Srbija je počela pregovore o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom, a ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović predviđa da bi robna razmena između Srbije i azijske države mogla da dostigne dve milijarde dolara. To je skoro četiri puta više nego sada.
Dok su sporazumi o slobodnoj trgovini po pravilu pozitivna stvar za male privrede, đavo se uvek krije u detaljima. Da se posebna pažnja mora posvetiti pregovorima smatra i Predrag Bjelić, profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
"Kada su potpisnice na različitom stepenu razvoja (Južna Koreja je razvijena zemlja), treba voditi računa o tome kako pregovara o ugovoru. Srbija bi trebalo da teži da razmenjene koncesije budu asimetrične u korist Srbije, da zaštiti neke sektore, duže odloži primenu sporazuma i slično", rekao je Bjelić u odgovorima na pitanja Bloomberg Adrije.
Opširnije
Mađarsku i Srbiju zbližavaju gas, nafta, struja i auto-delovi
Mađarska i Srbija u utorak su još jednom potvrdile jačanje ekonomskih, ali posredno i političkih odnosa.
07.02.2023
Trgovinski deficit Srbije zbog uvoza energije uvećan 60 odsto u 2022.
Među pet najvećih stavki u strukturi uvoza ponovo su bili nafta i naftni derivati, prirodni gas i električna energija.
31.01.2023
Rasle zarade južnokorejskih proizvođača čipova zbog slabijeg vona
Izgledi profitabilnosti među izvoznicima čipova skočili su na 112,6 za tekuće tromesečje.
05.10.2022
Samsung u narednih pet godina izdvaja 360 milijardi dolara za čipove
Samsung planira da poveća potrošnju na oko 360 milijardi dolara do 2026. godine, kako bi podstakla proizvodnju čipova, lekova.
24.05.2022
Dve milijarde na dugom štapu
Prema poslednjim podacima, u prošloj godini je ukupna robna razmena sa Južnom Korejom iznosila 584,5 miliona dolara, od čega 214 miliona dolara otpada na izvoz, a 370,5 miliona na uvoz. I jedna i druga stavka predstavljaju manje od jednog procenta ukupnog uvoza i izvoza Srbije, ali bi iznos od dve milijarde dolara predstavljao značajan napredak.
Ta suma otprilike odgovara robnoj razmeni koju Srbija trenutno ostvaruje sa Francuskom, Austrijom, ili Poljskom, a veća je od obima trgovine sa Sjedinjenim Američkim državama ili Švajcarskom. Naravno, obim razmene sa Nemačkom, Italijom ili Kinom i u tom slučaju bio bi višestruko veći.
Kako predviđa profesor Bjelić, ostvarenje ovog cilja nam ipak nije tako blizu, i mogli bismo da ga očekujemo za između pet i 10 godina. On navodi da bi naglo povećanje moglo da dođe najverovatnije samo kao posledica većeg uvoza iz Koreje, što nije najbolji scenario za srpske privrednike.
"Treba voditi računa da trgovina bude izbalansirana. Možda bi za pet do 10 godina bila oko dve milijarde, posebno ako kompanije iz Koreje ulože u Srbiju pa to poveća nas izvoz", dodaje.
Mi vama hranu, vi nama Samsung
Evropska unija defakto ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom od 2011. godine (zvanično ratifikovan krajem 2015), pa bi potpisivanje ugovora između Srbije i ostrvske zemlje predstavljalo usklađivanje sa spoljnotrgovinskom politikom Brisela. Pored toga, kako je naveo Bjelić, on bi dodatno privukao strane investitore.
U Srbiji su već dugo na tržištu Samsungovi uređaji za domaćinstva, kao i korejska putnička i teretna vozila. Uprkos tome, i dalje postoji prostor da se uveća obim uvoza, jer brojne korejske kompanije još uvek nisu prisutne u Srbiji.
Što se uvoza tiče, situacija je nešto nepovoljnija, jer se Srbija može oslanjati uglavnom na proizvode koji bi mogli da istrpe znatne troškove transporta do Južne Koreje.
"Izvoz bi bio poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, sirovine i tome slično", rekao je za našu redakciju profesor Bjelić.
Iz Privredne komore Srbije su za našu redakciju precizirali ove podatke i rekli da u strukturi izvoza u Južnu Koreju sa 96 odsto učestvuju "rude bakra i koncentrati, preparati za pranje i čišćenje, i cirkulacione pumpe za grejne sisteme".
Ministar Momirović je kao pozitivan primer naveo Mađarsku, koja je uspela da privuče "više od šest milijardi evra direktnih stranih investicija" iz Koreje, i rekao da bi taj obim razmene mogao da Srbiji posluži kao cilj.
"Iako je otvoren veliki broj kompanija čiji su vlasnici iz ove zemlje, očigledno je da je prostor u našoj trgovinskoj saradnji i investicijama mnogo veći od postojećeg", rečeno je iz Vlade.
Najveće investicije
Kada govorimo o najznačajnijim ulaganjima južnokorejskih kompanija u Srbiji, najveća investicija je svakako došla iz Yure, kompanije koja se bavi proizvodnjom kablova. Ona je u Srbiji do sada otvorila četiri fabrike (Rača Kragujevačka, Leskovac i dve fabrike u Nišu) i upošljava oko 2.700 ljudi.
Kompanija LS Group otvorila je fabriku za proizvodnju kablovskih instalacija u Zrenjaninu novembra 2018. godine.
U Smederevskoj Palanci je 2021. godine otvoren proizvodni pogona kompanije Kyungshin Cable koja se bavi proizvodnjom delova za tradicionalne automobile, kao i komponenti za električne baterije automobila visoke tehnologije.
Da bi se unapredila saradnja, Korejska agencija za unapređenje trgovine KOTRA (eng. Korean Trade-Investment Promotion Agency) u decembru 2015. otvorila je predstavništvo u Beogradu.
.webp){kind=icon}
