Zavisnost od kredita opterećuje razvoj MSP u Srbiji

Mala i srednja preduzeća čine 99 odsto srpske privrede, učestvuju u BDP-u sa 57,7 odsto i zapošljavaju više od 65 odsto zaposlenih u nefinansijskom sektoru, pokazuju zvanični podaci. Kao doslovno najveći ekonomski pogon Srbije, finansiranje preduzeća (pogotovo malih i srednjih) predstavlja izazovan zadatak i za državu i za same preduzetnike.

Jasno je da je značaj malih i srednjih preduzeća ogroman, i to ne samo u pogledu pukog generatora privrednog rasta, kako navodi resorno ministarstvo, već i u mogućnosti da se umrežavaju radi stvaranja pouzdane mreže kooperanata i dobavljača velikim investitorima. Isto tako, prednost je i činjenica da se njihovim razvojem stvaraju veće potrebe za većim zapošljavanjem građana i za razvojem drugih lanaca vrednosti.

Kako se finansiraju mala i srednja preduzeća

Direktor konsultantske kuće Wacky Advisors Stefan Fijala kaže da je finansiranje malih i srednjih preduzeća dominantno vezano za bankarski sektor, odnosno kredite poslovnih banaka.

Ipak, dodaje on, problem nije samo u dostupnosti kredita. "S jedne strane, ponuda finansijskih proizvoda često nije dovoljno prilagođena specifičnim potrebama malih i srednjih preduzeća, naročito kada je reč o fleksibilnosti otplate, kolateralu i brzini odobravanja."

S druge strane, kako kaže, uslovi koje banke postavljaju, uključujući zahteve za obezbeđenjem, kreditnu istoriju i finansijske pokazatelje, često su previše rigorozni za veliki broj MSP, što ih ili diskvalifikuje ili obeshrabruje da uopšte uđu u proces kreditiranja.

"Nije retkost da firme sa višemilionskim prometom nemaju definisan budžet, nemaju jasnu strukturu prihoda i troškova, niti uvid u profitabilnost pojedinačnih segmenata poslovanja. Poslovanje se vodi na osnovu osećaja i iskustva, a ne na osnovu podataka. Za veliki deo MSP sektora u Srbiji pitanje više nije kako da uvede napredne tehnologije, već kako da uspostavi osnovnu kontrolu nad sopstvenim poslovanjem. U takvom okruženju, investicija nije rezultat analize, već procene. A kada se odluke donose bez jasnih parametara, prirodna reakcija je oprez ili odlaganje. Organizaciona struktura dodatno produbljuje problem", napominje.

Uz to, dodaje, sve odluke prolaze kroz jednu osobu, bez delegiranja i bez razvijenog menadžmenta. "Dok poslovanje ide stabilno, takav model može da funkcioniše. Međutim, svaka investicija ili pokušaj rasta uvodi dodatni pritisak. Kompanije spolja često deluju stabilno i uspešno, ali iznutra zavise od jedne osobe i to tek jasno uočimo kada krenemo u internu analizu. U trenutku kada se pojavi potreba za širenjem, novim projektom ili investicijom, sistem nema kapacitet da to iznese. Investicija tada ne ubrzava rast, već otkriva slabosti organizacije. Zato se često i ne dešava."

Prećutni problem - deo sredstava za poslovanje završava u vlasnikovom džepu

Interesantno je da postoji svojevrstan često prećutni problem - način na koji se investicioni novac koristi. "U određenom broju slučajeva, deo sredstava namenjenih poslovanju završava u privatnoj potrošnji vlasnika. To nije dominantan obrazac, ali je dovoljno prisutan da utiče na ponašanje finansijskih institucija. Banke i investitori zbog toga uvode strože kontrole, traže dodatna sredstva obezbeđenja i insistiraju na većoj transparentnosti", objasnio je Fijala za Bloomberg Adriju.

Iz njihove perspektive, to nije restrikcija, već zaštita. "Za MSP, to znači dodatni sloj komplikacije. Bez jasnog razdvajanja poslovnih i privatnih finansija, bez preciznog izveštavanja i bez discipline u trošenju, investicioni kapital postaje teško dostupan."

Šta je sa alternativom

"Pre svega, važno je naglasiti da su alternativni oblici finansiranja dominantno usmereni ka specifičnim tipovima kompanija, pre svega ka startap i firmama sa visokim potencijalom rasta, najčešće u IT i tehnološkim sektorima. U tom smislu, veliki deo MSP, posebno iz tradicionalnih industrija, praktično ostaje van njihovog fokusa", rekao je.

U Srbiji postoji više fondova i programa za finansiranje MSP, dodao je. "Pre svega Fond za razvoj, programi Ministarstva privrede i Razvojne agencije Srbije, kao i EU fondovi poput IPA i IPARD za specifične sektore. Ipak, i pored relativno širokog spektra, većina ovih izvora je sektorski ograničena i nije jednako dostupna svim MSP."

Domaća berza godinama pati od manjka likvidnosti, pa zaduživanje kroz emisije korporativnih obveznica nije razvijena praksa, a čak i one hartije koje završe na berzi ne ostvaruju sekundardno trgovanje. Ipak, zanimljivo je da se od prošlog leta više malih i srednjih kompanija odlučilo za mini-obveznice, što se posmatralo kao značajan korak ka diverzifikaciji izvora finansiranja i jačanju domaćeg tržišta kapitala.

Korist od mini-obveznica je višestruka - donosi brojne pogodnosti za preduzeća, naročito za mala i srednja, koja često imaju ograničen pristup tradicionalnim izvorima finansiranja. U Ministarstvu finansija ranije su naglasili da će nastaviti da podržavaju takve inicijative, a posebno imajući u vidu deljenu viziju i potencijal ovih instrumenata duga za ponudu na Beogradskoj berzi široj investicionoj javnosti.

Koje podsticaje MSP mogu dobijati od države

MSP u Srbiji mogu dobiti različite podsticaje od države, uključujući bespovratna sredstva za nabavku opreme, digitalizaciju i razvoj poslovanja, objasnio je Fijala.

Na primer, tu su programi Ministarstva privrede gde država sufinansira kupovinu mašina ili softvera. "Potom, dostupni su subvencionisani krediti kroz Fond za razvoj, koji nude povoljnije kamatne stope i duže rokove otplate u odnosu na komercijalne banke."

Pored toga, postoje i poreski podsticaji, poput olakšica za zapošljavanje novih radnika ili za ulaganja u inovacije i istraživanje i razvoj, kao i podrška za izvoz i internacionalizaciju kroz programe Razvojne agencije Srbije. "Ipak, pored same dostupnosti, značajan izazov MSP u Srbiji predstavljaju i procedure za dobijanje ovakvih kredita i državnih podsticaja. Procesi apliciranja su često administrativno zahtevni, uz obimnu dokumentaciju i relativno duge rokove obrade, što dodatno opterećuje kompanije koje već imaju ograničene resurse. Istovremeno, veliki broj MSP nema dovoljno internih kapaciteta, znanja ili iskustva da pripremi kvalitetne prijave, naročito kada je reč o složenijim programima."

A u svetu rasprave oko privatnih kredita

Podsetimo, dok investitori s pažnjom prate da li velike svetske tehnološke kompanije i veštačka inteligencija formiraju novi tržišni balon, brigu stvaraju rastući privatni krediti - tržište koje finansira mala i srednja, često rizičnija preduzeća, i koje danas upravlja sa oko tri biliona dolara. Zbog brzine rasta i ograničene transparentnosti, ovaj sektor privukao je veliku pažnju regulatora, banaka i profesionalnih investitora.

Privatni krediti su svoj pravi zamah dobili posle finansijske krize 2008. godine. Tada su banke, pod pritiskom regulatora, bile primorane da pooštre kriterijume za odobravanje zajmova, povećaju kapitalne rezerve i uspore procese kreditiranja. Kredit je postao skuplji, sporiji i dostupniji samo kvalitetnim klijentima, ostavljajući one manje praktično bez mogućnosti da se uopšte i finansiraju.

To je dalo prostora da se pojave fondovi koji su bili spremni da preuzmu rizik koji banke više nisu želele i mogle. Umesto da firma ode u banku, počela je da kuca na vrata privatnih kreditnih fondova, koji nisu pozajmljivali novac iz depozita građana, već iz kapitala koji su im poverili penzioni fondovi, osiguravajuće kuće i bogati pojedinci. Tako se razvila paralelna svojevrsna kreditna mreža, van klasičnog bankarskog sistema.