Srbija pred izazovom izlaska iz vrzinog kola proseka

Srbija je jedna od oko pedeset zemalja u svetu sa višim srednjim dohotkom i nalazi se pred odlučujućim korakom ka ulasku u grupu visoko razvijenih privreda. Međutim, taj korak nije lako učiniti, napominju stručnjaci. Naime, međunarodna iskustva pokazuju da zapravo većina zemalja srednjeg dohotka ne uspeva da uđe u klub visoko razvijenih jer njihov privredni rast u jednom trenutku počinje da usporava, čime se upada u takozvanu zamku srednje razvijenosti.

Iako je u privrednu tranziciju krenula početkom dvehiljaditih kao zemlja sa srednjim nivoom dohotka po klasifikaciji Svetske banke, Srbija se, uprkos određenom napretku, i dalje nalazi u istoj grupi zemalja. Bruto nacionalni dohodak (BND) po stanovniku u 2003. godini iznosio je 2.510 dolara, što je bilo svega 25 odsto od praga za zemlje sa visokim dohotkom, dok je prema podacima za 2023. BND po stanovniku dostigao 10.760 dolara ili 78 odsto od postavljene granice, napominje se u analizi članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Fiskalnog saveta.

U radu koji potpisuju Pavle Petrović, Danko Brčerević i Slobodan Minić se ističe ,ne tako ohrabrujuća, činjenica da je u poslednje tri decenije tek trećina od preko 100 srednje razvijenih zemalja uspela da pređe magični prag i postane visoko razvijena.

Sa druge strane, kao dobru vest istraživači navode to što su u uskom krugu zemalja koje su u prethodnim decenijama uspešno prešle iz srednje u visoku razvijenost svih 11 članica Evropske unije (EU) iz centralne i istočne Evrope (CIE-11). To što Srbiji ovo nije pošlo za rukom znači da je domaća privreda duže od dve decenije nedovoljno rasla, što, prema njihovoj oceni, predstavlja suštinsku karakteristiku zamke srednje razvijenosti.

Relativno mali, ali ipak zabrinjavajući zaostatak za razvijenijim zemljama

Depositphotos

Ekonomisti upozoravaju da pomenuti zaostatak od dvadesetak odsto u odnosu na granicu visokog dohotka, iako je umeren, ne bi smeo da zavara. Istraživanje za Srbiju i zemlje CIE, izloženo u njihovom radu, pokazuje da privredni rast Srbije na prvom mestu generišu investicije, a tek potom tehnički progres, koji se pokazao kao glavni izvor privrednog rasta u razvijenim privredama.

"Zbog toga je srpska privreda u svojoj srži i dalje čvrsto zarobljena u okvirima srednje razvijenosti. Nasuprot tome, u zemljama CIE, uključujući i nama najbliže, Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, situacija je obrnuta - tehnički progres ima primarnu ulogu u privrednom rastu", kažu istraživači.

Prema njihovoj oceni, ulazak Srbije u klub visoko razvijenih zemalja može da se desi tek kad dođe do prelaza s privrednog rasta baziranog na akumulaciji kapitala, na onaj koji pokreću tehnički progres i rezultirajući rast produktivnosti. Ta ključna promena, koja se desila u svim zemljama CIE-11, u Srbiji još nije otpočela.

Srbija nije prešla sva tri stepenika

Kako se podseća u radu, razvojne faze srednje razvijenih privreda mogu da se opišu u tri koraka. Ova strategija poznata je i pod skraćenicom "tri i", gde "i" simbolizuje investicije, infuziju i inovacije.

Evo kako to izgleda:

• U početku, na prelazu iz ekonomski nerazvijene u srednje razvijenu zemlju, privredni rast guraju visoke investicije bez značajnije primene savremenih tehnologija i znanja (1i).

• Ovaj rast potom se iscrpljuje, pa je za dostizanje višeg srednjeg dohotka neophodno da se kroz investicije ubrizgavaju u privredu i nove tehnologije i znanja koja već postoje u razvijenom svetu - takozvana infuzija (2i).

• Najzad, odlučujući pomak ka zemljama s visokim dohotkom zahteva da privredni rast bude vođen, pored investicija i infuzije, i sopstvenim inovacijama, što predstavlja treće "i" u nizu (3i).

"Objašnjenje zašto srednje razvijene privrede ostaju dugoročno zarobljene u tom statusu jeste da one ne uspevaju da ostvare dve opisane strukturne promene (ka 2i i 3i), pri čemu glavni izazov predstavlja prelaz na 3i. Posledica prethodnog je usporavanje tempa privrednog rasta, što je i osnovna empirijski uočena karakteristika većine srednje razvijenih zemalja, te se uzima kao odrednica da je privreda u zamci srednje razvijenosti", pojašnjava se u analizi.

Šta koči zemlju

Autori su ispitali pojedinačne faktore srpskog privrednog rasta (kapital, rad i tehnički progres) i njihov efekat na ekonomski razvoj zemlje.

• Kapital

Proteklih godina srpski privredni rast prvenstveno je bio vođen investicijama, pri čemu se kapital može raščlaniti na investicije države, strane i domaće privrede. Ovde ekonomisti kao ključno pitanje izdvajaju da li investicije mogu nastaviti da budu glavni pokretač privrede, s obzirom na to da se rezerve radne snage iscrpljuju.

"Investicioni ciklus koji je započeo 2018. godine bio je pokrenut prvenstveno od strane države, uz značajan doprinos stranih direktnih investicija. Od ukupnog povećanja bruto investicija u osnovna sredstva za 6,9 p.p. BDP-a, čak 4,2 procentna poena BDP-a, odnosno 60 odsto, predstavlja povećanje kapitalnih ulaganja javnog sektora", navodi se u studiji.

Autori dalje kažu da su javne investicije u prethodnom periodu doprinosile rastu BDP-a pre svega kroz direktno povećanje agregatne tražnje, što se dalje prelivalo na ostatak privrede u vidu povećanja proizvodnje, zaposlenosti, pa i dohodaka. "Međutim, kapitalna ulaganja države su dostigla svoj maksimum, čime se efekat na ubrzanje privrednog rasta sa strane tražnje iscrpljuje. U Srbiji se smanjuje i njihov doprinos rastu BDP-a sa strane ponude."

Zatim, investicije stranih preduzeća koja posluju u Srbiji (strane direktne investicije SDI) porasle su za oko dva p.p. BDP-a, što objašnjava približno 30 odsto povećanja ukupnih investicija.

"Srbija je u prethodnih nekoliko godina bila među evropskim rekorderima po prilivu SDI, ali njihova struktura nije bila povoljna, budući su najvećim delom bile usmerene u tradicionalne sektore", upozoravaju.

U 2024. je, podsetimo, zabeležen rekordan neto priliv SDI u iznosu od 4,6 milijardi evra, ali je dve trećine ulaganja završilo u tradicionalnim sektorima, od čega ubedljivo najviše u građevinarstvu i rudarstvu.

Treba reći i da je, kako je Bloomberg Adria već pisala, priliv po osnovu SDI je znatno opao u prvom tromesečju ove godine, mada zasad nema naznaka da su pojedine kompanije odustale ili odložile ulaganje u Srbiji.

"Odluke o investicijama ne donose se ad hok, već su deo sveobuhvatnih, dugoročnih razvojnih strategija kompanija. Ove odluke se planiraju i nekoliko godina unapred, pre otpočinjanja realizacije investicije. Poslednjih nekoliko godina, više članica FIC-a donele su odluku o reinvestiranju u Srbiji, ali u ovom trenutku nemamo informaciju da je neka od njih odložila ili otkazala prethodno započete projekte", rekli su nedavno u Savetu stranih investitora (FIC).

Analiza SANU i Fiskalnog saveta ukazuju na to da svakako već postoje indicije da strane investicije fokusirane na tradicionalne oblasti neće moći da ostanu na ovako visokom nivou u dužem roku. "Značajan rast jediničnih troškova rada, naročito u tradicionalnim privrednim granama, direktno je umanjio cenovnu konkurentnost domaće privrede u odnosu na zemlje CIE, što je samim tim smanjilo atraktivnost Srbije za privlačenje SDI u ovim sektorima. Drugim rečima, zbog smanjene raspoloživosti i povećanih troškova radne snage, dosadašnji model privlačenja SDI baziran na jeftinoj radnoj snazi postaje sve manje održiv. Posebno su ugrožene radno intenzivne delatnosti koje karakteriše niska dodata vrednost, kao što je tekstilna industrija."

Sa sličnim pritiscima suočava se i automobilski sektor. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković ranije je već govorio o tome kako glavni izazov za automobilsku industriju u Srbiji leži u promeni strukture lanca snabdevanja jer trenutno umnogome zavisi od ovdašnjih dobavljača niske dodate vrednost. On prognozira da u bliskoj budućnosti zemlja više neće biti dobra lokacija za taj tip firmi i da treba razmišljati o tome kako da se Srbija pretvori u atraktivnu lokaciju za kompanije sa većom dodatom vrednosti u lancu snabdevanja.

"Mislim da imamo kompetentne ljude za to i moj je predlog veća saradnja sa domaćim startapovima na polju veštačke inteligencije, ali i u drugim oblastima. Mislim da industrija ovde ne prepoznaje potencijal saradnje sa startap ekosistemom", rekao je.

Upadanje u zamku srednje razvijenosti u srpskom automobilskom sektoru nije nemoguće, smatra profesor.

Depositphotos

"Imamo problem sa obrazovnom strukturom populacije koja nije adekvatna, dok istovremeno Srbija više nije lokacija sa jeftinom radnom snagom - Albanija je mnogo jeftinija, da ne govorimo o Turskoj, severu Afrike... Možemo reći da će nivo produktivnosti u Srbiji verovatno biti veći nego, recimo, u Maroku, ali ako nekoj kompaniji profitne margine zavise od cene rada, rast te cene u nekom trenutku će dovesti do toga da produktivnost to više ne može da opravda", kazao je on.

Uz očekivanu tendenciju opadanja neto priliva SDI u narednim godinama, država se suočava sa još jednim ozbiljnim izazovom: "strani investitori su počeli i da iznose sve više deviza iz zemlje", kaže se u analizi SANU i Fiskalnog saveta.

Sem toga, istraživači naglašavaju da su investicije domaćeg privatnog sektora tokom posmatranog perioda stagnirale, čak uz relativan pad od 0,5 p.p. BDP-a. "Nizak nivo investicija domaćih privatnih preduzeća dodatno ilustruje činjenica da su one tek nešto veće od kapitalnih ulaganja domaćinstava, koja obuhvataju izdatke za kupovinu ili izgradnju stambenih objekata, kao i za veće popravke postojećih."

• Rad

U CIE koje su članice EU nizak prirodni priraštaj i masovne emigracije mladog i obrazovanog stanovništva, uglavnom u Zapadnu Evropu, već duže vreme uslovljavaju manjkove radne snage, što predstavlja veliki ekonomski izazov. "Srbija se suočava sa sličnim izazovima u pogledu emigracija i njihovih posledica na tržište rada", kaže se u istraživanju.

Prema iznetim podacima, Srbiju godišnje napusti oko 40.000 uglavnom mladih i radno aktivnih stanovnika, što, uz privredni rast, dovodi do velikih promena na domaćem tržištu rada. Stopa nezaposlenosti se od 2016. godine prepolovila, sa preko 16 na oko osam odsto.

Depositphotos

Kako se tržište zateže, dolazi do pojave deficitarnih zanimanja, zbog čega se uvozi radna snaga - čak i kod mikropreduzeća.

"U zemljama CIE-11 zaposlenost je prestala da doprinosi rastu BDP-a kad je stopa nezaposlenosti pala na oko pet odsto, što znači da bi se u Srbiji sličan scenario mogao očekivati u sledeće tri-četiri godine, ukoliko se nastave dosadašnji trendovi", kažu stručnjaci.

Treba reći i da su pritisci na tržištu rada usled nedostatka radne snage doveli do toga da plate u Srbiji već duži niz godina rastu brže od produktivnosti rada, što nepovoljno utiče na konkurentnost srpske privrede. "U prethodnih sedam godina, realne plate u dinarima rasle su u proseku po stopi od 5,2 odsto godišnje, uz kumulativno povećanje za 42,4 odsto. Istovremeno, produktivnost srpske privrede rasla je po stopi od 2,8 odsto godišnje, uz kumulativni rast od 20,9 odsto." 

Inače, poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazao je novi rekord prosečne plate, koja je premašila 109.000 dinara. 

• Tehnički progres

Konačno, nedovoljan doprinos tehničkog progresa povezuje se sa pomenutom tradicionalnom strukturom srpske privrede.

"Analiza izvora privrednog rasta Srbije jasno ukazuje na to da je relativno visok rast BDP-a u periodu 2019-2023. dominantno počivao na prostom uvećanju inputa, to jest na rastu zaposlenosti i investicija. Doprinos ukupne faktorske produktivnosti (TFP), koja je glavni oslonac održivog privrednog rasta zasnovanog na tehnološkom napretku i inovacijama, sve vreme je bio skroman. Nastavak oslanjanja na ovakav ekstenzivan rast ne može doneti preko potrebno
povećanje TFP-a, a samim tim i produktivnosti srpske privrede, ni u narednim godinama", smatraju autori.

Oni skreću pažnju na iskustvo zemalja u okruženju, poput Rumunije, Bugarske i Hrvatske, i na osnovu toga zaključuju da se Srbija nalazi na pogrešnom putu. "Ove tri zemlje uspešno su prešle u grupu zemalja sa visokim dohotkom upravo zahvaljujući prelasku na model privrednog rasta koji počiva na povećanju produktivnosti, uz snažan doprinos TFP-a rastu BDP-a."

Drugim rečima, primeri iz neposrednog okruženja pokazuju da izlazak iz zamke srednjeg nivoa dohotka zahteva prelazak sa modela rasta koji počiva na kvantitetu, na rast vođen kvalitetom, odnosno povećanjem produktivnosti privrede i efikasnijim korišćenjem raspoloživih resursa.

Jezgro rasta čine tri sektora

Zanimljivo je da su privredni rast Srbije u periodu 2018-2024. generisala samo tri sektora: rudarstvo, građevinarstvo i informisanje i komunikacije (IKT), dok je preostali, dominantni deo privrede sporo rastao.

"Kad je rudarstvo u pitanju, razlog za brz rast ovog sektora leži u privatizaciji preduzeća RTB Bor iz 2018, to jest prodaji 63 odsto akcija ovog preduzeća državnoj kineskoj kompaniji Zijin", kažu autori. Ključan doprinos visokom rastu građevinarstva u prethodnim godinama dalo je snažno povećanje javnih investicija koje su (bez nabavke opreme za vojsku i policiju) povećale svoje učešće u BDP-u Srbije sa 2,5 odsto iz 2017. na 6,1 odsto BDP-a u 2024. godini. Ne bi trebalo zaboraviti ni doprinos drugih građevinskih projekata koje država ima s privatnim preduzećima, kao što je Beograd na vodi.

I dok je skoku rudarstva i građevinarstva dominantno doprinela država, u slučaju IKT sektora situacija je drugačija - rast se, kažu stručnjaci, postiže uprkos nepovoljnom privrednom ambijentu koji sputava razvoj visokotehnoloških i
inovativnih preduzeća. To uključuje slabu valorizaciju postojećeg ljudskog potencijala, institucionalne probleme i nedovoljno razvijenu finansijsku infrastrukturu za podršku startapovima i skejlapovima (brzorastućim kompanijama). Ekspanzija IT oblasti u Srbiji nije došla kao "rezultat organskog rasta vođenog domaćim kapacitetima", već su za to najzaslužnije "strane kompanije čije je poslovanje gotovo isključivo usmereno na inostrana tržišta i determinisano rastućom globalnom tražnjom za IT proizvodima i uslugama", zapažaju ekonomisti.

Depositphotos

Naime, iako kompanije u stranom vlasništvu čine oko 15 odsto od približno 5.000 aktivnih IT kompanija u Srbiji, one angažuju čak tri četvrtine ukupne radne snage i ostvaruju preko 70 odsto prihoda tog sektora. "Fokusiranost ovih kompanija na eksternu tražnju potvrđuje podatak da je vrednost izvoza IT usluga rasla brže od same bruto dodate vrednosti (BDV) sektora. U 2024. izvoz IT usluga je dostigao rekordnih 3,9 milijardi evra (4,7 odsto BDP-a), što predstavlja gotovo 80 odsto ukupne BDV ostvarene u domaćem IT sektoru", podsećaju autori analize.

Ključ u institucijama

"Postoje dosta čvrsti argumenti da je sadašnji privredni model već došao do granice iscrpljivanja, to jest da u budućnosti
više neće moći da generiše solidne stope privrednog rasta kao u prethodnim godinama", upozoravaju oni, dodajući da je Srbiji potreban zaokret od državnog ka preduzetničkom kapitalizmu.

U studiji se ocenjuje da glavni razlog zbog kog preduzetnički kapitalizam u Srbiji ne pušta koren nije to što u zemlji nema ideja ili talenta, već ne postoji funkcionalno institucionalno okruženje za domaći privatni sektor.

"Izgradnja sistema, koji počiva na vladavini prava, konkurentnoj tržišnoj utakmici, jasnim, predvidivim i jednakim pravilima za sve jedini je način da Srbija obezbedi stabilan ekonomski prosperitet i pridruži se zemljama sa visokim dohotkom", zaključuju stručnjaci.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar