Zašto MSP sektor slabo investira, iako raste zaduživanje

Mala i srednja preduzeća u Srbiji u martu su pretekla velike kompanije po zaduživanju, ali ne zadužuju se da bi investirali, već da bi preživeli. Rast kamatnih stopa se prethodnih godina prelio ne samo na stanovništvo već i na privredu, koja se slabije zaduživala. Međutim, međugodišnje zaduživanje u martu 2025. beleži porast od 11, 5 odsto, a predvodi ga upravo rast broja kredita za mala i srednja preduzeća. Čak 60,9 odsto odobrenih kredita u martu ove godine dobila su mikro, mala i srednja preduzeća, pokazuje najnoviji izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o trendovima u kreditnoj aktivnosti.

Međutim, izveštaj NBS takođe pokazuje da je privreda pretežno uzimala kredite za likvidnost i obrtna sredstva, koji su zaslužni za čak 80 odsto rasta zaduživanja u prvom tromesečju 2025. godine, navodi se u izveštaju NBS, objavljenom u aprilu.

"To nije dobra vest", kaže ekonomista Nemanja Šormaz za Bloomberg Adriju, jer pokazuje da se ovaj sektor bori sa  padom potražnje i profita. 

"Okreću se kreditima da bi pregurali, naročito u mašinskoj i auto industriji", kaže Šormaz i dodaje da se ovi krediti koriste za finansiranje poslovanja.

Višegodišnji trend investiranja u Srbiji ostaje nepromenjen - glavni investitori su država i stranci, a MSP sektor u BDP-u učestvuje sa između pet i šest odsto, što je upola niža stopa nego u Evropskoj uniji, gde iznosi između 11 i 12 odsto, pokazuje analiza CEVES-a. 

MSP u martu - rekorder po zaduživanju 

Rast MSP sektora nadmašio je rast obaveza velikih preduzeća, pa je učešće kredita odobrenih mikro, malim i srednjim preduzećima u martu povećano na 60,9 odsto, navodi se u izveštaju, 

Najveći rast zaduživanja zabeležen je među preduzećima koja posluju u sektoru energetike, saobraćaja, trgovine i poslovanja nekretninama, dok se smanjilo zaduživanje preduzeća iz prerađivačke industrije, navodi se u izveštaju NBS. Privreda je pretežno koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva, na koje se odnosilo gotovo četiri petine prirasta u prvom tromesečju 2025.

 

 

Šormaz ističe da kreditna aktivnost banaka, koja je u padu od 2020. godine, pokazuje znake oporavka. "Rast duguje pre svega sektoru malih i srednjih preduzeća, a zanimljivo je da to nisu devizni, već dinarski krediti", kaže sagovornik Bloomberg Adrije i dodaje da je uzrok tome "poboljšanje uslova za zaduživanje u domaćoj valuti". 

Na rast dinarskih kredita privredi povoljno utiču odredbe Odluke o adekvatnosti kapitala banke, kojima se prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, počev od 2025. godine, propisuje obaveza bankama da umanje kapital ako učešće devizno indeksiranih i deviznih kredita u ukupnim kreditima nefinansijskom i nedržavnom sektoru odobrenih nakon 1. jula 2023. premaši predviđeni prag, koji u 2025. iznosi 71 odsto, navodi se u izveštaju NBS. 

Depositphotos

Odakle MSP sektor finansira investicije 

 

Višegodišnji trend investiranja u Srbiji ostaje nepromenjen - glavni investitori su država i stranci, a MSP sektor u BDP-u učestvuje između pet i šest odsto, što je upola niža stopa nego u Evropskoj uniji, gde iznosi između 11 i 12 odsto, pokazuje analiza CEVES-a. 

Sektor malih i srednjih preduzeća već dugo se muči sa niskom stopom investiranja – domaće privatne investicije su u 2024. bile dvostruko niže nego u EU, a čak 80 odsto malih i srednjih preduzeća ih je finansiralo iz sopstvenih izvora, pokazuju podaci poslednjeg dostupnog izveštaja Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), nezavisnog istraživačko-razvojnog instituta iz Beograda.

Njihova analiza iz 2024. godine zasnovana je na godišnjim anketama sa više od 4.000 firmi, finansijskim izveštajima preko 40.000 kompanija i zvaničnoj statistici.

 

 

 

Razlozi što se mala i srednja preduzeća retko zadužuju da bi investirala "delimično leže u poslovnom okruženju, a delom su stvar mentaliteta srpskih privrednika", smatra Šormaz. "Država je na neki način partner stranim investitorima, dajući im izvesne garancije da neće biti ometanja, dok domaći privrednici nemaju taj luksuz", ističe ekonomista.

Međutim, kako dodaje, ulogu igra i činjenica da "privrednici u Srbiji istorijski ne vole da se oslanjaju na eksterno finansiranje". "Domaći investitori ne vide banke kao dugoročne partnere, ponekad i sa razlogom, ali nedostatak poverenja između banaka i kompanija predstavlja ograničenje." Zbog toga, pojašnjava Šormaz, mnoge firme se opredeljuju da, umesto uzimanja kredita, prvo naprave dobar profit, pa da onda deo upotrebe kako bi investirale. 

Manji broj investicija privrednici mogu delimično da finansiraju kroz državne subvencije. Tako je pre tri godine uradio Milorad Četnik, vlasnik kompanije "4M Specijalni alati", koja se bavi obradom metala i snabdevanjem mnogih multinacionalnih kompanija.

 

Milorad Četnik  Milorad Četnik je na krov svoje fabrike u Novim Banovcima postavio solarne panele, a investiciju je finansirao iz kombinacije sopstvenih sredstava, subvencija i kredita

 

Malo porodično preduzeće iz Novih Banovaca, koje zapošljava šezdesetak radnika, izvozi na američko tržište, ali i u zapadnu Evropu i pojedine zemlje regiona. Pre tri godine, investirali su oko 130.000 evra u solarne panele, koji su postavljeni na krov preduzeća. "Uložili smo oko pet odsto sopstvenih sredstava, 25 odsto smo dobili kao subvenciju od države, a za preostalih 75 odsto smo uzeli kredit, koji će firma otplaćivati sedam ili osam godina", kaže Četnik za Bloomberg Adriju. 

Višak energije koji se proizvede na ovaj način firma će moći da prodaje Elektrodistribuciji Srbije (EPS), ali tek kada bude priključena na mrežu u statusu kupca proizvođača.

Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije iz 2021. otvorio je put privrednicima i domaćinstvima da višak zelene energije, koju sami proizvedu, prodaju EPS-u, ali u praksi je takvih primera malo. Četnik ne zna koliko će još čekati na priključak, ali iako još uvek ne može da prihoduje od prodaje viška struje, zadovoljan je ulaganjem.

"Naša firma po podne radi smanjenim kapacitetom, pa svakog sunčanog dana i vikendom proizvedemo višak struje, a ja od nje punim i službeni automobil i tako štedim na gorivu", dodaje privrednik. 

Za one koji se libe da investiraju ili uzmu kredit kako bi obezbedili dodatni novac, jedna od opcija je alternativno finansiranje. Banca Intesa je najavila uvođenje mini-obveznica na tržište Srbije, što bi mogao da bude alternativni izvor finansiranja za mala i srednja preduzeća koja žele da diverzifikuju izvore kapitala i pristupe sredstvima za razvoj i rast na tržištu novca, bez oslanjanja isključivo na tradicionalne oblike zaduživanja. 

 

Glavni investitori - država i stranci

"Privlačenje SDI je apsolutni prioritet, pa samim tim i kreiranje povoljnog poslovnog okruženja za strance, dok su domaći privrednici zapostavljeni", smatra sagovornik BBA.

Državne i strane investicije guraju privredni rast, ali je privatni sektor zapostavljen, ocenio je nedavno Pavle Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), u pristupnoj besedi novoizabranih redovnih članova. "Skoro dve trećine investicija (oko 64 odsto) dolazi od države i stranih investitora koje ona privlači. Domaća privatna preduzeća investiraju 3,5 milijarde evra, tek nešto više od domaćinstava za stanove i renoviranje (2,8 milijardi evra)", naveo je Petrović, a prenosi Beta. 

Više od 80 odsto privrede beleži "usporen rast, od samo 2,7 odsto godišnje", naveo je, ocenivši da to nije dovoljno. "Nedovoljan rast pet šestina srpske privrede rezultat je uspavanog privatnog sektora, koji ne investira", rekao je. 

 

 

Šormaz ističe da je važno podsticati ne samo strane nego i domaće investicije. "Stranci će doći tamo gde postoji razvijena infrastruktura, dok su domaći investitori rasprostranjeni po celoj teritoriji Srbije - gde god postoji naseljeno mesto, postoji i neki oblik domaće privrede", ističe. Međutim, kako dodaje, "domaćim preduzećima su potrebni dodatni podsticaji kako bi dostigla nivo na kojem mogu da doprinose lancu vrednosti". 

Šta sve muči MSP sektor 

Rast inflacije, visoko opterećenje kompanija usled oporezivanja rada, kao i slaba dostupnost poreskih kredita već godinama muče ovaj sektor. Čak 99,8 odsto svih registrovanih firmi u Srbiji čine mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP). Od oko 430.000 firmi u MMSP sektoru, preduzetnika ima oko 320.000. Mala i srednja preduzeća zapošljavaju oko milion ljudi, što je skoro 65 odsto svih zaposlenih u Srbiji, pokazuje analiza CEVES-a. Ipak, ovaj sektor je suočen sa nepovoljnijim poslovnim okolnostima u odnosu na velika preduzeća, koja su uglavnom u rukama stranih investitora. 

Neki od glavnih problema su "nedostatak kadrova i visoki nameti za privredu", kaže za Bloomberg Adriju Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku. "Srpska privreda suočena je sa erozijom kadrova, pa su mala i srednja preduzeća u situaciji da se otimaju o zaposlene i prinuđeni su da podignu zarade iznad nivoa rentabilnosti, samo da bi zadržali kadrove", kaže Rajić. 

Malo i srednje preduzeće u Srbiji, u zavisnosti od delatnosti, mesečno plaća između 30 i 92 javno-komunalna nameta, pokazuje analiza Mreže za poslovnu podršku, koja pruža usluge investitorima i radi na strateškom povezivanju srpskih preduzeća sa kompanijama u inostranstvu. To je višestruko veći broj nego u EU, gde preduzeća plaćaju između 16 i 34 nameta", kaže Rajić i podseća da su troškovi komunalija za privredu nekoliko puta skuplji nego za stanovništvo. "Na ovom nivou ekonomskoj razvoja, mnoga preduzeća se muče da pokriju sve te troškove", kaže Rajić i ocenjuje da je potrebna "dubinska reforma" u ovom segmentu. 

Još jedna kost u grlu malih i srednjih preduzeća je poreski kredit. Velika preduzeća u Srbiji, koja su uglavnom u rukama stranih investitora, imaju pristup poreskom kreditu - kao PDV obveznici imaju pravo na povraćaj razlike ukoliko je iznos od prethodnog poreza u poreskom periodu veći od iznosa poreske obaveze - tu razliku koriste kao poreski kredit. Mikro, mala i srednja preduzeća nisu formalno isključena iz poreskog kredita, ali u praksi "nemaju pristup", ističe Šormaz. "Propisani iznosi su takvi da je jasno da im pristup imaju samo velika preduzeća", dodaje ekonomista. 

Osim toga, Srbija je jedina zemlja u Evropi gde ne postoji institucija poput razvojne banke ili fonda, koja bi mogla da podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća kroz kreditiranje. "Osnivanje takve institucije moglo bi da pomogne izvoznicima da ubrzaju investiranje, a samim tim i konkurentnost na tržištu", kaže Šormaz.

Anika Bečki / Bloomberg Adria Srbija

 

Da li je EXPO 2027 prilika za razvoj malih i srednjih preduzeća

Među izazovima koji tradicionalno muče ovaj sektoru su "inflacija, visoko oporezivanje rada i profita, kao i visoka korupcija", navodi se u analizi CEVES-a. Kako ocenjuju, potrebne su "politike i programi koji će ne samo izjednačiti položaj MSP sa velikim i stranim kompanijama, već im pružiti prednost u određenim aspektima", dodaje se. Prema oceni CEVES-a, jednu od prilika da se podrže domaći sektor malih i srednjih preduzeća predstavlja međunarodna izložba EXPO 2027, jer se očekuje visok nivo javne potrošnje i investicija. 

Šormaz nije optimističan da će tako i biti, ali kaže da bi EXPO 2027 u teoriji mogao da bude trostruka prilika - prilika za rast tražnje u sektoru malih i srednjih preduzeća, kao pomoć da izađu na međunarodno tržište ili prošire poslovanje, ali i u smislu promocije. "U teoriji, to je dobar predlog, ali ne dešava se u praksi, a mi smo već na polovini 2025, a mala i srednja preduzeća nisu ni na koji način u to uključena, niti država to ima u planu", zaključuje Šormaz.