u kontaktu sa kineskim partnerima.

Kina je postala vodeća privreda sveta 

Na pitanje da li će Evropska unija biti blagonaklona prema ovom sporazumu, Stanić kaže da predstavnici vodećih međunarodnih finansijskih institucija na pominju da se svetska privreda kreće ka fragmentaciji, odnosno ka jačanju regionalnih ekonomskih blokova pod uticajem narastajuće geopolitičke krize.

Srbija ostaje posvećena putu evrointegracija, ali taj proces je dvosmerna ulica i ne zavisi sve od Beograda. Činjenica je da je proces EU integracija već godinama stagnantan, a da je za to jednim delom odgovoran i Brisel, koji ne može, ili bolje reći, ne nalazi način da postigne konsenzus o daljem proširenju, i to deset godina od kada je primljena poslednja članica (Hrvatska).

Srbija mora da misli o održivosti svog ekonomskog sistema na dugotrajnom i neizvesnom putu pomenutih integracija, ali nije manje bitna ni integracija regionalne privrede, kao i dalja integracija u međunarodne ekonomske tokove, što podrazumeva i bližu saradnju sa velikim vanevropskim privredama, kao što su Kina i Sjedinjene Američke Države.

Depositphotos

"Ne treba zaboraviti da i određene zemlje koje nisu članice EU, ali imaju odličnu saradnju sa Briselom, koriste sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom. Jednom rečju, kako ignorisati činjenicu da je po mnogim pokazateljima Kina već postala vodeća privreda sveta, koja je među najvećim uvoznicima za mnoge članice EU", smatra Stanić.

Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije "Pojas i put" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, kaže za Bloomberg Adriju da Srbija nastoji da putem Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, poput sporazuma koje ima sa drugim zemljama (Turska) ili integracijama (Evroazijska ekonomska unija) postigne bolje uslove za ekonomsku saradnju sa Kinom, pre svega u oblasti trgovine, mada se u samom sporazumu mogu definisati i neke druge stvari poput investicija.

"Stoga je i namera srpske vlade da, imajući u vidu naše ekonomske ali i političke odnose sa Kinom, napravi sporazum koji može pomoći našoj privredi, i to pre svega u vidu povećanja izvoza srpskih proizvoda na kinesko tržište. Uobičajeno se pregovara o smanjenju ili potpunom ukidanju carina za pojedine grupe proizvoda, i u principu to nisu laki pregovori, jer bez obzira koje su strane uključene u sporazum, obe moraju biti zadovoljne", kaže Zakić.

Depositphotos

 

Dakle, Srbija od ovakvog sporazuma najviše očekuje u pogledu carina, ali se u isto vreme vodi računa i koji drugi elementi, potencijalno dobri za funkcionisanje naše privrede, mogu da se uključe u sporazum.

"Verujem na osnovu izjava naših zvaničnika da će se jedan deo sporazuma baviti i pitanjem budućih kineskih investicija u Srbiji. S obzirom na to da još uvek nikakvi detalji vezani za pregovore nisu objavljeni, ne možemo u ovom trenutku znati koje grane industrije ili koje vrste proizvoda mogu imati koristi od ovakvog sporazuma. Ono malo što znamo jeste da naša vlada pregovora o uslovima trgovine koja će biti vezana za poljoprivredne i prehrambene proizvode, te za vina. Dakle, to svakako jesu sektori u kojima naša privreda ima dobre i kvalitetne proizvode, koji bi uz, recimo smanjenje ili potpuno ukidanje carina na kineskom tržištu, podršku naše i kineske vlade, imali mnogo bolju startnu poziciju na kineskom tržištu nego proizvodi nekih drugih zemalja", smatra naša sagovrnica.

EU vaga kako se pojedini sporazumi odražavaju na nju

Sve su to preduslovi da se nakon toga stekne naklonost kineskih potrošača, jer je konkurencija na kineskom tržištu veoma oštra, bez obzira na to da li je u pitanju domaća ili međunarodna. Kada na njihovo tržište dođu proizvodi iz manjih država, teško je da uopšte izbore za svoje mesto na policama u prodavnicama, a nakon toga i da se svide kineskim potrošačima. Ovakvim sporazumom bi to dosta bilo olakšano.

Zakić naglašava da su predstavnici različitih preduzeća i oblasti privređivanja u Srbiji imali sastanak sa resornim ministarstvom i verovatno su procenili koje su to delatnosti koje bi trebalo zaštititi. Prema njenim rečima, kineskoj strani nije u interesu da ugrožava privrednu delatnost malih i srednjih srpskih preduzeća, već da se nađu zajedničke mogućnosti za obostranu saradnju, dakle ono što jednima i drugima odgovara.

Bloomberg

 

S obzirom na to da ovo nije prvi sporazum o slobodnoj trgovini koji naša zemlja potpisuje, misli da oni koji su uključeni u ovakve procese imaju dovoljno znanja i iskustva da znaju kako se ovakvi pregovori vode i da znaju za koje vrste srpskih proizvoda se borimo da dođu do kineskog tržišta, kao i da znamo koji kineski proizvodi mogu pomoći razvitku naše privrede. Što se pregovora tiče, bitno je samo da se bude strpljiv, da se polako i pažljivo sagledaju svi elementi ugovora, te dobro odvagaju argumenti za i protiv pojedinih mera. Ne bi trebalo po svaku cenu žuriti, već uz konsultacije sa našim privrednicima naći odgovarajuća rešenja.

EU u ovom trenutku koji je po nju veoma težak, kako u geopolitičkom, tako i u geoekonomskom smislu, dosta vaga kako se pojedini savezi ili sporazumi odražavaju na nju. S obzirom na to da je Kina najveći trgovinski partner EU, da se kineske investicije u EU mere stotinama milijardi dolara, ne bi u teoriji trebalo da joj smeta što Srbija, koja nije članica EU, ima ovakvu vrstu saradnje sa Kinom. No, jedno je teorija, a drugo je praksa.

"Danas se politika i ekonomija više prepliću i uslovljavaju nego ranije, i politički motivi često nadvladuju ekonomske. Kada se sporazum objavi javno, mislim da će biti mnogo jasnije o kakvoj se vrsti saradnje Srbije i Kine radi, te će dosta i od tog samog sporazuma zavisiti reakcija EU. Srbija je svesna da onoga trenutka kada bude primljena u članstvo EU važe druga pravila i obaveze, ali mi svakako moramo da vodimo računa o razvoju naše privrede dok se to ne desi", smatra Zakić.

Inače, Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, CEFTA, EFTA (Norveška, Švajcarska, Lihtenštajn i Island), Turskom, Belorusijom, Rusijom i Kazahstanom.