Janković: Srbija ulazi u eru kada će važiti pravilo 'izvezi ili umri'

Rast domaće privrede prethodnih godina bio je vođen skokom domaće tražnje, a ključno pitanje u narednom periodu biće izvoz, rekao je izvršni direktor MK Groupa Mihailo Janković. Prema njegovim rečima, Srbija ulazi u period kada će opet biti aktuelna floskula "izvezi ili umri".

Govoreći na Kopaonik biznis forumu u ponedeljak, Janković je naglasio da istraživanja ukazuju na to da jedan odsto rasta izvoza na dugi rok donosi 0,47 odsto rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Podsetio je da je srpski BDP prošle godine porastao za 3,8 odsto, a da se za ovu godinu prognozira rast od 4,1 odsto, što je, kako ocenjuje, nedovoljno. "Nama treba rast od 4,5 do pet odsto godišnje da bismo uhvatili priključak sa razvijenim zemljama centralne i istočne Evrope."

Dok 51 odsto domaćeg BDP-a čini izvoz, prvi čovek MK Groupa naveo je primer Slovenije, gde izvoz čini praktično 90 odsto BDP-a. Uz isticanje srpske IT industrije kao grane koja je lane zabeležila rekordan izvoz vredan preko četiri milijarde evra, on je ukazao na to da su u 2024. svi sektori privrede doprineli rastu privrede zemlje - osim poljoprivrede. Nedostatak dugoročne agrarne strategije, prema njegovom mišljenju, doveo je do uništavanja tog sektora.

"Srbija ima tri i po miliona hektara, a Holandija 1,8 miliona - izvoz Holandije u poljoprivrednim proizvodima je bio 95 milijardi, a Srbije 3,6 milijardi. Ako hoćemo da idemo napred, moramo da primenimo savremenu tehnologiju, da se bavimo inovacijama, ljudima, navodnjavanjem i ukrupnjavanjem posla", zaključio je Janković.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež skrenuo je pažnju da to da privreda ne može bez domaćih tehnoloških proizvoda, ali i da je Srbija mala, centralizovana zemlja, sa fleksibilnijom regulativom u odnosu na razvijene evropske države, što se može iskoristiti kao prednost za saradnju sa stranim IT firmama.

Dodao je da bi država mogla da koinvestira sa domaćim privrednicima u različite projekte, odnosno da se obezbedi fond koji će sa predstavnicima velike privrede ulagati u nova rešenja, jer bez ubrzanja domaćih investicija, tvrdi Čadež, nema sazrevanja privrede. Uz to, prema njegovim rečima, država je angažovana na stvaranju centra za brze odgovore i inicijative privrede, koji će pružiti bolji uvide u rad javne administracije i to sa kojim potrebnim dozvolama se kasni i koliko to kašnjenje košta zemlju.

Savez ekonomista Srbije

Kada je reč o širenju srpskih firmi na nova tržišta, predsednik PKS rekao je da za početak treba biti fokusiran na region. "Tu država isto može i treba da pomogne, da imamo makar onoliki pristup regionalnim tržištima koliki oni imaju kod nas."

 

Sve to, smatra on, moglo bi doprineti tome da Srbija dostigne ekonomiju visokog dohotka. Regionalni direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (engl. European Bank for Reconstruction and Development - EBRD) Matteo Colangeli napomenuo je da na tom putu Srbija u neizvesnim svetskim okolnostima treba da se fokusira na unutrašnje prilike, to jest na ono na šta može da utiče. U tom smislu, predložio je investiranje u infrastrukturu, energiju - po mogućstvu onu zelenu, kao i podršku malim i srednjim preduzećima kao kičmi privrede.

Podsetio je da je EBRD u poslednje dve godine u Srbiju investirao preko 800 miliona evra, ali i da Srbija, između ostalog, treba da nastavi da radi na poboljšanju poreskog sistema, poverenja u finansijske izveštaje kompanija i prakse VC (engl. venture capital - rizični kapital) ulaganja.

Savez ekonomista Srbije

Član izvršnog odbora Delta Holdinga Andrej Sovrović kazao je da se Srbija pomera ka magičnoj granici ekonomije visokog dohotka, ali da joj u tom pogledu naruku idu i negativne stvari, poput pada broja stanovnika.

I on je ukazao na manjak domaćih investicija, pri čemu je rekao da je jedna od osnovnih razlika između domaćih i stranih investitora to što kod domaćih kapital po pravilu ne izlazi iz zemlje, nego se reinvestira. "Domaći investitori su mnogo otporniji na krize u odnosu na strane, brže se adaptiraju, jeftiniji su za državu i mnogo bolje poznaju ovdašnji mentalitet".

 

Neki od izazova sa kojima se srpsko tržište suočava jesu i niska produktivnost, manjak automatizacije i digitalizacije procesa, ali i nerazvijena svest o preduzetništvu i kategorijama kao što su dobit i interes, rekao je Sovrović. Janković je takođe okarakterisao preduzetničku kulturu kao nešto što donosi rezultate, te naveo da je potrebno zadržati radoznalost i volju u pristupanju poslu, što su kvaliteti koji se kod mlađih generacija poslovnih ljudi trenutno jako cene.

Suosnivač Nelt Groupa Nebojša Šaponjić naglasio je na panelu na kopaoničkom forumu da podržava domaće investitore i da smatra da su vodećih 50 srpskih investitora verovatno više uložili u zemlju nego svi strani investitori ukupno. "Treba gurati srpsku privredu", ocenio je.

Savez ekonomista Srbije

Govoreći o poslovnoj strategiji Nelta, rekao je da je ona jednostavna i da se bazira na ulaganju u ljude, što je ovih dana osnovni problem ne samo ovdašnjeg nego i svetskog tržišta. "Ulažemo u obrazovanje i u to da dođemo do boljeg kadra. U velikom smo deficitu na tom polju, imamo mnogo projekata, ali i probleme ko će da vodi", kazao je Šaponjić.