Delta Holding, u vlasništvu Miroslava Miškovića, ima pod svojim okriljem 69 povezanih pravnih lica, od kojih 22 imaju sedište van Srbije, pokazuje godišnji izveštaj o poslovanju ekonomskih celina Agencije za privredne registre (APR).
Zanimljivo je da nešto više povezanih preduzeća ima Petar Matijević, ali preko dva svoja koncerna - MPZ-agrar i MPZ agrar dva – ukupno 86. U ove dve ekonomske celine (koncern i holding kao kontrolno društvo i društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu) posluju 44 preduzeća u MPZ-agraru i 42 u okviru MPZ agrara dva.
Sledeća je građevinska kompanija iz Novog Sada, Galens invest, pod čijom kontrolom je 28 zavisnih pravnih lica, dok je na petom mestu logistička kompanija Milšped sa ukupno 22 zavisna pravna lica.
Opširnije
Mišković duplirao profit, Matijević čuva tron
U Srbiji se preradom i konzerviranjem mesa bavi više od 800 firmi. Kompanije IM Matijević, Carnex, Neoplanta, Yuhor, Zlatiborac, Agro-papuk i Đurđević i tokom 2024. zadržale su svoje pozicije među najjačima.
30.06.2025
Mišković: Nervozan sam jer Delta ništa ne prodaje i ne kupuje
Vlasnik Delta holdinga na predstavljanju knjige najavio nove poslove kompanije
22.11.2024
Država subvencioniše Matijevića sa 3,6 miliona evra za obnovu Hotela 'Slavija'
Biznismen Petar Matijević dobio je 3,6 miliona evra državne subvencije za Hotela 'Slavija', uz obavezu ulaganja od najmanje 18,3 miliona evra.
28.02.2025
Takav raspored, pokazuje APR, odražava trend konsolidacije i regionalne ekspanzije domaćih investitora koji su tokom poslednjih godina intenzivno ulagali u povezane faze proizvodnje i distribucije u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji i logistici. Ipak, dok su se grupacije širile, ukupna slika poslovanja velikih ekonomskih celina u 2024. godini pokazuje mešavinu rasta obima i smanjenja profitabilnosti.
Prihodi prešli 50 milijardi evra
Prema podacima APR-a, matična privredna društva dostavila su konsolidovane godišnje finansijske izveštaje za 731 ekonomsku celinu (obrađeno je 722). U okviru tih celina poslovalo je 2.317 zavisnih i pridruženih lica koji su ukupno zapošljavali 337.046 ljudi, odnosno nešto više od četvrtine ukupnog broja radnika u srpskoj privredi.
Inače, sve ove kompanije učestvuju sa po 29,5 odsto u ukupnim prihodima i ukupnim rashodima, pri čemu su generisale 24 odsto neto dobitka i 11,4 odsto neto gubitka svih privrednih društava. Osim toga, ove ekonomske celine nose 30,7 odsto vrednosti poslovne imovine i 31,4 odsto iznosa kapitala svih privrednih društava, ali i petinu kumuliranog gubitka.
Prema podacima APR-a, ukupni prihodi 722 celine iznosili su 5.928.235 miliona dinara ili oko 50,2 milijarde evra, što je rast od 1,5 odsto u odnosu na prethodnu, 2023. godinu. Međutim, porasli su im i rashodi, i to za 5,5 odsto na oko 5.607.189 miliona dinara (oko 47,5 milijardi evra).
Zbog toga je i neto rezultat pao za 43,7 odsto, a iznosio je 255,1 milijardu dinara, odnosno skoro 2,2 milijarde evra. Ukratko - grupe su zarađivale više, ali su trošile još više, pa je dobit znatno splasla.
Razlozi za takve poslovne rezultate su višestruki. Poslovni prihodi, koji čine 96,8 odsto ukupnih prihoda, porasli su za tri odsto, a prihodi od prodaje proizvoda i usluga za 6,7 odsto. Ipak, najveći deo rashoda otpada na nabavnu vrednost prodate robe (32,3 odsto) i troškove materijala, goriva i energije (27,1 odsto).
Zanimljivo je da su troškovi zarada porasli za 15,2 odsto i dostigli 801,6 milijardi dinara ili 6,8 milijardi evra.
Depositphotos
Takođe, APR navodi da su finansijski troškovi u 2024. dosta porasli jer su rashodi na ime kamata skočili za 23,4 odsto, a na ime negativne kursne razlike za 33,9 odsto, što je doprinelo udvostručenom finansijskom gubitku na nivou ekonomskih celina od oko 63 milijarde dinara ili oko 534 miliona evra.
Takođe, APR ukazuje i da su ukupne obaveze svih analiziranih ekonomskih celina povećane za 11,5 odsto, pa je stepen zaduženosti porastao sa 1,19 na 1,25, a udeo sopstvenog kapitala blago pao.
EPS imao najveći dobitak
Kada se posmatraju ekonomske celine sa najvećim poslovnim prihodima i neto dobitkom izdvajaju se državna preduzeća. Tako je najuspešniji, kao i prethodne godine, EPS AD Beograd sa neto dobitkom od 23,6 milijardi dinara ili oko 199,9 miliona evra. Poslovni prihod EPS-a iznosio je 446,1 milijardu dinara, odnosno oko 3,8 milijardi evra.
Ipak, EPS beleži pad profita od 79 odsto, što je rezultat manjeg volumena ostalih prihoda i većih troškova nabavke električne energije.
Naftna industrija Srbije (NIS) je ostala na drugoj poziciji po neto dobitku od 10,1 milijardu dinara ili oko 85 miliona evra, ali i ona je zabeležila pad od 77,2 odsto kao posledice smanjenih poslovnih prihoda i viših troškova.
JP Srbijagas, koje je zauzelo visoko mesto među dobitnicima, ostvarilo je 9,4 milijardi dinara (79,4 miliona evra) neto dobiti, dok četvrto mesto zauzima gubitaš iz 2023. godine – kompanija Miroljuba Aleksića Alco Investment. Neto dobitak ove kompanije iznosi 8,2 milijarde dinara, a prelasku u zonu pozitivnog neto rezultata doprineli su višestruko uvećani ostali prihodi.
Telekom Srbije i dalje ostvaruje velike poslovne prihode (206.561 milion dinara) i povećao je operativnu dobit, ali ga je pritisnuo rast finansijskih troškova - gubitak iz finansiranja bitno je umanjio neto rezultat. Coca-cola HBC, Nelt i druge velike trgovačke i industrijske grupacije zadržale su solidne prihode, ali su profitne margine opale pod pritiskom viših troškova.
Važan zaključak iz APR-ovih podataka jeste koncentracija uticaja. Tako je 20 najprofitabilnijih ekonomskih celina ostvarilo 39,3 odsto neto dobiti svih celina, dok je 20 najvećih gubitaša učestvovalo s 73,5 odsto ukupnog neto gubitka. Drugim rečima, kretanja nekoliko velikih igrača i dalje snažno određuju zbirne rezultate domaćih holdinga i grupacija.
S obzirom na njihov uticaj na ekonomiju Srbije, promene u "zdravlju" ovih grupa imaju potencijal da utiču na šire makroekonomske pokazatelje.
Bloomberg Adria je nastala kao regionalna saradnja Bloomberg Media i Mtel Swiss. Mtel Swiss je deo grupe Telekoma Srbije
.webp){kind=icon}
