Mišković duplirao profit, Matijević čuva tron

U Srbiji se preradom i konzerviranjem mesa bavi više od 800 firmi. Kompanije IM Matijević, Carnex, Neoplanta, Yuhor, Zlatiborac, Agro-papuk i Đurđević i tokom 2024. godine zadržale su svoje pozicije među najjačima.

I ne samo to, domaći giganti ili "sedam veličanstvenih" srpskog mesnog sektora, pokazali su da čvarak i šunka, bar u Srbiji, ne izlaze iz mode, ali i da evropski trendovi, koji sve više guraju ka zdravijim i održivijim alternativama, još dugo neće biti deo srpske trpeze.

Za razliku od trgovinskih lanaca koji su pretežno prešli u ruke stranih vlasnika, srpska klaničko-prerađivačka industrija je i nakon privatizacije ostala čvrsto u rukama domaćeg kapitala. Proizvodnjom i preradom mesa, od slanine i čvaraka do pršute, šunke, kobasica i parizera, već dugi niz godina uspešno upravljaju najznačajnija imena srpskog biznisa – Kostić, Mišković, Matijević...

Yuhor i Zlatiborac vode po rastu profitabilnosti

Ukupna neto dobit sedam vodećih kompanija u mesnoj industriji Srbije u 2024. godini iznosila oko 3,23 milijarde dinara, što je tek neznatan rast od 0,97 odsto u odnosu na prethodnu godinu (3,2 milijarde dinara u 2023). Ipak, iza ovog zbirnog, mršavog rasta, kriju se značajne promene na nivou pojedinačnih firmi.

Najveće iskorak napravio je Yuhor, u vlasništvu Miroslava Miškovića, koji je gotovo duplirao svoju neto dobit – sa 181 u 2023. godini, na 375 miliona dinara u prošloj godini. I Zlatiborac, ponos Mačkata, imao je odličnu godinu, sa profitom od 726 miliona dinara. To je čak 75 odsto više nego 2023. godine. Sa ovakvim poslovnim rezultatom Zlatiborac je prošlu godinu završio kao druga najprofitabilnija firma mesne industrije u Srbiji.  

Neoplanta je takođe imala zapažen rast, sa 252 miliona dinara u 2023. na skoro 364 miliona dinara u 2024, što predstavlja povećanje od više od 44 odsto. Ovaj rezultat pozicionira Neoplantu među tri najbrže rastuće kompanije u sektoru, odmah iza Yuhora i Zlatiborca.

Rast beleži i Carnex, deo imperije porodice Kostić, koji je povećao neto dobit sa 325 na 380 miliona dinara, odnosno za 17 odsto.

Depositphotos

Nasuprot tome, Agro-papuk je zabeležio pad zarade sa 458 na svega 114 miliona dinara. I Matijević, treću godinu za redom, beleži pad zarade. U 2024. godini kompanija Petra Matijevića ostvarila je neto profit od 1,2 milijarde dinara, što je gotovo identično rezultatu iz prethodne godine, ali upola manje u odnosu na 2022. No, uprkos padu, Matijević i dalje predvodi listu mesara po neto dobiti. 

Đurđević je u 2023. zabeležio blagi gubitak od 175 hiljada dinara, dok je 2024. ostvario pozitivan neto rezultat od oko 61 milion dinara. Iako je ovo značajan skok u odnosu na prethodnu godinu, zbog relativno male veličine profita u poređenju sa drugim gigantima mesne industrije, uticaj Đurđevića na ukupan zbir neto dobiti ostaje ograničen.

Uprkos skromnom zbirnom rastu, podaci pokazuju da pojedini akteri uspešno odgovaraju na izazove tržišta i iznalaze prostor za rast čak i u uslovima visoke inflacije, ograničene kupovne moći i ispodprosečne potrošnje mesa po stanovniku.

Manji igrači mrse konce velikima

Što se tiče ukupnih poslovnih prihoda u 2024. godini, uprkos žestokoj konkurenciji, titula srpskog kralja mesa i lane je pripala Petru Matijeviću, koji je u biznis sa mesom ušao 1991. godine kada je otvorio zanatsko-trgovačku radnju MIM. Matijević je 2024. godinu završio sa preko 23,4 milijarde dinara poslovnih prihoda, što je blagi rast od 2,2 odsto u odnosu na 2023, ali i dalje nešto slabiji rezultat u poređenju sa 2022, kada su prihodi kompanije iznosili 24,5 milijardi dinara.

Najviše su zablistali u poređenju s godinom ranije Miškovićev Yuhor i Zlatiborac. Yuhor je ostvario spektakularan skok prihoda od 14,3 odsto, povećavši promet za preko 1,6 milijardi dinara, dok je Zlatiborac dodatno učvrstio svoje pozicije sa solidnim rastom od 8,2 odsto. Neoplanta je takođe pokazala snagu sa rastom od 5,7 odsto, dok je Agro-papuk zabeležio blagi pad.

Đurđević, drugu godinu zaredom pokazuje da i manji igrači mogu napraviti velike korake u industriji.  Ova mesna industrija je 720 miliona u 2023. skočila na preko 1,2 milijarde dinara, beležeći rast poslovnih prihoda od 78 odsto.

Sa stanovišta tržišta, posmatrajući poslovne prihode ovih kompanija, vidimo da se u 2024. godini nastavio godišnji rast skoro identičnom stopom kao i u godini pre. Srednjojednocifrena stopa rasta od 4,2 odsto u 2024. rezultat je jakog rasta navedenih kompanija. Međutim, zabrinutost je donekle usmerena na vodeće kompanije kojima se prihodi ili smanjuju ili rastu nižom stopom.

Zlatiborac drži marže, Matijević se još ne oporavlja

Sa tačke gledišta profitabilnosti, industrija je uspela u 2024. da vrati prosečnu profitabilnost (bruto marža i EBITDA marža) na nivo iz 2022. godine, posle blagog pada u 2023. godini. Preciznije, prosečna bruto marža je 10,42 odsto, a prosečna EBITDA marža 8,92 odsto u 2024.

Ako bismo pojedinačno posmatrali kompanije, Matijević već dve godine ne može da povrati marže iz 2022, kada je bio rekorder sa 15,4 odsto bruto marže i 13,9 odsto EBITDA marže. Tokom 2023. marže su mu skoro prepolovljene, pa je tek prošle godine neznatno uspeo da ih uveća.

Ilustracija (Depositphotos)

S druge strane, Zlatiborac dve godine zaredom, u 2024. i 2023, ostvaruje najveće marže (malo preko 18 odsto za bruto i preko 16 odsto za EBITDA), s tim da ih je uvećao u odnosu na 2022. Agro-papuk posle naizgled svetle budućnosti poslovanja iz 2023. ostvario je najniže marže od cele grupe prošle godine. Marže Agro-papuka nisu prelazile 3,5 odsto i tri odsto za ova dva pokazatelja. Sve ostale kompanije su pratile trend tržišta – pad u 2023. i oporavak u 2024.

Manje robe, više sopstvene proizvodnje

Trend koji je prisutan kod posmatranih kompanija je da su skoro sve okrenute povećanju udela prihoda od proizvoda i usluga u ukupnim prihodima, a da prihodi od prodaje robe gube na doprinosu. Konkretno, to znači da su kompanije okrenute sopstvenoj proizvodnji više nego prodaji robe – prosečan udeo prihoda od proizvoda i usluga je 76 odsto u 2024. (rast sa 69 odsto iz 2022), a prihodi od prodaje robe učestvuju sa 17,2 odsto (pad sa 22,3 odsto iz 2022.).

Jedan od razloga za to možemo potražiti u kompanijama koje imaju najveće udele prihoda od prodaje robe, Matijević i Yuhor sa oko 30 odsto u 2024, jer ove dve kompanije imaju razgranatu mrežu maloprodajnih objekata gde pored osnovnih sopstvenih proizvoda prodaju i robu komplementarnu tim proizvodima.

Depositphotos

Skuplje sirovine – veće cene i više zarade

Ako detaljnije pogledamo nabavku sirovina (trošak materijala, goriva i energije) i udeo ovih troškova u prihodima od proizvoda i usluga (kao dela prihoda sopstvene proizvodnje), vidimo da je taj udeo iz godine u godinu manji (sa 81 odsto iz 2022. na 76 odsto u 2024), što pokazuje da su volatilnost cena sirovina proizvođači prebacili na kupce, ali i dodajući svoju zaradu na to. Dakle, povećanjem cena su uspeli da apsorbuju promene sirovina i ostvare dodatnu zaradu kojom su pokrivali ostale troškove – konačni rezultat je blagi rast profitabilnosti.

Od posmatrane grupe, Zlatiborac ima najveću razliku između troškova nabavke sirovina i prihoda od proizvoda i usluga u prošlog godini - 58 odsto prihoda čine troškovi materijala (sirovina). Po ovom kriterijumu, Neoplanta i Carnex prate Zlatiborac sa 63 odsto, odnosno 67 odsto. Sve ostale kompanije imaju manju maržu u ovom pogledu (manju od 15 odsto).

Veće plate kao odgovor na manjak radne snage

Depositphotos

Da kompanije nisu brinule samo na svoju zaradu, govori i činjenica da su skoro sve povećale udeo troškova zarada u ukupnim prihodima. Pretpostavka je da je to delom i posledica sve oskudnije ponude radne snage na tržištu, pa su povećanjem plata pokušali da zadrže postojeće radnike.

Druga opcija je da je rast prihoda, samim tim i proizvodnje, iziskivao povećanje broja radnika. Pretpostavljamo da je kombinacija oba faktora uticala da se prosečan trošak zarada poveća na 10,6 odsto poslovnih prihoda u 2024. sa 9,3 odsto iz godine ranije.

Po ovom kriterijumu se, opet, izdvajaju Zlatiborac i Neoplanta sa najvećim udelom ovog troška – 16,6 odsto i 14,8 odsto, redom. To donekle može opravdati najveće ostvarene marže, prethodno navedene, jer su kompanije sa najvećim opterećenjem sa strane troška zaposlenih.