Kako AI tiho podiže konkurentnost srpskih kompanija

Uprkos euforiji oko veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) širom sveta, ta tehnologija u Srbiji ne menja poslovne modele preko noći, niti masovno stvara nove proizvode - njen najveći doprinos domaćim firmama vidi se u tišim, ali merljivim pomacima: uštedi vremena, nižim troškovima i većoj produktivnosti pojedinaca.

Zvanične statistike o tome kako AI unapređuje konkurentnost srpske privrede još nema, mada ilustrativnih primera ne manjka, a svetska istraživanja nagoveštavaju u kom smeru bi se mogli razvijati efekti primene. S tim da, kako se to ističe u poslednjem broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi), "primena AI-ja u savremenim ekonomijama se razvija prilično neujednačeno, pri čemu se pristupi Evropske unije (EU), Kine i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) dosta razlikuju u pogledu investicionih kapaciteta, institucionalnih okvira, komercijalizacije istraživanja i strateških prioriteta, što dovodi do divergentnih obrazaca u difuziji AI tehnologija u industriji".

Nova vrsta alata mogla bi da pomogne domaćem tržištu, na kom se iscrpljuje postojeći model privrednog rasta - vođen ulaganjima koja dolaze od države i stranaca potpomognutih državom. Dominantno se ulaže u tradicionalne, niskotehnološke sektore, što znači malu dodatu vrednost i nisku produktivnost, dok privreda raste na krilima kvantiteta, a ne kvaliteta. Ovaj princip rasta postaje neodrživ sa sve manje raspoloživom jeftinom radnom snagom, koja je dosad podupirala jačanje bruto domaćeg proizvoda (BDP), upozoravali su domaći ekonomisti.

"Za srpsku privredu, koja je i dalje dominantno radno intenzivna, AI može biti dobar alat za rast produktivnosti bez proporcionalnog rasta broja zaposlenih. To je verovatno njegova najveća vrednost u ovom trenutku", kaže izvršni direktor i partner u ICT Hubu Kosta Andrić.

Gde se u Srbiji koristi AI

Sagovornik Bloomberg Adrije izdvaja više primera upotrebe ove tehnologije, koji su, kako kaže, "uglavnom vrlo konkretni i merljivi, iako nisu spektakularni na prvi pogled".

Recimo, u proizvodnim sistemima, AI se koristi za analizu istorijskih podataka o kvarovima i zastojima. Takvi sistemi operaterima i inženjerima daju preporuke u realnom vremenu, što, prema Andrićevim rečima, dovodi do smanjenja neplaniranih zastoja i troškova održavanja za 20 do 30 odsto.

Zatim, tu je primena u prehrambenoj industriji - za kontrolu štampe deklaracija i pakovanja, što omogućava proveru svake pojedinačne jedinice proizvoda. "Time se greške smanjuju za više od 80 odsto, a rizik od povlačenja proizvoda sa tržišta značajno opada."

U logistici i kontroli kvaliteta, AI omogućava automatizaciju vizuelne inspekcije i sortiranja - ljudi se oslobađaju ponavljajućih i zamornih poslova, dok se kvalitet i konzistentnost procesa poboljšavaju.

"U trgovini i korisničkoj podršci, AI se koristi za automatsko odgovaranje na jednostavna pitanja kupaca, klasifikaciju zahteva i pripremu odgovora za operatere. Rezultat su kraće vreme odgovora i veći obim obrađenih zahteva bez zapošljavanja dodatnih ljudi", dodaje poznavalac.

Depositphotos

Korisnost postoji i u kancelarijskom radu, pa tako AI često skraćuje vreme potrebno za pripremu izveštaja, analiza i ponuda sa sati na desetine minuta. "To ne izgleda dramatično, ali se vrlo brzo vidi u tempu rada i sposobnosti timova da odgovore na zahteve tržišta", napominje Andrić.

Poredeći različite privredne grane, on skreće pažnju na zanimljivu pojavu - iako je IT sektor prirodno među prvim korisnicima AI-ja, u praksi najkonkretnije i najzrelije primene AI-ja danas se mogu videti zapravo van IT-ja.

"Industrija i proizvodnja koriste AI za kontrolu kvaliteta, prediktivno održavanje i smanjenje zastoja. Trgovina i prehrambena industrija ga koriste u logistici, planiranju potražnje i kontroli grešaka. Bankarstvo i telekomunikacije su u AI pričama već godinama, ali tek sada prelaze sa pilot-projekata na stvarnu operativnu upotrebu", nabraja sagovornik.

Među tendencijama koje se uočavaju u srpskoj privredi, indikativno je i da srednje velike kompanije često brže i pragmatičnije uvode AI od velikih sistema. Kako on to objašnjava - razlog leži u tome što imaju dovoljno složenosti da im AI donese vrednost, ali i manje slojeva odlučivanja koji bi usporavali promene.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, očekuje se da će se puni efekti upotrebe AI-ja u ovdašnjim firmama videti tek kada ta tehnologija postane integralni deo poslovnih procesa, a ne samo eksperiment u inovacionom odeljenju.

Uz to, prema ranijim rečima konsultanta Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije Aleksandra Mastilovića, AI generalno donosi merljive pomake u produktivnosti, ali ne uvek onoliko brzo koliko se očekivalo. "Globalno, studije pokazuju rast produktivnosti između 10 i 15 odsto u pojedinim sektorima, naročito tamo gde se AI koristi za automatizaciju administrativnih zadataka, korisničku podršku ili analizu podataka. Međutim, efekat se često pojavljuje tek nakon početne faze prilagođavanja - kada se zaposleni obuče, procesi optimizuju, a sistemi stabilizuju."

Šta sprečava veću upotrebu

Andrić procenjuje da u ovom trenutku AI domaćim firmama u principu najviše daje rezultate tamo gde su problemi već jasni i dugotrajni: ušteda vremena, smanjenje troškova i podizanje lične produktivnosti zaposlenih. To su ujedno i efekti koji se najbrže vide i najlakše mere.

"Najčešća primena AI-ja je automatizacija rutinskih i administrativnih zadataka, smanjenje manuelnih grešaka, brža obrada podataka i kvalitetnija priprema odluka. AI se ređe koristi za osmišljavanje potpuno novih proizvoda, a mnogo češće za to da postojeći procesi rade stabilnije i efikasnije", pojašnjava.

Depositphotos

Posebno ističe uticaj na ličnu produktivnost. "Ljudi pomoću AI alata danas brže pišu izveštaje, analiziraju podatke, pripremaju ponude, odgovaraju klijentima i donose odluke. Kada se takvi mali pomaci saberu na nivou tima ili cele organizacije, efekti postaju vrlo opipljivi, i to bez velikih organizacionih potresa."

Ako koristi postaju sve jasnije, nameće se pitanje šta koči veću primenu AI rešenja: da li dobar deo poslovne zajednice i dalje nije upoznat sa pozitivnim rezultatima, da li im nova tehnologija budi skepsu, sputava li ih nedostatak novca ili kakve objektivne tehničke prepreke?

Andrić smatra da najveća prepreka trenutno nije sama tehnologija, već zrelost organizacija. Mnoge firme, naime, nemaju jasno mapirane procese, niti precizno razumevanje gde gube vreme i novac - a bez tog uvida, AI nema jasan problem koji treba da reši.

"Postoji i određena doza opreza i nepoverenja, što je delimično opravdano. Prethodne digitalne inicijative često nisu dale očekivane rezultate, pa se danas od AI-ja s pravom traži jasan poslovni efekat", kaže sagovornik i dodaje da je važno naglasiti da "novac sve ređe predstavlja glavnu prepreku", već se ključni izazovi odnose na znanje, razumevanje i spremnost na promenu načina rada.

Većina firmi se danas nalazi u, kako on to naziva, fazi AI pismenosti. Drugim rečima, ljudi tek uče kako da koriste alate, kako da postavljaju dobra pitanja i kako da proveravaju rezultate, dok su priče o AI agentima i autonomnim sistemima zasad još u ranoj fazi i zahtevaju mnogo zrelije procese i podatke.

Prema njegovom mišljenju, najveći potencijal za širu primenu AI-ja u Srbiji u načelu postoji u procesima koji su ponavljajući, spori i snažno oslonjeni na manuelni rad. "A takvih procesa je mnogo, posebno u administraciji, operacijama, logistici i podršci poslovanju."

AI radi AI-ja

Ako na jedan kraj spektra stavimo one koji ne pokazuju nikakve znake da će u skorije vreme uploviti u AI vode, na drugom kraju bi onda mogli biti oni koji su je uveli u svoje poslovanje na ovaj ili onaj način - ali iz pomodarskih pobuda, vođeni principom da moraju da budu u trendu.

"Već se vide primeri gde se AI uvodi samo zato što je popularan, bez jasnog cilja i merljivog efekta. U tim slučajevima AI brzo postaje još jedan alat koji niko ne koristi", kaže Andrić.

Može li se onda odrediti koliko AI-ja je dovoljno AI-ja?

Depostiphotos

"Dovoljno je onoliko AI-ja koliko možemo jasno da izračunamo njegov uticaj na posao. Svaka ozbiljna primena AI-ja treba da ima jednostavan poslovni slučaj pre i posle uvođenja. Šta se menja u prihodima, šta u troškovima, koliko se skraćuje vreme i koliko se smanjuju greške. Najjednostavnije pitanje je i najvažnije: ako uložimo jedan dinar u AI, koliko dinara dobijamo nazad i u kom roku?", objašnjava sagovornik.

Kako zaključuje, najbolje primene su male, fokusirane i neupadljive. "Ne menjaju sve, ali menjaju dovoljno. I u ovom trenutku, to je sasvim dovoljno za povećanje konkurentnosti domaćih firmi."

Dokle je stigao svet

Primena AI-ja u svetskoj privredi ubrzano raste, ali je još uvek u ranim fazama, navodi autorka MAT-ove analize Sanja Filipović. "McKensey istraživanje iz novembra 2025. godine pokazuje da je ove godine čak 88 odsto organizacija koje učestvuju u istraživanju prijavilo korišćenje AI-ja, što je rast od 10 procentnih poena u odnosu na prošlogodišnje rezultate. U privredi se AI najviše primenjuje u oblasti marketinga i prodaje."

Lider u primeni su SAD, prvenstveno zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, koncentraciji visokotehnoloških kompanija i velikoj dostupnosti rizičnog kapitala. Kina je pokazala jednu od najznačajnijih stopa rasta u odnosu na prethodnu godinu (rast od 27 odsto), a sledi Evropa sa rastom od 23 odsto.

Bloomberg

"Oblasti u kojima su ispitanici najčešće navodili da je upotreba AI dovela do uštede troškova bile su uslužne operacije, upravljanje lancem snabdevanja i zalihama i softverski inženjering. Kada je reč o povećanju prihoda, funkcije koje su najčešće imale koristi od upotrebe AI-ja uključuju marketing i prodaju, strategiju i korporativne finansije, kao i razvoj proizvoda i usluga", navodi Filipović.

Pozivajući se na jedno strano istraživanje, ona kontrira Mastilovićevim ranije iznetim rečima, tvrdeći da su rezultati pokazali da se porast produktivnosti zapravo pojavljuje veoma brzo nakon uvođenja AI-ja i da radnici koji koriste AI imaju viši nivo efikasnosti čak i tokom privremenih prekida u radu AI sistema.

"Generalno, istraživanja sprovedena na uzorku većem od 200.000 profesionalaca iz različitih industrija i poslovnih okruženja, su pokazala da primena AI doprinosi porastu produktivnosti od 10 odsto do 45 odsto, pri čemu su posebno izraženi efekti u tehničkim poslovima, korisničkoj podršci i kreativnim zadacima", navodi autorka.

Kako dodaje, tokom protekle decenije investicije povezane sa AI-jem porasle su gotovo 13 puta. Podaci pritom pokazuju da su u 2024. godini ukupne investicije u tu tehnologiju iznosile 252,3 milijarde dolara, što predstavlja rast od 25,5 odsto u odnosu na godinu pre.