Šta Srbiju vuče u zamku srednjeg dohotka

U optimističnom scenariju, Srbija bi u sledećoj deceniji mogla da pređe magičnu granicu od 14.005 dolara bruto nacionalnog dohotka (BND) po glavi stanovnika i time tehnički postane zemlja visokog dohotka, poručili su iz Svetske banke. Međutim, čak i tada teško da bi se ona mogla smatrati državom visokog dohotka u punom smislu, napomenuo je glavni ekonomista za region Evrope i centralne Azije (ECA) u Svetskoj banci Ivailo Izvorski, prilikom predstavljanja novog izveštaja te institucije o ovoj temi u Beogradu. 

Prvi razlog za to je što sama granica od oko 14.000 dolara, kako je rekao, "nije postavljena naročito ambiciozno", to jest relativno je niska, pa i sa postizanjem tog nivoa teško je meriti se sa, recimo, Austrijom, gde taj parametar iznosi oko 60.000 dolara ili sa drugim razvijenim zemljama. Pri tome treba imati u vidu da rezultat ostvaren u jednoj godini ne garantuje isti uspeh sledeće godine, pa se može desiti da se zemlja brzo vrati na status države srednjeg dohotka. "Drugi razlog leži u tome što je ovo jedna od onih stvari gde, ako puko dostizanje određenog broja postane cilj, to jednostavno onda prestaje da bude koristan indikator", rekao je Izvorski na prezentaciji izveštaja "Greater Heights: Growing to High Income in Europe and Central Asia" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

"Zemlje ECA sporo napreduju prema statusu visokog dohotka. Trenutni trendovi rasta sugerišu da je malo verovatno da će bilo koja od 20 zemalja ECA koja je srednjeg dohotka preći prag visokog dohotka od 14.005 dolara u narednih nekoliko godina", kaže se u izveštaju Svetske banke. Analiziranih 20 zemalja su Tadžikistan, Kirgistan, Uzbekistan, Ukrajina, Moldavija, samoproglašeno Kosovo, Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, Severna Makedonija, Albanija, Turkmenistan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Kazahstan, Crna Gora, Turska, Rusija i Bugarska.

Prvo, stope rasta dohotka navedenih zemalja su se po pravilu usporile poslednjih godina, pa je prosečna stopa rasta u proteklih 15 godina postala veća od prosečne stope u poslednjih 10 godina. "Očekuje se da će rast od 2024. do 2026. biti 2,7 odsto godišnje, u poređenju sa 4,1 odsto u dvehiljaditim. Drugo, čak i ako se ekstrapoluje optimističniji 15-godišnji prosečni rast bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, može se očekivati da samo Crna Gora i Srbija pređu prag visokog dohotka u narednoj deceniji. Ako se ekstrapoluje 10-godišnji prosečni rast, nijedna zemlja to ne bi postigla u narednoj deceniji."

"Ako mene pitate da li je Srbija u zamci srednjeg dohotka, rekao bih da apsolutno nije, ali je jasno da će biti potrebno vreme da postane zemlja visokog dohotka", napomenuo je Izvorski.

Zamka visokog dohotka je termin kojim se opisuje situacija u kojoj država dostigne srednji nivo dohotka, ali se suočava s poteškoćama u prelasku na status zemlje sa visokim dohotkom. Drugim rečima, iako zemlja već ostvaruje značajan privredni napredak, ne može da se oslobodi uskih okvira srednjeg dohotka i pređe u grupu razvijenih zemalja. Mada je predstavnik Svetske banke bio izričit u stavu da Srbija ne predstavlja takav slučaj, u domaćoj stručnoj javnosti o tome se već godinama spekuliše.

U tom pogledu, ističe se da se postojeći model privrednog rasta zemlje - vođen ulaganjima koja dolaze od države i stranaca potpomognutih državom - iscrpljuje. Dominantno se ulaže u tradicionalne, niskotehnološke sektore, što znači malu dodatu vrednost i nisku produktivnost, dok privreda raste na krilima kvantiteta, a ne kvaliteta. Ovaj princip rasta postaje neodrživ sa sve manje raspoloživom jeftinom radnom snagom, koja je dosad podupirala jačanje bruto domaćeg proizvoda (BDP), upozoravali su domaći ekonomisti.

Depositphotos

Inače, izveštaj Svetske banke dolazi u periodu kada se već zabrinuto govori o tome da privredni rast Srbije nije ispunio očekivanja u prvom delu godine. Međutim, kao uzrok toga prvenstveno se navode protesti studenata u blokadi i drugih građana, što dodatno komplikuje ekonomski pejzaž zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da će u prvom kvartalu 2025, prema fleš procenama, stopa rasta u Srbiji biti tri odsto. "Upropastili su nas. Blokaderi i svi ovi politički faktori su nas uništili, ali ne mogu oni da nas unište do kraja, već su nam smanjili stopu razvoja i stopu rasta. U prvom kvartalu ona će, prema fleš procenama, biti oko tri odsto, a mogla je da bude i 3,6 i 3,8, da nismo imali ovakav zulum i ovakav teror kakav smo imali", rekao je Vučić za televiziju Pink.

Za toliko će, prema njegovim rečima, biti manja povećanja određenih plata i penzija.

"Oni su direktno uticali na to da uzmu novac iz džepa i radnicima i penzionerima u budućnosti. Pokazaćemo sve te parametre, od turizma, naplate poreza na dodatu vrednost (PDV), prodaje, trgovine, svuda ćete moći da vidite pad koji je direktno zasnovan na rušenju imidža Srbije, na nemirima u Srbiji i nasilju koju su sprovodili četiri meseca", naveo je predsednik države.

 

Pomenutih tri odsto bilo bi manje i od već revidirane prognoze Narodne banke Srbije (NBS), o kojoj je guverner Jorgovanka Tabaković govorila na konferenciji Bloomberg Adrije u Beogradu. "Moram da priznam da smo za prvo tromesečje našu projekciju sa 3,5 odsto već snizili na 3,3 odsto. Želimo da budemo ozbiljni - ne samo oprezni nego i ozbiljni - i snizili smo rast za to prvo tromesečje", rekla je ona krajem prošlog meseca.

Od zemlje dva I do zemlje tri I

I dok se u kontekstu prelaska na status zemlje visokog dohotka neprestano govori o inovacijama kao pokretaču rasta, Izvorski je skrenuo pažnju na to da država ne treba da prođe samo kroz tu tranziciju, već kroz dve.

Depositphotos

Naime, jedna tranzicija zahteva pomak sa strategije koja je uglavnom zasnovana na investicijama na strategiju koja je obogaćena uvozom i širenjem svetskog kapitala, tehnologije i znanja (proces takozvane infuzije). Druga tranzicija je ka fazi koja dodaje dimenziju inovacija. "Naglasak na sveukupnoj strategiji koja se bazira na investicijama, infuziji i inovacijama još je važniji u zemljama koje su već postigle status države sa visokim dohotkom, jer one moraju da izbegnu da postanu zarobljene u onome što bi se moglo nazvati 'status niskog visokog dohotka'", ocenili su u Svetskoj banci.

Izvorski je napomenuo da zemlje koje su pokušale da od jednog I (investicije) preskoče drugo I (infuzija) i direktno dobace do trećeg I (inovacije) po pravilu u tome nisu bile uspešne.

Zašto je sticanje statusa zemlje sa visokim dohotkom tako sporo

Kako je rekao ekonomista Svetske banke, od 1990. godine svega 27 zemalja na svetskom nivou je napredovalo od srednjeg ka visokom dohotku, od čega su njih 13 članice Evropske unije (EU). Kod država srednjeg dohotka tendencija usporavanja BND-a daleko je izraženija nego kod naprednijih privreda, a na usporavanje naročito utiču niske ekonomske slobode. U poređenju sa bogatim zemljama, države srednjeg dohotka imaju manje kapitala, kadrova i drugih resursa, ali su i znatno manje efikasne u korišćenju kapitala, talenata i energije. Kao prepreke rastu Izvorski je naveo i negativna demografska kretanja, fragmentaciju trgovine i svetsku geopolitičku situaciju.

"Rast produktivnosti među zemljama ECA sa srednjim dohotkom zaostaje. Iako su strukturne promene i preraspodela resursa doprinele rastu, produktivnost unutar firmi, koja je podstaknuta inovacijama i tehnološkim unapređenjima, i dalje je nedovoljna. Prevalencija državnih preduzeća (engl. state-owned enterprise - SOE) i ograničena konkurencija ugušile su preduzetničku dinamiku i produktivnost. Neophodno je ojačati okvire konkurencije, privući strane direktne investicije zasnovane na znanju i poboljšati kapacitete i menadžerske veštine. Takođe, podsticanje istraživanja i razvoja (engl. research and development - R&D) i rešavanje problema pogrešne raspodele kredita ključni su koraci za povećanje produktivnosti", navodi se u izveštaju institucije.

U Evropi države visokog dohotka ulažu mnogo više u R&D (vrednosti prikazane kao procenti BDP-a); Izvor: Svetska banka

Međutim, Izvorski je ukazao i na jednu zanimljivu činjenicu, a to je da vlade velikog broja država maltene zdravo za gotovo uzimaju koncept pomoći malim i srednjim preduzećima (engl. small and medium-sized enterprises - SME) kao sam po sebi dobar, bez primene valjane selekcije u tome. "Zreli SME-ovi zapravo ne stvaraju poslove, oni više uništavaju poslove nego što ih kreiraju, jer mahom ne uspevaju u tome da rastu dalje, već krenu da usporavaju", kazao je.

S druge strane, zaključak Svetske banke je da su startap kompanije i mladi SME-ovi glavni doprinosioci neto stvaranju radnih mesta u regionu ECA. Institucija preporučuje da kreatori politika treba da se fokusiraju, umesto na povećanje broja preduzeća u zemlji, na otklanjanje prepreka za rast tih preduzeća.

"Uz to, intergeneracijska mobilnost u obrazovanju opada. Mlađe generacije u ECA sada su manje sklone tome da premaše obrazovni nivo svojih roditelja. Pogoršanje kvaliteta obrazovanja predstavlja značajan rizik za dugoročne izglede rasta. Rešavanje ovih izazova zahteva jačanje nastave temeljnog obrazovanja, reformisanje stručnog obrazovanja, poboljšanje upravljanja i odgovornosti univerziteta i integrisanje istraživanja u nastavu. Jednak pristup visokom obrazovanju mora biti očuvan, uz naglasak na diplomiranje na osnovu zasluga. Olakšavanje šire učešće žena na tržištu rada i upravljanje protokom talenata preko granica takođe su ključni", ocenjuje se u izveštaju.

Svetska banka zapaža da su zemlje ECA sa srednjim dohotkom postigle napredak u smanjenju energetske i emisijske intenzivnosti, ali da region i dalje spada među najmanje energetski efikasne.

Bloomberg

"Obezbeđivanje sigurne, obilne i pristupačne energije predstavlja značajnu priliku za rast, ali političke, tržišne i regulatorne barijere, zajedno sa neefikasnostima postojećih državnih preduzeća, ometaju napredak. Kreiranje konkurentnih tržišta i racionalizacija cena energije, ukidanje subvencija fosilnim gorivima i uvođenje naplate za ugljen-dioksid su ključne mere. Promovisanje energetske efikasnosti - uključujući i u državnim preduzećima - dok se istovremeno stvaraju nove prilike za radnike u pogođenim sektorima, od vitalnog je značaja za održivu energetsku budućnost regiona", zaključuje se u izveštaju.