Sankcije za bakar iz Srbije: pitanje radnih prava u Zijinu ili geopolitički obračun s Kinom

Odluka SAD da zaustave uvoz bakra koji proizvodi kompanija Serbia Zijin Copper u Srbiji neće se u većoj meri odraziti na poslovanje te kompanije, s obzirom na to da je njen izvoz pre svega usmeren ka Kini, a ne ka SAD, smatraju sagovornici Bloomberg Adrije. Osim pitanja poštovanja radnih prava u Srbiji, ova odluka se u širem kontekstu može tumačiti kao odraz tenzija u odnosima SAD i Kine, imajući u vidu da Vašington nastoji da smanji zavisnost od Kine u snabdevanju retkim mineralima i drugim ključnim sirovinama, uključujući bakar.

Američka carinska i granična služba (CBP) polovinom juna odlučila je da zaustavi uvoz bakra koji proizvodi Zijin u Srbiji, a kao razlog je navela pribegavanje prinudnom radu, odnosno kršenje prava radnika po šest osnova, uključujući zloupotrebu ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad.

„Američki proizvođači suočavaju se sa nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada“, izjavila je izvršna pomoćnica komesara za trgovinu pri CBP, Susan S. Thomas. "Sprovođenjem zakona protiv prinudnog rada, CBP ne samo da štiti ljudska prava, već i ekonomsku bezbednost naše zemlje", rekla je ona, navodi se u saopštenju američke carine.

 

 

To nije prvi put da CBP donosi ovakvu odluku protiv neke kineske kompanije u Srbiji. Ova služba je u decembru prošle godine zbog sumnje na korišćenje prinudnog rada zaustavila uvoz automobilskih guma koje u Srbiji proizvodi Linglong International Europe.

Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE, kaže za Bloomberg Adriju da se ove mere mogu tumačiti i u kontekstu sve zategnutijih odnosa SAD i Kine, iako su samo nekoliko nedelja ranije, na sastanku u Pekingu početkom maja, predsednici SAD i Kine, Donald Trump i Xi Jinping, govorili o odnosima kao konstruktivnim.

 

 

"Restrikcije u vezi sa poslovanjem Zijina predstavljaju jednu vrstu reperkusija, odraz tenzija na globalnom nivou između velikih svetskih sila, pre svega odnosa SAD i Kine", kaže Vladisavljev i dodaje da, umesto poboljšanja nakon samita u Pekingu, dolazi do daljeg zaoštravanja odnosa, pre svega u ekonomskim oblastima koje se smatraju osetljivim, odnosno u lancima snabdevanja i manevrisanju retkim mineralima i ključnim sirovinama.

Kada je reč o poslovanju Kine na globalnom nivou, postoji zabrinutost zbog određene monopolizacije prirodnih resursa, pre svega u državama globalnog juga, sa kojima je Kina u proteklih oko 15 godina izgradila izuzetno bliske ekonomske i političke odnose, navodi on.

I. Mitrović/Serbia Zijin Copper

"To je dovelo do toga da zemlje transatlantske zajednice, i pored tehnološkog napretka i prednosti koje imaju u određenim oblastima, imaju problem da obezbede osnovne minerale koji su neophodni za proizvodnju određenih komponenti, kao što su poluprovodnici, zbog toga što Kina ima dominantnu ulogu u njihovom prikupljanju, a zatim i distribuciji samih proizvoda", kaže on.

Koraci, poput restriktivnih mera prema kineskim kompanijama, zato se preduzimaju kako bi se u određenoj meri ograničilo poslovanje Kine, s obzirom na to da te kompanije širenjem svog poslovanja obezbeđuju Kini taj primarni pristup, smatra Vladisavljev.

 

 

Bakar kao strateški važna sirovina

Američka administracija je nedavno pokrenula ambiciozan plan vredan 12 milijardi dolara, kako bi obezbedila ključne sirovine i smanjila zavisnost od Kine. Inicijativa "Projekat Vault" treba da omogući američkim kompanijama da, uz podršku američke Export-Import (EXIM) banke i privatnog kapitala, pronađu nove izvore ključnih sirovina. Projekat, kako ističe Vladisavljev, ima dvostruku ulogu: da obezbedi lakši pristup i diverzifikaciju lanca snabdevanja Americi, ali i da istovremeno kineskim kompanijama ograniči pristup, odnosno da oteža njihovo poslovanje sa američkim kompanijama i SAD.

 Prema pisanju Bloomberga dugoročno se očekuje snažan rast globalne potražnje za bakrom. BloombergNEF procenjuje da bi potrošnja, u osnovnom scenariju, mogla da poraste za više od trećine do 2035. godine.

Glavni pokretači ovog trenda podrazumevaju kontinuirani prelazak na čistije izvore energije, poput solarnih panela i vetroturbina, sve veću upotrebu električnih vozila i širenje elektroenergetskih mreža. Prema organizaciji Copper Development Association, električna vozila mogu zahtevati više od tri puta više bakra nego benzinski i dizel automobili.

Tu je i širenje data centara za veštačku inteligenciju, koje tek počinje. Bakar je ključna komponenta servera, sistema za hlađenje, priključaka za napajanje i brojnih rezervnih delova osmišljenih kako bi se zastoji sveli na minimum. Data centri za AI energetski su znatno zahtevniji od tradicionalnih objekata i mogu koristiti i do četiri puta više bakra.

Prema strateškim dokumentima Srbije, zemlja raspolaže značajnim rezervama bakra koji je na listi kritičnih mineralnih sirovina SAD iz 2025. godine. Bakar se eksploatiše u okviru nekadašnjeg Rudnika bakra i topionice "Bor", sada Serbia Zijin Coppera, koji je u vlasništvu kineske korporacije Zijin Mining Group od 2018. Od preuzimanja vlasništva do kraja decembra 2024. godine, Serbia Zijin Copper proizveo je ukupno 487.868 tona bakra u koncentratu i 12.405 kilograma zlata.

 

 

U okviru kompanija Zijin Mining Groupa ruda bakra se eksploatiše na pet površinskih kopova i u dva podzemna rudnika. Od trenutnih proizvođača ruda olova i cinka, neki rudnici (Grot i Veliki Majdan) nalaze se pred iscrpljivanjem rezervi (imaju rezerve za ograničen vek proizvodnje), dok drugi rudnici imaju ograničene rezerve za nešto duži period eksploatacije (Rudnik). Trenutno se planira samo otvaranje rudnika Karamanica, koji je u fazi projektovanja i izrade studije uticaja na životnu sredinu sa planiranom godišnjom proizvodnjom od 240.000 tona olova, cinka i bakra. Utvrđene bilansne rudne rezerve su oko 3,3 miliona tona, navedeno je u Strategiji.

S obzirom na to da Zijin ima važnu ulogu u ekonomskom razvoju istočne Srbije, odluka američke carine će imati određene posledice na srpsku ekonomiju, kaže Vladisavljev, ali ne bi trebalo da značajnije ugrozi poslovanje same kompanije, budući da je njen izvoz usmeren ka Kini i Istoku.

U prilog tome, kako je naveo Vladisavljev, govori i prostorni plan za rudarsko-metaluršku zonu na istoku zemlje, o čijoj izradi je Vlada Srbije nedavno donela odluku. Kako su preneli mediji, u dokumentu objavljenom u Službenom glasniku piše da počinje izrada Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa "Čukaru Peki" i "Malka Golaja", a da novac obezbeđuje Zijin Mining Serbia u Boru.

Migrantski radnici u težem položaju od srpskih

Odluka američke Carinske i granične služba, u prvi plan ponovo vraća i pitanje poštovanja prava radnika, kao bitnog standarda u današnjem poslovanju u svetu, s obzirom na to da mnoge zemlje imaju propise za dužnu pažnju (due diligence) u lancima snabdevanja. Ovi mehanizmi, poput zakona i ESG standarda, treba da osiguraju etičko i održivo poslovanje, imajući u vidu ranija česta kršenja i zloupotrebe prava radnika, posebno u zemljama u razvoju. Srbija, za razliku od SAD, Nemačke, Francuske i Evropske unije, nema takav zakon, podseća direktorka nevladine organizacije Astra, Marija Anđelković.

Anđelković za Bloomberg Adriju ocenjuje da ovu odluku američke carine ne treba posmatrati kao pitanje trgovinskih odnosa Srbije i SAD, već više kao upozorenje da „nešto ozbiljno ne valja sa zaštitom radničkih prava i sprečavanjem prinudnog rada“. Istakla je da nije reč o presudi, već o administrativnoj meri koju je carina donela na osnovu dokaza do kojih je došla tokom svoje istrage.

Podsetila je da je Srbija nedavno usvojila zakon o borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama, koji će se primenjivati od 1. januara 2027. godine, i da je ratifikovala gotovo sve konvencije UN protiv trgovine ljudima, kao i konvencije Međunarodne organizacije rada, osim konvencije UN o zaštiti migrantskih radnika i njihovih porodica.

"S jedne strane smo liberalizovali dovođenje radne snage zbog nedostatka radnika, a ne pružamo im zaštitu", kaže ona i ističe da strani radnici moraju imati jednaka prava kao i srpski, kao i da postoji veliki broj indikatora da su migrantski radnici često u ropskom položaju. Ona je istakla da su domaći radnici u boljem položaju od migrantskih radnika jer su bolje informisani, znaju jezik i na domaćem su terenu.

Kada je reč o Zijinu, postoje određene zabrinutosti kada je reč o tretmanu pre svega stranih radnika, o čemu nema izveštaja nadležnih institucija, dok su većinu informacija prikupile nevladine organizacije na osnovu svedočenja radnika, uključujući i kinesku organizaciju China Labour Watch, koja je, navodi Anđelković, prikupljala dokaze na terenu.

Sagovornici Bloomberg Adrije ističu da je bitno da institucije ispitaju navode i preduzmu korake. Astra je, kako navodi direktorka ove organizacije, dostavljala nadležnim institucijama saznanja o različitim vrstama pritisaka, poput zadržavanja ličnih dokumenata, pretnji deportacijama i drugo, ali su reakcije uglavnom izostajale kada je reč o radnoj eksploataciji.

Vladisavljev podseća da je od samog početka poslovanja kineska kompanija dovodila značajniji broj radnika iz Kine, koji su često izmešteni iz samog grada i smešteni u smeštajnim kapacitetima kojima je teško pristupiti, bez mogućnosti da se asimiluju, pa čak i da se slobodno kreću.

I. Mitrović/Serbia Zijin Copper

Zijin ispituje navode, ističe značaj prava radnika

Kompanija Serbia Zijin Copper je povodom odluke američke carine saopštila da je upoznata sa tom odlukom i da ovu situaciju shvata veoma ozbiljno. "Kompanija se protivi svim oblicima prinudnog rada i ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada", navela je ta kompanija i dodala da "trenutno sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja".

Zijin navodi da svaka procena koja se odnosi na pitanja radnih i ljudskih prava, uključujući i onu koju trenutno sprovodi, treba da bude zasnovana na objektivnim, dovoljnim, transparentnim i proverljivim činjenicama, uz uzimanje u obzir svih relevantnih informacija.

"Kompanija pozdravlja nezavisan, objektivan nadzor zasnovan na činjenicama i ostaje posvećena održavanju otvorenog, konstruktivnog i saradničkog dijaloga sa svim relevantnim stranama", dodaje se u saopštenju.