Trgovinski deficit Srbije zbog uvoza energije uvećan 60 odsto u 2022.

Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije (izražen u evrima) u toku 2022. uvećan je za više od 60 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, a među pet najvećih stavki u strukturi uvoza ponovo su bili nafta i naftni derivati, prirodni gas, i električna energija.

Za uvoz ove tri stavke je u toku prethodne godine potrošeno 6,25 milijardi evra, pokazuju podaci objavljeni u utorak.

Izvoz robe, izražen u evrima, vredeo je 27,6 milijardi, što čini rast od 26,3 odsto u poređenju 2021. godinom. Uvoz robe vredeo je 39,01 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 34,8 odsto u odnosu na prethodni dvanaestomesečni period. 

Deficit u evrima je na kraju decembra iznosio 11,4 milijarde evra, odnosno 12,1 milijardu dolara. Ako ove iznose uporedimo sa 2021. godinom, vidi se da je spoljnotrgovinski deficit u evrima uvećan za 61,1, a trgovinski minus u dolarima za 44,9 odsto.

U odnosu na kraj 2021. i odnos uvoza i izvoza pogoršao se za celih pet procentnih poena, pa je tako (za razliku 75,6 odsto) pokrivenost uvoza izvozom iznosila 70,6 odsto, navodi se u izveštaju RZS.

"Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini", navodi se u izveštaju. Kao i u prethodnim izveštajima, više od polovine (58,7 odsto), ostvareno je sa zemljama članicama Evropske unije.

Posmatrano po pojedinačnim državama, Srbija je najviše izvezla u Nemačku, Bosnu i Hercegovinu i Italiju, dok je najviše robe i usluga uvezla iz Kine, Nemačke i Rusije, pokazuju podaci.