Zvanična najava povratka popularnog automobilskog modela "yugo", osim što je razgalila ovdašnje nostalgičare, dobila je novi aspekt u kontekstu carina koje Sjedinjene Američke Države (SAD) nameću ostatku sveta. Ukoliko proizvodna mreža kultnog vozila bude u Srbiji, to bi mogao biti dobar i važan korak ovdašnjeg automobilskog sektora na putu da postane otporniji na svetske ekonomske i geopolitičke trzavice.
Dobavljači iz ove industrije u zemlji su dominantno vezani za evropsko tržište - prvenstveno za Nemačku, što znači da američke carine indirektno pogađaju i automobilske firme u Srbiji. "Imamo diverzifikovan portfolio komponentaša - i iz Kine, iz Japana, iz zapadne Evrope, čak i iz Amerike - ali problem je što svi oni opslužuju pogone u Evropi, pa zavisimo od situacije na kontinentu", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dušan Marković.
Fiatova fabrika u Kragujevcu, u kojoj je ove godine počela serijska proizvodnja električne "grande pande", takođe je deo tog mozaika.
Opširnije
Stellantis imenovao Filosu za direktora sa zadatkom da povrati uspeh kompanije
Antonio Filosa je bio šef za američko tržište, a vođstvo će preuzeti 23. juna, saopštili su u kompaniji.
28.05.2025
Srbija ima oružje za krizu evropske auto-industrije, ali ograničenog dometa
Dok se izazovi u evropskoj automobilskoj industriji gomilaju, u Srbiji se sve više nada polaže u oživljavanje Stellantisove fabrike u Kragujevcu, kao i u pokrenutu proizvodnju guma u Linglongovom pogonu u Zrenjaninu.
20.05.2025
Električni automobili ne mogu da nadoknade pad prodaje klasičnih
Prodaja automobila u Evropi pala je u aprilu zbog ekonomske nesigurnosti i globalne trgovinske napetosti. Registracije novih automobila smanjile su se za 0,3 odsto. Slaba domaća potražnja dodatno otežava položaj evropskim proizvođačima.
27.05.2025
Jevtić: Kineski BYD u julu otvara prvi ekskluzivni salon automobila u Beogradu
Cene BYD automobila u Srbiji od 26.490 evra do 50.590 evra.
06.05.2025
"Oni su uglavnom fokusirani na Evropu, gde segment čisto električnih vozila (EV) čini oko 16 odsto, potražnja nije baš sjajna, kupci nisu spremni da plate za 100 odsto električne automobile. Dok se taj segment slabije razvija, klasični hibridi - gde se baterija puni prilikom kočenja - čine 36 odsto. Dobra stvar je što u fabrici u Kragujevcu mogu da se sklapaju i čisto električna i klasična hibridna vozila", navodi sagovornik Bloomberg Adrije.
Podsetimo, ranije je najavljena mogućnost serijske proizvodnje Citroënovog modela C3 u ovoj fabrici, ali i hibridne verzije "grande pande". Iz kompanije Stellantis, u okviru koje Fiat posluje, nedavno su saopštili da sa ponosom lansiraju novi "grande panda hibrid", označavajući bitan trenutak u svojoj svetskoj proizvodnoj strategiji i podržavajući električnu tranziciju prema širem krugu potrošača. "Nakon nedavnog lansiranja potpuno električne verzije, sada se pažnja usmerava na hibridnu varijantu, koja označava povratak Fiata u srce B-segmenta, sada sa pristupačnim i pametnim vozilom za urbanu mobilnost", kaže se u njihovoj objavi.
Uopšteno govoreći, Marković ponovno pokretanje proizvodnje u kragujevačkoj fabrici ocenjuje kao nešto vrlo dobro, ali u pogrešnom trenutku - kad je situacija na automobilskom tržištu u Evropi loša.
Yugo kao odbrana od carina
Da bi oživljavanje "yuga" dobro došlo u trenutku pojačane neizvesnosti u automobilskoj industriji, istakao je profesor Američkog univerziteta u Parizu Hall Gardner tokom obraćanja na konferenciji "SEE Automotive - Connect & Supply" u Beogradu, u organizaciji Automobilskog klastera Srbije.
Depositphotos
"Čuo sam da bi 'yugo', koji je bio jedan od mojih omiljenih automobila kad sam odrastao sedamdesetih i osamdesetih godina, mogao ponovo da se proizvodi za koju godinu. To je bio mali popularni automobil u Jugoslaviji koji se masovno proizvodio. Mislim da bi ponovna proizvodnja tog modela mogla biti jedan od načina odbrane od carina jer ako je vaša industrija više lokalno integrisana, imaćete manje problema sa Trumpovim carinama. 'Yugo' bi značio više nezavisnosti u odnosu na strane investitore", kazao je Gardner.
Marković, koji je takođe bio učesnik pomenute konferencije, u razgovoru za Bloomberg Adriju ocenio je da "ta priča ima smisla", podsećajući da je u slučaju proizvodnje u SFR Jugoslaviji "ceo lanac snabdevanja bio vertikalno integrisan".
"U bivšoj Jugoslaviji se proizvodilo sve što je bilo potrebno za 'yugo'. Ono što u se auto-industriji zaboravlja jeste segment koji bi mogao da se definiše kao 'value for money', odnosno prihvatljiv kvalitet uz nisku cenu - malo ljudi zapravo zna da je u Evropi najprodavaniji model 'dacia sandero'. Stoga mislim da ima prostora za prihvatljiv kvalitet sa niskom cenom, a 'yugo' je upravo to bio za bivšu Jugoslaviju. Problem je što se ništa nije radilo na tom polju, pa je 'yugo' ostao u osamdesetim, ali 'sandero' je sada nešto što bi trebalo da bude evropski 'yugo'", naveo je on.
Budući da Srbija, kao mala država koja zavisi od stranih direktnih investicija, nema mnogo prostora da reaguje na američke carine, valjalo bi porazmisliti o načinu približavanja najbližim saradnicima predsednika Donalda Trumpa i pregovorima sa njima, dodao je. "Druga važna stvar je to što ne radimo dovoljno na tome da razvijemo domaće kompanije - ne samo u ovoj industriji nego i u drugim - jer bi nam to obezbedilo bolju pregovaračku poziciju."
Gde je Kina, a gde Srbija
"Kina je dobar primer za nas jer su počeli sa istim modelom razvoja kao Srbija, ali danas imaju jake domaće kompanije. Oni su polako puštali strane investitore i insistirali na zajedničkim ulaganjima. Tako su se prelivali znanje i tehnologija, to jest domaće kompanije su učile od stranih i time su razvile celu mrežu domaćih firmi od kojih su sada neke već i multinacionalne. Njihovo tržište stoga mnogo manje zavisi od stranog kapitala, dok mi u auto-industriji nemamo nijednu značajnu domaću kompaniju", napominje profesor Marković.
Da li će stari recept proizvodnje "yuga" biti ponovo primenjen teško je reći. U poduhvat obnove ikone jugoslovenske automobilske industrije upustio se Aleksandar Bjelić, nemački biznismen i predavač srpskog porekla, koji je obezbedio prava na brend, a dizajn potpisuje srpski dizajner Darko Marčeta. Maketa budućeg "yuga" nedavno je predstavljena na Car Design Eventu u Minhenu, dok se planira da će funkcionalni prototip imati premijeru na izložbi EXPO 2027 u Beogradu.
U intervjuu za portal "This is money", Bjelić, koji je sada izvršni direktor Yugo Automobilea, izjavio je da ne može da obznani ime partnera koji obezbeđuje motor i pogonski sklop i da trenutno traže partnera za saradnju koji bi proizvodio model "siaj" - prvi od više planiranih modela novog brenda Yugo. Inače, naziv za mali hečbek sa troja vrata nastao je kao kombinacija početnih slova imena Bjelićevih ćerki Saleene Isabelle i Alise Jasmin.
"Ako odgovarajući partner bude pronađen najkasnije do 2027. godine, proizvodnja bi mogla da počne 2028. ili 2029", najavio je on, dodavši da je cilj da cena bude ispod 20.000 evra.
Zamišljeno je da automobil bude dostupan na relevantnim tržištima gde se trenutno prodaju brendovi poput Dacije i Fiata, pri čemu će težište biti na Balkanu.
Zanimljivo je da, kako je Bjelić sam rekao, jedna od kompanija u okviru njegovog holdinga je i najstariji brend za negu automobila na svetu Globo.
Rizik od upadanja u zamku srednje razvijenosti u srpskom auto-sektoru
Na pomenutoj konferenciji, Marković je naglasio da glavni izazov za automobilsku industriju u Srbiji leži u promeni strukture lanca snabdevanja jer trenutno umnogome zavisi od ovdašnjih dobavljača niske dodate vrednost. Kako prognozira, u bliskoj budućnosti zemlja više neće biti dobra lokacija za taj tip firmi i treba razmišljati o tome kako da se Srbija pretvori u dobru lokaciju za kompanije sa većom dodatom vrednosti u lancu snabdevanja.
"Mislim da imamo kompetentne ljude za to i moj je predlog veća saradnja sa domaćim startapovima na polju veštačke inteligencije, ali i u drugim oblastima. Mislim da industrija ovde ne prepoznaje potencijal saradnje sa startap ekosistemom", rekao je.
Depositphotos
Upadanje u zamku srednje razvijenosti u srpskom automobilskom sektoru nije nemoguće, smatra profesor.
"Imamo problem sa obrazovnom strukturom populacije koja nije adekvatna, dok istovremeno Srbija više nije lokacija sa jeftinom radnom snagom - Albanija je mnogo jeftinija, da ne govorimo o Turskoj, severu Afrike... Možemo reći da će nivo produktivnosti u Srbiji verovatno biti veći nego, recimo, u Maroku, ali ako nekoj kompaniji profitne margine zavise od cene rada, rast te cene u nekom trenutku će dovesti do toga da produktivnost to više ne može da opravda", kaže on.
Okretanje ka Aziji
Marković je skrenuo pažnju i na to da se ekonomsko težište pomera od Evrope - gde Srbija geografski i ekonomski pripada - ka Istoku i da to nalaže diverzifikaciju saradnje koja sada treba u većoj meri da obuhvati i azijske države. "Ne mora to da bude samo Kina, već su tu značajni i Vijetnam, Indija... To su zemlje koje se brzo razvijaju."
Kada je konkretno Kina u pitanju, Gardner je istakao da zemlja dominira lancem snabdevanja za EV i da to kreira geopolitičke tenzije. "Oni kontrolišu oko 80 odsto komponenti za baterije i oko 70 odsto prodaje EV. BYD prodaje više od Tesle i nude automobile po otprilike dvostruko nižoj ceni."
Bloomberg
Međutim, prema njegovom mišljenju, američke carine neće poništiti činjenicu da je u SAD potrebno da se više inovira i ulaže u infrastrukturu i ključne sirovine.
"Tranzicija ka inovacijama je težak proces. Mogu vam kao primer navesti da sam nagovarao svog zeta da ne kupi 'teslu' - preskupa je, nepraktična po hladnom vremenu i nema dovoljno stanica za punjenje za nju. Kupio ju je i na kraju prodao sa velikim gubitkom. Naposletku je prihvatio moj savet i uzeo hibrid", kazao je američki stručnjak.
.webp){kind=icon}
