Šta podrazumeva dvostruko uvrštavanje na berzu

Kada je uzbekistanski državni fond UzNIF najavio istovremeno uvrštenje na Londonsku i Taškentsku berzu, mnogi su se zapitali šta to tačno znači i zašto bi jedna kompanija birala da akcije kotira na dve berze umesto na jednoj. Odgovor leži u konceptu koji finansijski stručnjaci nazivaju "dual listing"; strategiji koja je danas sve prisutnija među kompanijama koje žele istovremeno dopreti do domaćih i međunarodnih ulagača.  

"Dual listing" označava situaciju u kojoj su akcije ili s njima povezani finansijski instrumenti jedne kompanije uvršteni i njima se aktivno trguje na dve ili više berzi u različitim zemljama.

Kompanija mora da zadovolji standarde izveštavanja, korporativne uprave i transparentnosti svake berze na kojoj se kotira, što je administrativno zahtevno, ali ulagačima daje visok nivo zaštite i poverenja. U praksi, instrumenti kojima se trguje na različitim berzama ne moraju biti identični.

Upravo to vidimo u primeru UzNIF-a: na Taškentskoj berzi trgovaće se redovnim akcijama namenjenim domaćim ulagačima, dok će na Londonskoj berzi biti uvršteni GDR-ovi, globalne depozitarne potvrde koje međunarodnim institucionalnim ulagačima omogućuju izloženost prema fondu bez potrebe za direktnim pristupom uzbekistanskom tržištu kapitala.

Razlozi zašto kompanije biraju "dual listing" su gotovo uvek strateški. "Dual listing" proširuje bazu potencijalnih ulagača, te kompanija više nije ograničena na investitore s pristupom jednom lokalnom tržištu, nego postaje dostupna svetskom kapitalu. Za kompanije iz tržišta u razvoju, poput UzNIF-a, uvrštenje na prestižnu međunarodnu berzu kao što je londonska donosi i snažan signal kredibiliteta.

U ovom kontekstu vredi istaći primer rumunskog Fondul Proprietatea, fonda čiji model UzNIF direktno preslikava, koji je pored domaće berze u Bukureštu, takođe uvrstio GDR-ove i na Londonsku berzu, što mu je omogućilo pristup međunarodnom institucionalnom kapitalu i značajno unapredilo korporativnu kulturu unutar portfeljnih kompanija. 

Ali "dual listing" nije bez izazova; veći regulatorni zahtevi, viši troškovi kotacije i fragmentacija likvidnosti između dve berzi realni su nedostaci koje svaka kompanija mora odvagati pre nego što se upusti u taj korak.  

U našem regionu, najistaknutiji primeri ovakve strategije dolaze iz Slovenije, gde su Krka i NLB uspešno iskoristile prednosti "dual listinga". Krka je još 2012. godine odlučila da uvrsti deonice na Varšavsku berzu, prvenstveno zbog lakšeg pristupa međunarodnim investitorima i činjenice da je Poljska jedno od njenih ključnih prodajnih tržišta. S druge strane, NLB je 2018. godine postala prva slovenačka kompanija na Londonskoj berzi, gde je putem GDR-ova osigurala uspešan IPO privukavši svetski institucionalni kapital koji domaće tržište u tom trenutku nije moglo samo da apsorbuje.

U Hrvatskoj smo 2024. godine svedočili neuspešnom pokušaju IPO-a Studenca na Zagrebačkoj i Varšavskoj berzi. Transakcija je propala nakon što je Evropska banka za obnovu i razvoj u poslednjem trenutku odustala od planirane kupovine značajnog udjela, čime je narušeno poverenje investitora. (Bloomberg Adria Hrvatska tada je donela priču o tome zašto je propao IPO Studenca). Taj slučaj jasno pokazuje da IPO, naročito u kontekstu "dual listinga", nije nimalo jednostavan proces te umnogome zavisi od niza osetljivih tržišnih i investitorskih faktora.

"Dual listing" je u konačnici instrument koji je mnogo više od običnog administrativnog koraka, to je signal tržišnoj zajednici da kompanija ili fond prihvata viši nivo odgovornosti, transparentnosti i korporativne discipline. Za kompanije iz tržišta u razvoju to je često i prvi ozbiljni korak prema integraciji u svetske kapitalne tokove.

Cena tog koraka su složeniji procesi i veći administrativni troškovi, ali za kompanije s dovoljnom veličinom i ambicijom, ta računica najčešće ide u korist listinga.