Izvoz Srbije porastao za 8,2 odsto, ali zbog revidiranja statistike

Izvoz robe iz Srbije za prva četiri meseca ove godine porastao je za 8,2 odsto u poređenju sa istim periodom 2024. godine i iznosio je 10.831,5 miliona evra ili oko 10,8 milijardi evra. I uvoz je veći za 12,5 odsto, a dostigao je 14 milijardi evra.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do kraja aprila ove godine iznosi 24.845 miliona evra (24,8 milijardi evra), što je rast od 10,6 odsto.

 

 

Iako ovakvi iznosi ukazuju na značajan porast spoljne trgovine, a posebno izvoza Srbije, do toga je došlo zbog ranijih propusta u obradi statističkih podataka. Naime, ovako visoki pokazatelji nastali su zbog revidiranja podataka za izvoz za 2024. i 2025. godinu.

Prema rečima Ivana Nikolića, naučnog saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu i urednika biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), takvo objašnjenje nalazi se na kraju izveštaja RZS o spoljnoj trgovini za prva četiri meseca 2025.

"Podaci za izvoz za 2024. i 2025. godinu su revidirani usled izmena u obuhvatu koje se odnose na evidentiranje prometa u slobodnim zonama", navedeno je u izveštaju RZS-a.

Uticaće i na BDP Srbije

Nikolić naglašava da je urađena korekcija cele serije unazad za celu prošlu godinu i za četiri meseca 2025. godine. "Obuhvaćen je upravo taj izvoz koji je poticao iz različitih slobodnih zona, koji nije do sada bio evidentiran. To je značajan iznos, reda veličine milijardu evra na godišnjem nivou", kaže Nikolić za Bloomberg Adriju.

Kako ističe, statistika to nije uopšte evidentirala. "Računali smo, recimo, za prošlu godinu rast robnog izvoza od 1,8 odsto, a sada će biti ispravljeno na dosta veći iznos, možda i dvocifren. Revidiranje podataka menja čitav makroekonomski okvir, menja eksternu poziciju zemlje, robni deficit je manji, možda je čak i veći BDP nego što je ranije obračunato, ali to ćemo videti."

 

 

Kako dodaje, ove ispravke RZS-a prihvatili su i Eurostat i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Najveći partner i dalje EU

U izveštaju RZS za prva četiri meseca ove godine navodi se da deficit u spoljnoj trgovini iznosi 3,1 milijardu evra, što je povećanje od 30,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. "Pokrivenost uvoza izvozom je 77,2 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 80,4 odsto."

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok zemlje članice Evropske unije čine 57,7 odsto ukupne razmene. U prva četiri meseca najviše smo uvozili iz Kine, zatim slede Nemačka, Italija, Mađarska i Turska, dok smo najviše robe izvezli u Nemačku, BiH, Kinu, Italiju i Mađarsku.

U RZS navode da su drugi po važnosti partner Srbije zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 853,1 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata i medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja, navodi RZS. Tako je prva na spisku Crna Gora, u koju se najviše izvoze električna energija i lekovi za maloprodaju, a iz nje uvoze električna energija i sušeno svinjsko meso.

 

Na drugom mestu je Severna Makedonija - izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču, zatim Bosna i Hercegovina - izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i lignit.

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Češkom, Slovačkom, Rumunijom, Nemačkom, Švedskom, Velikom Britanijom, Hrvatskom i Moldavijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, a sledi deficit sa Kazahstanom, Mađarskom, Italijom, Ruskom Federacijom, Turskom, Poljskom...

 

Najviše se izvozi iz Vojvodine

U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 63,5 odsto, slede roba za široku potrošnju - 24,7 odsto i oprema -  11,8 odsto.

 

U strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 53,6 odsto, slede roba za široku potrošnju - 21,3 odsto i oprema - 11,2 odsto, dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,9 odsto.

 

 

Najveće učešće u izvozu Srbije, prema podacima RZS, imao je region Vojvodine - 33 odsto, zatim beogradski region sa 22,3 odsto, region južne i istočne Srbije sa 22 odsto, region Šumadije i zapadne Srbije sa 20,9 odsto, a oko 1,8 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

S druge strane, najveće učešće u uvozu Srbije imao je beogradski region - 44,9 odsto, slede region Vojvodine - 31,5 odsto, region Šumadije i zapadne Srbije sa 12,8 odsto, region južne i istočne Srbije sa 8,7 odsto, dok oko 2,1 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.