Wall Street tehnološkim kompanijama postavlja mnogo pitanja o tome kako se veštačka inteligencija razvija i finansira. Mnogo je manje radoznao u vezi s tim kako je koriste druge kompanije, iako su poslovni korisnici samo u SAD ove godine potrošili 86 milijardi dolara na AI sisteme.
Manje od polovine kompanija iz indeksa S&P 500 dobilo je pitanja analitičara o generativnoj veštačkoj inteligenciji tokom poziva povodom zarada u 2025. godini, prema analizi transkripata tih poziva koju je uradio Bloomberg News. U najnovijem kvartalu, kada je više od 80 odsto tehnoloških kompanija u indeksu bilo upitano o AI-ju, ta tema je pokrenuta kod nešto manje od trećine svih kompanija iz S&P 500.
Mali broj pitanja o AI-ju može iznenaditi tri godine nakon početka rasta vrednog 30 biliona dolara za S&P 500, čiji se početak podudario sa debijem ChatGPT-ja. Objavljivanje OpenAI četbota donelo je snažne prognoze da će AI revolucionarno promeniti kancelarijski rad, korisničku podršku i druge poslovne operacije.
"Šokiran sam da bilo ko može da održi poziv povodom zarade i da o tome ne govori ili da ga investitori o tome ne pitaju", kaže Heath Terry, globalni šef istraživanja tehnologije i komunikacija u Citigroup Inc. "Po mom mišljenju, to je jedno od glavnih pitanja, ako ne i najvažnije, koje treba postaviti kompaniji, jer ako nemaju strategiju za ovo, verovatno će ostati iza."
Bloombergov pregled više od 7.000 transkripata poziva povodom zarada, sproveden pomoću velikog jezičkog modela, obuhvatio je pitanja o AI-ju namenjenom da imitira ili unapredi ljudske sposobnosti razmišljanja, zaključivanja, rešavanja problema, donošenja odluka ili obavljanja složenih zadataka. Analiza je isključila pitanja o automatizaciji fabrika, samovozećim vozilima i zakupu ili finansiranju data centara.
Bloomberg
Energetske i komunalne kompanije, zajedno sa pojedinim industrijskim i materijalnim firmama, kao i kompanijama iz sektora nekretnina, dobijaju pitanja o tome kako će profitirati od ogromnih infrastrukturnih ulaganja potrebnih za napajanje i smeštaj novih AI kapaciteta. Ali analitičari ih retko pritiskaju pitanjima o tome kako same koriste AI.
Timovi menadžera u sektorima kao što su finansije i nekretnine počinju da dobijaju više pitanja o svojim AI strategijama. Ali ta linija ispitivanja i dalje je retkost. Tokom poziva povodom zarada, analitičari obično daju prioritet onome što smatraju najvećim ili najhitnijim pitanjima za kompanije koje prate.
Van tehnološkog sektora, AI "zaista ne znači mnogo, nije dovoljno velika da pomeri kazaljku", rekao je Ohsung Kwon, glavni strateg za akcije u Wells Fargo & Co. Ipak, to bi moglo da se promeni.
U nedavnom istraživanju Bloomberg Intelligenca među više od 600 visokih rukovodilaca velikih kompanija iz devet sektora, prognoze o visokom stepenu poremećaja izazvanog AI-jem stigle su iz svake industrije zastupljene u anketi. Ispitanici iz pet sektora (finansijske usluge, mediji i kablovske mreže, bolnice, farmaceutska industrija i telekomunikacije) rekli su da će uticaj AI-ja doneti "visok" ili "veoma visok" kratkoročni rast operativnih troškova.
Izuzimajući firme koje grade samu AI industriju, američke kompanije su u 2025. potrošile procenjenih 86 milijardi dolara na ovu tehnologiju, prema Ricku Villarsu, potpredsedniku u firmi za istraživanje tržišta IDC. Sledeće godine se očekuje da taj iznos poraste na 131 milijardu dolara.
Analitičari od arhitekata AI industrije, koji troše višestruko veće iznose na izgradnju tehnologije, traže da pokažu put ka finansijskim povraćajima na ta ulaganja. Na pozivima sa kompanijama iz drugih sektora, međutim, često deluje da traže konkretne primene.
Bloomberg
Većina diskusije o AI-ju, kada se pojavi tokom dela pitanja i odgovora na pozivima netehnoloških kompanija, odnosi se na usvajanje i razvoj. Neki analitičari pitaju o očekivanim povraćajima i planovima potrošnje vezanim za AI. Menadžment, s druge strane, češće ističe dobitke u produktivnosti povezane s tom tehnologijom.
Bloomberg
Wall Street bi mogao da propušta prilike da proceni stavove rukovodilaca prema AI-ju, a samim tim i potencijalne signale o korporativnoj potražnji za ovom tehnologijom. Kako se veterani dot-com pucanja balona sećaju, informacije od korisnika mogu pomoći investitorima da procene pravi tempo i razmere širenja nove tehnologije.
"Internet je na kraju bio revolucionaran, ali ono što je dovelo do rasta, a zatim i pucanja balona bilo je previše ulaganja prebrzo. Ljudi nisu usvajali tehnologiju dovoljno brzo", kaže Gillian Wolff, strateg za akcije u Bloomberg Intelligenceu.
Ista opasnost postoji i sa AI, dodaje ona. "Ne da ona na kraju neće biti revolucionarna, već da bi trenutno moglo biti previše ulaganja i da će investitori tražiti ROI brže nego što su ljudi spremni da usvoje tehnologiju, što to je verovatno najveći rizik".
.webp){kind=icon}
