Ko stvarno inovira u Srbiji - mala i srednja preduzeća preuzimaju inicijativu

Više od polovine ukupnog broja preduzeća u Srbiji (51,03 odsto) imalo je najmanje jednu vrstu inovacije, pokazuju podaci Indikatora inovativnih aktivnosti Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu. Međutim, interesantno je da, sudeći prema podacima, velike kompanije u Srbiji nisu preterano inovativne. To su, naprotiv, srednji i mali poslovni subjekti.

Prema Indikatoru inovativnih aktivnosti, inovacije je tokom prošle godine sprovodilo više od 48 odsto velikih kompanija, dok je taj procenat kod srednjih iznosio oko 58 odsto, a kod malih čak oko 67 odsto. Najviše inovacija zabeleženo je u prerađivačkoj industriji, a zatim u naučnoj i tehničkoj delatnosti. Nasuprot tome, najmanje inovatora je bilo u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom – svega 36,7 odsto.

 

 

U pogledu regionalne zastupljenosti, navodi se, inovacije proizvoda i procesa imaju učešće preko 51 odsto, ali su neravnomerno zastupljene po regionima. Regionalna zastupljenost inovacija kreće se od 8,7 odsto (Region Južne i Istočne Srbije) do 45,8 odsto (Beogradski region).

Zanimljivo je i da 7,3 odsto svih poslovnih subjekata uopšte nema zaposlenih sa visokim obrazovanjem, pri čemu su to pretežno mali preduzetnici. Kada su u pitanju srednji poslovni subjekti, najviše njih ima između 10 i 24 odsto visokoobrazovanih zaposlenih. Sličan obrazac važi i za velike kompanije – više od trećine njih ima između 10 i 24 odsto kadrova sa višim obrazovanjem.

 

 

Zašto male i srednje kompanije inoviraju manje od velikih

Bojana Krstić, rukovodilac Službe za inovacije Privredne komore Srbije (PKS), kaže za Bloomberg Adriju da je reč o zaista zanimljivim trendovima među srpskim kompanijama. "Velike kompanije inoviraju znatno manje od malih i srednjih, što može delovati paradoksalno. Međutim, glavni razlog leži u unutrašnjoj strukturi i organizacionoj kulturi velikih preduzeća."

"Složene hijerarhije i formalizovani procesi usporavaju donošenje odluka i implementaciju novih ideja, dok male i srednje firme lako prilagođavaju svoje aktivnosti tržištu. Pored toga, velike kompanije često procenjuju inovacije kao rizične zbog velikih ulaganja, dok male firme sa manjim resursima spremnije prihvataju eksperimentisanje."  

 

Slično mišljenje ima i Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, koji ističe za Bloomberg Adriju da razliku u broju inovacija većih i manjih kompanija treba tražiti u stepenu razvoja privrednih subjekata. "Za mala i srednja preduzeća je karakteristično da moraju da više inoviraju kako bi opstali na tržištu ili nastavili rast, dok kod velikih subjekata koji su već potvrđeni na tržištu inovacije u procesu proizvodnje i pružanju usluga su nešto što je delimično manje očekivano procentualno posmatrano."

Potom, navodi da bi objašnjenje trebalo tražiti i u podsticajima za mala i srednja preduzeća koja nisu kvalitetno prepoznata od strane kreatora ekonomskih politika. "Mala i srednja preduzeća su ostavljena u tržišnoj utakmici u Srbiji, kao i na polju inovacija u gotovo ravnopravan položaj kao velika preduzeća, i to pogotovu strana preduzeća koja iz svojih matica donose ogroman kapital i znanje, tako da ne postoji pozitivna diskriminacija da domaćim malim i srednjim preduzećima."

 

 

Da finansijski faktori i te kako igraju značajnu ulogu, potvrđuje i sagovornica iz Privredne komore Srbije. "Troškovi istraživanja i razvoja, digitalizacije, tehnološke modernizacije, sertifikacija i drugih inovativnih aktivnosti često su visoki, naročito za mala i srednja preduzeća, koja nemaju značajne interne resurse. Velike kompanije, iako raspolažu većim budžetima, ponekad odustaju od inovacija zbog percepcije rizika i potencijalno dugog perioda povraćaja investicija", navodi Krstić.

Šta još igra ulogu u inovacijama u Srbiji

Prema njenim rečima, postojeći programi podrške – uključujući grantove, subvencije i poreske olakšice – namenjeni su da ublaže finansijske prepreke. Međutim, mnoge kompanije ne koriste dovoljno ove mogućnosti, a razlozi su višestruki.

"Složene administrativne procedure, nedovoljna informisanost o dostupnim sredstvima i strah od birokratskih komplikacija neki su od razloga. Često se dešava da preduzeća ne apliciraju jer nemaju interno znanje ili kapacitet za pripremu projekata prema zahtevima fondova i državnih programa."

Osim finansija, prema njenim rečima značajne prepreke su i infrastrukturne i organizacione prirode. "Nedostatak kvalifikovanog kadra za razvoj i primenu inovacija, ograničen pristup savremenim tehnologijama i tržištima, kao i slabija saradnja sa naučno-istraživačkim institucijama dodatno smanjuju sposobnost kompanija da sprovode inovativne aktivnosti."

Drugim rečima, problem nije samo cena inovacija, već i kompleksnost procesa njihove implementacije i neophodnost znanja i podrške da bi se ti procesi uspešno realizovali. "Finansijski aspekt jeste važan faktor koji ograničava inovacije u Srbiji, ali nije jedini. Visoki troškovi, kombinovani sa administrativnim barijerama, nedostatkom stručnog kadra i ograničenim pristupom tehnologiji i tržištima, čine inovacije izazovnijim za realizaciju. Da bi se inovativne aktivnosti povećale, potrebno je ne samo obezbediti finansijske podsticaje već i olakšati pristup njima, razvijati kapacitete firmi, podsticati saradnju sa naukom i unaprediti infrastrukturu i mreže podrške."

Može li privreda Srbije da sarađuje s naukom

Na pitanje da li je privreda u Srbiji spremna na sistemsku saradnju sa naukom, Krstić ističe da postoji potencijal za saradnju sa naukom, ali da još nije dostignut nivo sistemske i široko primenjene interakcije.

"Tradicionalno, akademske institucije su fokusirane na teorijska istraživanja i naučni rad, dok industrija traži praktična rešenja koja mogu odmah da se primene u proizvodnji, tehnologiji ili uslugama. Ova razlika u prioritetima često dovodi do jaza između ponude i potražnje za inovativnim znanjem."

S druge strane, navodi, postoje primeri uspešne saradnje koji pokazuju da model može funkcionisati. "Klasteri, tehnološki parkovi, startap ekosistemi i pojedinačne kompanije koje ulažu u R&D projekte sa univerzitetima pokazuju da saradnja donosi rezultate – od novih proizvoda do unapređenja procesa i razvoja kompetencija zaposlenih. Međutim, takvi primeri su još uvek koncentrisani u određenim sektorima i retko predstavljaju sistemsko pravilo."

Prema mišljenju Nenada Jevtovića, srpskim privrednicima se svašta može zameriti, ali i odati priznanje za sposobnost preživljavanja u teškim vremenima i ekonomskim krizama. "Ipak, za saradnju sa naukom potrebno je da Ministarstvo privrede bude lider u njihovom povezivanju kako bi se uspostavilo dodatno poverenje, ali i pronašla sredstva za naučnike da implementiraju svoje znanje u privredi. Taj sistem trenutno ne postoji, usled ograničenih finansijskih i ljudskih kapaciteta Ministarstva privrede, koje je sistemski marginalizovano u poslednje tri decenije."

"Ovo ministarstvo bi trebalo da finansira rad naučnika kroz konkretne projekte inovacija koje privredni subjekti zatraže. Na ovaj način bi se uloženi novac vratio kroz veće budžetske prihode, rast i kvalitet zaposlenosti i izvoz", rekao je on za Bloomberg Adriju.

Šta se navodi u Indikatoru inovativnih aktivnosti

U pogledu regionalne zastupljenosti, navodi se u Indikatoru, inovacije proizvoda i procesa imaju učešće preko 51 odsto, ali su neravnomerno zastupljene po regionima. Naime, regionalna zastupljenost inovacija kreće se od 45,8 odsto (Beogradski region) do 8,7 odsto (Region Južne i Istočne Srbije).

Dodatno, interesantno je da u ukupnoj populaciji poslovnih subjekata 7,3 odsto čine oni u kojima nema zaposlenih sa visokim obrazovanjem, s tim da su to uglavnom mali poslovni subjekti. Najveći broj srednjih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih, dok više od trećine velikih poslovnih subjekata zapošljava od 10 do 24 odsto visokoobrazovanih kadrova.