Rekordan deficit sa Kinom otkriva slabost izvozne strukture Srbije

Trgovinski deficit Srbije sa Kinom više je nego utrostručen za deset godina i u 2025. dostigao je rekordnih 4,56 milijardi evra, uprkos tome što se Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje primenjuje već dve godine. Minus je prošle godine posle dvogodišnje stabilizacije snažno porastao, dok podaci za prvih pet meseci ove godine pokazuju da je već dostigao 1,81 milijardu evra.

Podsetimo, sporazumom su odmah ukinute carine za 60 odsto proizvoda, s planom da se za još 30 odsto carine postepeno smanjuju u narednih pet do 10 godina, dok će preostalih 10 odsto najosetljivijih proizvoda, pre svega poljoprivrednih, biti i dalje zaštićeni.

Jaz u robnoj razmeni dve zemlje gotovo je neprekidno rastao u poslednjih 10 godina, pri čemu je 2016. deficit iznosio 1,35 milijardi evra. Privremeno je ublažen tokom 2023. i 2024. godine, da bi prošle godine bio najviši do sada.

Iako bi se iz ovih podataka moglo zaključiti da Sporazum o slobodnoj trgovini nije ispunio očekivanja, Katarina Zakić, viša naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu, smatra da je ovakav razvoj događaja bio očekivan.

"Rast srpskog spoljnotrgovinskog deficita sa Kinom je bio očekivan u prvim godinama potpisanog sporazuma. Kina je već godinama jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i uvoz robe iz Kine je raznovrstan. Počev od visokosofisticiranih proizvoda, poput kompjutera ili električnih vozila, do igračaka. Od trenutka kada je usvojen Sporazum, omogućen je veći priliv kineskih proizvoda po nižim cenama, ili po istim cenama sa većom maržom za kineske izvoznike, što je posledično dovelo do veće ponude i veće potražnje", kaže sagovornica Bloomberg Adrije.

Dodaje da je srpsko tržište izrazito osetljivo na cene, zbog čega je rast uvoza bio logična posledica ukidanja carina. Istovremeno, srpski izvoz u Kinu prošle godine smanjen je za oko 190 miliona dolara, što je dodatno produbilo trgovinski jaz.

"Ni za jednu zemlju na svetu nije dobro kada produbljuje svoj trgovinski deficit, pogotovo kada su mali izgledi da se isti smanji, kao što je kod nas trenutno slučaj", ocenjuje Zakić.

Bakar nosi gotovo ceo izvoz

Podaci Republičkog zavoda za statistiku o robnoj razmeni pokazuju da Srbija i Kina razmenjuju prilično drugačije vrste proizvoda.

Izvoz Srbije u Kinu i dalje je gotovo potpuno zasnovan na bakru. Rude bakra i koncentrati prošle godine doneli su oko 1,27 milijardi evra, dok je izvoz bakra iznosio dodatnih 432 miliona evra. Zajedno, ove dve kategorije čine ubedljivo najveći deo srpskog izvoza na kinesko tržište (gledano po novčanoj vrednosti) - oko 1,7 od ukupno 1,87 milijardi evra, prema prošlogodišnjim podacima.

Gledano po novčanoj vrednosti izvoza, te dve kategorije istovremeno su prošle godine najviše porasle u odnosu na 2024: vrednost izvoza ruda bakra i koncentrata povećana je za 99,9 miliona evra, dok je izvoz bakra porastao za dodatnih 16,4 miliona evra. Među proizvodima sa najvećim rastom izdvaja se i kategorija sumpora i neprženih pirita gvožđa, čiji izvoz ranijih godina nije ni postojao, a u 2025. dostigao je 9,9 miliona evra. Značajniji rast zabeležen je i kod obuće, čiji je izvoz povećan za 5,4 miliona evra, kao i hemijskih proizvoda, sa rastom od 4,4 miliona evra.

Poređenja radi, izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Kinu je znatno manji. Među vrstama proizvoda čiji je izvoz u 2025. vredeo više nego što je to bio slučaj u 2024, između ostalog, jesu: sveže i suvo voće (rast na oko 455.000 evra, sa približno 65.000 evra u 2024), pripremljeno voće i ostali proizvodi od voća, osim sokova (rast na oko 1,2 miliona evra, sa oko 800.000 evra u 2024), alkoholna pića (rast sa otprilike 795.000 evra na oko 1,7 miliona evra) i prerađeni duvan (rast na oko 1,5 miliona evra u 2025, sa približno 195.000 evra u 2024).

S druge strane, uvoz iz Kine je znatno heterogeniji i dominantno ga čine proizvodi više faze prerade - telekomunikaciona oprema, električne mašine i uređaji, delovi za motorna vozila i industrijska oprema, uz kategoriju nerazvrstane robe kao vodeće po novčanoj vrednosti.

Takva struktura trgovine, prema rečima Zakić, nije specifična samo za Srbiju.

"Tek nekolicina zemalja u svetu ostvaruje suficit u trgovini sa Kinom. To su zemlje koje imaju neki resurs koji je Kini neophodan, i za kojim postoji tražnja – npr. Australija koja izvozi gvožđe i tečni prirodni gas, Rusija koja izvozi naftu, ili Čile i Peru, koji izvoze bakar. 

U svakom slučaju, Kina u proteklih godinu dana ima, globalno gledano, istorijski visoke rezultate u pogledu obima trgovine i suficita koji ostvaruje sa drugim zemljama. Pred srpskom stranom je svakako težak zadatak da nađe način da poveća svoj izvoz, mada će za to biti potrebno više vremena", navodi ona, ističući da je neophodno "strukturno prilagođavanje privreda i kapaciteta koje imamo, kao i bolje poznavanje zahteva kineskog tržišta".

Velika tražnja održava cenu bakra

Iako srpski izvoz praktično zavisi od jedne sirovine, Zakić smatra da zasad nema naznaka da je potencijal bakra dostigao maksimum u smislu da je došlo do zastoja u iskopavanju i izvozu. Podseća da kineski rudarski gigant Zijin (koji u Srbiji ima dva velika projekta eksploatacije bakra i plemenitih metala: Serbia Zijin Copper (nekadašnji RTB "Bor"), koji ima više rudarskih lokacija i u kom je država zadržala manjinsko vlasništvo, i mlađi poduhvat Serbia Zijin Mining sa rudnikom Čukaru Peki, koji je u stoprocentnom vlasništvu kineske grupacije) planira proširenje kapaciteta u Boru, dok svetska tražnja za bakrom nastavlja da raste.

Budući da su najveći izvoznici bakra iz Srbije upravo ovi ogranci kineskog rudarskog preduzeća, ona ocenjuje da te firme sigurno imaju odgovarajući povrat na investiciju, i ne bi razmišljale o nastavku rada i proširenju kapaciteta da nisu zadovoljne prihodima, kao i da ne misle da će tražnja za bakrom biti postojana u dugoročnom periodu.

"Cene bakra svakako zavise od svetskih ekonomskih prilika, o čemu svedoči i činjenica koliko je prethodnih 50 godina oscilirala cena bakra. U periodima velikih ekonomskih kriza, cene bakra su pogotovo bile podložne padu. Ono što je sada, međutim, drugačije jeste velika tražnja za bakrom koji se u različitim oblicima koristi u proizvodnji svih proizvoda vezanih za zelenu energiju, od solarnih panela i vetroturbina, do proizvodnje električnih vozila, a pogotovo je neophodan za rad data centara za veštačku inteligenciju", napominje sagovornica.

Uz to, ona skreće pažnju na to da su u pojedinim zemljama koje imaju bogate rezerve rude bakra nastali problemi u preradi rude i njenom izvozu, dok zbog geopolitičkih prilika i ratnih sukoba postoje problemi u snabdevanju sumpornom kiselinom koja je neophodna za preradu bakra.

"Na kraju krajeva, sirovine bakra nisu iscrpljene, i postoje zemlje koje planiraju otvaranje novih rudnika, ali da bi novi rudnik bakra uopšte počeo sa radom, potrebno je puno godina za njegovu potpunu funkcionalnost", dodaje.

Deficit nije samo problem, već i razvojna faza

Na pitanje da li rastući deficit predstavlja znak zavisnosti i slabosti ili uobičajenu fazu razvoja privrede koja prvo uvozi tehnologiju, a potom povećava izvoz proizvoda više vrednosti, Zakić odgovara da je reč o oba procesa istovremeno.

"Šta će krajnji rezultat biti, tj. da li će u Srbiji nešto apropo ovoga promeniti, to je u ovom trenutku teško predvideti, i zavisi od okolnosti u globalnom i domaćem okruženju u narednom srednjoročnom periodu. Svakako da je model razvoja u Srbiji koji smo imali do sada zaokružen i završen, i neophodno je napraviti novu strategiju u privlačenju drugačijeg tipa investicija, dakle ne samo onog koji je zasnovan na izvozu ruda u sirovom obliku, ili u privlačenju investicija u delatnostima sa malom dodatom vrednošću i visokom nivou državnih subvencija ka inostranim investitorima", kaže sagovornica.

Prema njenom mišljenju, ukoliko bi zemlja uspela da napravi ovakav iskorak i osigura drugačiji tip investicija - bez obzira na to da li su u pitanju inostrane ili domaće investicije - onda bi se moglo govoriti o situaciji kada od uvoznika Srbija postaje izvoznik tehnologija ili proizvoda sa visokom dodatnom vrednošću.

Novi investicioni ciklus zavisi od infrastrukture

Trebalo je da Sporazum o slobodnoj trgovini otvori vrata za priliv investicija iz te azijske zemlje. Međutim, prošle godine je došlo do zastoja kineskih ulaganja, uz neto odliv od 6,2 miliona evra. Pri tome, priliva investicija u 2025. nije bilo, to jest aktiva Srbije prema Kini iznosila je 3,7 miliona evra, dok je na strani pasive očitana negativna vrednost od 2,5 miliona evra. Pa ipak, očekivanja na tom polju su ponovo porasla nakon nedavne posete predsednika Srbije Kini, kada su najavljeni ili makar nagovešteni projekti u robotici, veštačkoj inteligenciji, data centrima, pa potencijalno i proizvodnji električnih automobila.

Zakić smatra da politička podrška za takve projekte postoji, ali upozorava da će njihova realizacija zavisiti mnogo više od dobrih bilateralnih odnosa.

"S obzirom na to da je politička i ekonomska saradnja Srbije sa Kinom na najvišem državnom nivou, možemo očekivati novi priliv kineskih investicija. Mislim da normativno ne postoje veće prepreke za saradnju u oblastima o kojima se govorilo – robotika, proizvodnja električnih automobila ili data centri. Zasad, potencijalni problem mogu da vidim u nedostatku kvalifikovane radne snage za rad u ovim delatnostima, potrebnoj infrastrukturi za ovakvu proizvodnju (pre svega mislim na količinu vode i struje koja je neophodna za rad data centara), kao i u odnosu Evropske unije (EU) prema Kini u kontekstu potencijalnog izvoza ovih proizvoda na EU tržište", pojašnjava.

A kada je reč o pomenutoj infrastrukturi, jedan od projekata koji bi mogao da ojača energetsku poziciju Srbije jeste reverzibilna hidroelektrana "Đerdap 3", investicija vredna oko 2,6 milijardi evra. Pored proizvodnje električne energije, njena ključna uloga bila bi u skladištenju viškova energije i balansiranju sistema, što bi moglo da bude važan faktor za privlačenje velikih tehnoloških investicija, uključujući data centre.

Takav zaokret mogao bi u perspektivi da promeni i strukturu trgovine Srbije sa Kinom. U suprotnom, bakar će verovatno i dalje ostati glavni izvozni adut, dok će rast uvoza tehnološki složenijih proizvoda nastaviti da povećava trgovinski deficit.