U Skupštini Srbije na dnevnom redu u utorak će biti dokument o dobijanju prvog dela pomoći iz Reformske agende Srbije sa EU od 112 miliona evra, najavio je Siniša Mali, ministar finansija, na Kopaonik biznis forumu.
On je istakao da Srbija maksimalno ubrzava svoju reformsku agendu sa Evropskom unijom, kao i naš put ka EU.
"Dogovorili smo sa Evropskom unijom akcioni plan i definisali veoma agresivno sve što treba da završimo do kraja 2026. godine. To znači da će do kraja 2026. godine Srbija imati sve neophodne zakone, podzakonske akte, regulativu, usklađenu sa regulativom EU, kako bismo bili punopravni članovi te zajednice. Da li će to biti ili ne, ne znamo, s obzirom na to da je to njihova politička odluka, ali s naše strane radimo sve i uradićemo sve da te ciljeve ispunimo", rekao je Mali.
Opširnije
Tabaković: Moramo da čuvamo stabilnost ako hoćemo ekonomiju visokih prinosa
Srbija bi 31. januara od kreditne rejting agencije Fitch sigurno dobila investicioni rejting, ali je ta agencija bila opreznija zbog političkih okolnosti.
pre 8 sati
Gde pronaći nove izvore rasta za dostizanje BDP-a od pet i više odsto
Privreda Srbije u poslednjih 25 godina rasla je u proseku po stopi od oko četiri odsto.
02.03.2025
IKT sektor nosio privredni rast na kraju prošle godine
Rast BDP-a 2024. godine je iznosio 3,9 odsto, NBS očekuje ove godine 4,5 odsto.
28.02.2025
Kostić: O akviziciji AIK banke ne smem da pričam, možda vas iznenadimo u poljoprivredi
Iako to možda trenutno tako ne deluje, poljoprivredni sektor ostaje prioritet MK Groupa, rekao je Aleksandar Kostić.
pre 23 sata
"Pobeda Donalda Trumpa na izborima u SAD promenila je svetski poredak i teško je predvideti šta će se dešavati u svetu, ali što se tiče Srbije, sa sigurnošću mogu da kažem da će biti ispunjen cilj da do kraja 2027. vrednost BDP-a pređe 100 milijardi evra", rekao je ministar finansija.
On je naglasio da Srbija izdvaja 7,4 odsto BDP-a za kapitalne investicije. Istakao je da je od 1945. godine do 2012. godine u Srbiji izgrađeno 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da će od 2012. zaključeno sa ovom godinom biti izgrađeno ukupno 589 kilometara.
Naglasio je, govoreći o globalnim izazovima za svetsku ekonomiju, da više nemamo problem inflacije, ali da su se dogodile druge važne promene, kao što je pobeda Trumpa na izborima u SAD. Spomenuo je ratove u Ukrajini i Gazi, trgovinski rat prema Kini, zatim najavljene američke carine od 25 odsto prema Evropskoj uniji, Meksiku i Kanadi.
"Moja poruka broj jedan danas je da i dalje živimo u dobu velike globalne neizvesnosti, velikih izazova. Nije lako nositi se s njima, pogotovo nije lako ukoliko ste relativno mala zemlja kao što je Srbija, po veličini i sa malim brojem stanovnika, zbog čega je dosta zavisna od toga šta se dešava na svetskom tržištu, šta se dešava u velikim ekonomijama", rekao je Mali.
Ministar finansija je naveo da je Srbija prošle godine ostvarila rast BDP od 3,9 odsto i prvi put nivo vrednosti BDP-a od 82 milijarde evra, kao i da ima udeo javnog duga u odnosu na BDP 44,2 odsto, dok je taj prosek u zemljama Evrozone 89 odsto. Istakao je da je Srbija prošle godine privukla 5,2 milijarde evra stranih direktnih investicija.
"Ako uzmemo u obzir, prosečna stopa rasta našeg BDP-a od 2018. do 2024. godine je 3,8 odsto. Pri čemu najveći doprinos toj stopi rasta daju investicije sa prosečnom stopom rasta iz godine u godinu od 9,7 odsto i izvoza sa prosečnom stopom rasta 7,7 odsto. Dakle, mi smo došli do tog nivoa da umesto dva-tri odsto našeg BDP-a koje izdvajamo za kapitalne investicije, sada smo već na 7,4 odsto kada su državne investicije u pitanju", rekao je Mali.
Naveo je da imamo i stopu nezaposlenosti koja pada iz meseca u mesec, iz godina u godinu. "Što se tiče onoga što građane najviše zanima, a to je životni standard. Iz godine u godinu radimo na tome da realna plata, realna penzija, realna minimalna zarada bude pozitivna. Da nam plate, penzije, minimalne zarade rastu više od nivoa inflacije. U decembru prošle godine, prosečna zarada u Srbiji bila je 926 evra. Rekli smo u programu 'Srbija 2025' da će do decembra 2025. godine prosečna zarada u Srbiji biti preko 1.000 evra", rekao je Mali.
Poručio je da će Srbija nastaviti sa reformama i da se neće igrati sa odgovornom ekonomskom politikom koju sprovodi već godinama unazad.
"Prva i osnovna stvar je da deficit budžeta neće preći tri odsto. Malopre sam zaboravio da kažem, prošle godine im je deficit budžeta bio 2,2 odsto. Inače, prosek 27 zemalja Evropske unije je tri odsto", naveo je Mali.
Podsetio je da imamo trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i poručio da ćemo nastaviti sa reformama kada su državna preduzeća u pitanju.
"Nastavljamo sa reformama kada je energetika u pitanju i Poreska uprava. Važna poruka i važan put kojim idemo, upravo kako bismo omogućili u godinama koje su pred nama dalje unapređenje kreditnog rejtinga naše Srbije. I konačno, treća poruka je naš put ka Evropskoj uniji", poručio je Mali.
Savez ekonomista Srbije
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je u nedelju na Kopaonik biznis forumu da je ekonomija Srbije, uprkos dešavanjima, ostvarila dobre rezultate, ali i da su fiskalni pritisci značajni. Ratnovski je ocenio da je potrebno i da se radi na reformama i podsetio da će Srbija u okviru agende rasta EU uskoro krenuti u reformu radnog prava. "Veoma je važno da vlada ima strateški pogled na reformu zakona o radu jer dobri zakoni o radu sa fleksibilnim tržištem rada su veoma važni za jaku ekonomiju. Zatim, tu su i reforme obrazovanja, za koje mislim da je takođe nešto što vredi pokrenuti. I konačno, ima prostora da se urade neke reforme pravosuđa", zaključio je predstavnik MMF-a u Srbiji.
.webp){kind=icon}
