Zašto mali biznisi u Srbiji teško prelaze u fazu rasta

Mali i srednji biznisi u Srbiji (MSP), koji čine oko 99 odsto privrede Srbije, zapošljavaju najveći deo radne snage u privatnom sektoru, učestvuju u lokalnom ekonomskom razvoju i predstavljaju najčešći oblik ulaska građana u preduzetništvo, pokazuje analiza NALED-a. Iako Srbija ima relativno snažne makroekonomske pokazatelje, sektor malih i srednjih preduzeća suočen je sa regulatornim ograničenjima koja koče njegov razvoj.
Aktuelna poreska politika ne ide naruku MSP sektoru, upozoravaju iz NALED-a. "Uprkos značajnoj digitalizaciji Poreske uprave i administrativnim reformama poslednjih godina, MSP sektor, posebno preduzetnici, i dalje se suočavaju sa nesrazmernim poreskim i administrativnim opterećenjem u odnosu na velike kompanije", kaže za Bloomberg Adriju Nevena Janjić, koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u.

Prema njenim rečima, ključna razlika nije samo u visini poreskih obaveza, već u sposobnosti da se administrativni zahtevi apsorbuju bez značajnijeg uticaja na poslovanje. "Veliki sistemi raspolažu internim pravnim, poreskim i finansijskim timovima koji mogu da prate regulatorne promene i apsorbuju administrativne troškove, dok kod malih biznisa i relativno male regulatorne promene često predstavljaju dodatni finansijski i operativni teret", ističe Janjić. 

Vašu prijavu nije moguće sačuvati. Molimo vas, pokušajte ponovo.

Uspešno ste se prijavili.

Newsletter

Prave odluke počinju sa pravim informacijama

Prijavite se

Paušalno oporezivanje kao dugogodišnja boljka

Jedna od najosetljivijih tačaka srpskog poreskog sistema jeste paušalno oporezivanje. Limit od šest miliona dinara, koji određuje ko može da ostane u najjednostavnijem režimu, nije menjan od 2013. godine. "U međuvremenu su značajno porasli inflacija, zarade i troškovi poslovanja", podseća Janjić. 

U praksi, to znači da preduzetnici često prelaze u složeniji poreski režim ne zato što su postali "velike firme", već zato što je prag izgubio težinu. Iako je Srbija u proteklom periodu povećala prag za plaćanje PDV-a na osam miliona dinara, paušalni limit je ostao nepromenjen, stvarajući fiskalni jaz koji mnoge male firme ne uspevaju da premoste.

Zbog ove neusklađenosti, pojašnjava Janjić,  preduzetnici "prerano ulaze u složeniji režim oporezivanja i vođenja poslovnih knjiga", što ih gura u troškove knjigovodstva i administracije i pre nego što njihov biznis dostigne stabilan rast. Dok velike kompanije uglavnom imaju sopstvena odeljenja za finansije, mali preduzetnici se često oslanjaju na knjigovođe.

"Zbog toga mnogi već pri približavanju granici od šest miliona angažuju knjigovođe i pripremaju se za administrativno zahtevniji model poslovanja, što predstavlja dodatni trošak i opterećenje za male biznise", kaže Janjić. Međutim, to nije povoljno za biznise, jer oni upravo tada ulaze u fazu kada bi novac mogli da usmere na širenje poslovanja, nove zaposlene ili druge investicije.

Iako je Srbija poslednjih godina unapredila poslovni ambijent kroz digitalizaciju i programe podrške, sagovornici ocenjuju da bez reforme poreskog tretmana i lakšeg pristupa investicionom kapitalu MSP sektor neće moći da ostvari svoj puni razvojni potencijal.

Do objavljivanja teksta, Ministarstvo privrede Srbije nije odgovorilo na upit novinara Bloomberg Adrije o aktuelnoj situaciji i potencijalnoj reformi paušalnog oporezivanja. 
 

Ilustracija (Depositphotos)

Kakvi su oblici finansiranja dostupni MSP sektoru Srbije

Formalno, u Srbiji su MSP sektoru dostupne razne mogućnosti finansiranja, od bankarskih kredita, preko državnih subvencija i razvojnih programa, do međunarodnih fondova, poput IPARD programa Evropske unije (EU). Međutim, Srbija ostaje "jedina zemlja u Evropi" gde je poreski kredit u praksi dostupan samo velikim preduzećima, ali ne srednjim i malim, iako formalno nema ograničenja, podseća za Bloomberg Adriju ekonomista Nemanja Šormaz. "Preduzeća postaju sve svesnija da podsticaji od strane države, kao što je poreski kredit, a taj instrument bi mogao da se relativno brzo implementira, kao i da podstakne rast investicija za čak 40 odsto", ističe Šormaz. 

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da mala i srednja preduzeća ulažu u inovacije više nego velika. Prema Indikatoru inovativnih aktivnosti, inovacije je tokom prošle godine koristilo više od 48 odsto velikih kompanija, dok je taj procenat kod srednjih iznosio oko 58 odsto, a kod malih čak oko 67 odsto. 

Postoje dva bitna aspekta koja utiču na podinvestiranost ovog sektora. "Jedno je finansijska pismenost, koja u Srbiji nije na visokom nivou, kao i drugih finansijskih alata", kaže Šormaz. Drugi je, kako smatra, nepoverenje između MSP sektora i banaka. "U Srbiji, mala i srednja preduzeća ne vide banke kao partnera, već kao poslednje utočište, odakle se zadužuju kada treba da pokrpe rupe, a ne da se zaduže kako bi investirali", ocenjuje Šormaz. 

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u 2025. godini plasirala je više od 800 miliona evra u Srbiju kroz 42 projekta, pri čemu je najveći deo usmeren upravo ka privatnom sektoru i jačanju konkurentnosti MSP. Dodatni investicioni impuls u ovoj godini MSP sektoru daje i Ministarstvo privrede, koje dodeljuje bespovratna sredstva za pokrivanje do 50 odsto vrednosti ulaganja. Sredstva po projektu su ograničena i kreću se od oko tri miliona dinara (24.000 evra).

 

Da li je digitalizacija pomogla MSP sektoru kao što se očekivalo

Poslednjih godina država je značajno investirala u digitalizaciju javne uprave. Elektronska komunikacija sa institucijama, elektronske prijave i razvoj eUprave nesumnjivo su promenili način poslovanja. "Digitalizacija javne uprave svakako je doprinela smanjenju administrativnog opterećenja i ubrzanju pojedinih procedura, posebno kada je reč o komunikaciji sa institucijama, podnošenju prijava i dostupnosti usluga putem eUprave i elektronskih sistema Poreske uprave", kaže Janjić.

Ona podseća i da su reforma oporezivanja frilensera i unapređenje režima paušalnog oporezivanja predstavljali značajan korak ka predvidivijem sistemu. Međutim, istraživanje koje je NALED sproveo 2025. godine pokazuje da polovina manjih preduzeća i preduzetnika ne koristi nijednu vrstu digitalnih alata u poslovanju. "Kod onih koji koriste digitalne alate u svom poslovanju najpopularnije su društvene mreže (38 odsto), iza kojih slede platforme za digitalni marketing i oglašavanje (14 odsto) i sajtovi firme (11 odsto)", ističe u pisanom odgovoru.

To pokazuje da se administrativni poslovi i dalje uglavnom oslanjaju na knjigovođe, iako imaju naloge na eUpravi i drugim digitalnim servisima, pojašnjava ona. "Zato digitalizacija u praksi često više olakšava rad računovodstvenim servisima nego samim preduzetnicima", ističe.