Ratnovski: Globalna nestabilnost uticaće na srpski izvoz

Srbija ima trogodišnji nefinansijski aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Međutim, šta on podrazumeva, na koji način će Srbija i MMF sarađivati u naredne tri godine i koji su najveći izazovi, kako ekonomski tako i geopolitički, na Kopaonik biznis forumu razgovarali smo sa Levom Ratnovskim, stalnim predstavnikom MMF-a za Srbiju.

- U čemu vidite najveći izazov za Srbiju kada je u pitanju politička, ali i ekonomska situacija?

Prvo ću reći da Srbija, uprkos trenutnim izazovima, ostaje brzorastuća ekonomija. To zaista potvrđuje kvalitet dobre i veoma jake dosadašnje, ali i tekuće makroekonomske politike. Očekujemo da će rast ostati na nivou od oko četiri odsto. Inflacija je blago porasla, ali zamajac u sektoru usluga opada i mislim da će to pomoći da se inflacija vrati u ciljani raspon NBS. Radujemo se što ćemo pružiti podršku srpskoj administraciji u kontekstu novog programa, Instrumenta za koordinaciju politika (PCI). Ovaj program je usmeren isključivo na održavanje fiskalne discipline. Uprkos trenutnim izazovima, smatramo da je ključno da Srbija nastavi da održava fiskalnu disciplinu.

- Kada govorimo o fiskalnoj disciplini, koji je najveći problem, sve veće plate ili penzioni sistem? Kako uspostaviti ravnotežu kada je reč o fiskalnom deficitu?

Pre svega, dozvolite mi da kažem da je fiskalni rezultat za 2024. godinu bio veoma dobar. Fiskalni deficit je iznosio dva odsto ukupnog budžeta, zahvaljujući snažnim prihodima i obazrivoj tekućoj potrošnji. U naredne tri godine u okviru PCI programa, postoji gornja granica od tri procenta za fiskalne deficite.

Ovu gornju granicu dodatno podržavaju dva posebna fiskalna pravila, kako ih nazivamo. Jedan se odnosi na javne plate, koje su ograničene na 10 odsto BDP-a, dok se drugi odnosi na indeksaciju penzija. Veoma je važno pridržavati se ovih fiskalnih pravila.

Smatramo da je, generalno, za brzorastuću ekonomiju fiskalni deficit od tri odsto BDP-a dovoljan. Dovoljan je da održi ravnotežu između razvojnih potreba Srbije, u pogledu infrastrukturnih investicija i socijalne potrošnje, a u isto vreme, deficit od tri odsto i dalje će doprineti smanjenju javnog duga Srbije tokom vremena. Očekujemo da će vlada ostvariti ovaj deficit, jer, ponavljam, mislimo da je to prihvatljiv okvir, posebno za brzorastuću ekonomiju.

- Takođe postoji i veliki izazov u pogledu javnih rashoda za EXPO. Da li mislite da je to problem ili izazov u bliskoj budućnosti?

Do sada, vlada je uspela da održi kontrolu nad javnim investicijama za EXPO, kao i nad širim programom "Skok u budućnost". Opet, postoji prostor, u slučaju dodatnih šokova, da se dodatno prioritizuje ova javna potrošnja. Međutim, do sada, vlada je uspešno održavala fiskalnu disciplinu, dok je istovremeno realizovala vrlo obiman program javnih investicija po evropskim standardima.

- Pored toga, glavna briga srpske vlade i Srbije predstavljaju direktne strane investicije. One se smanjuju, odnosno manje su u prva dva meseca ove godine. Da li mislite da će to biti problem za celu godinu? Prošle godine one su iznosile oko pet milijardi evra.

Mislim da zasad nemamo dovoljno podataka da predvidimo rezultate za celu godinu na osnovu nekoliko meseci. Ono što mogu reći kada su u pitanju direktne strane investicije, jeste da je veoma važno da vlada zadrži fokus na privlačenju stranih direktnih investicija, posebno u proizvodni sektor, kako bi pokušala da ostvari diverzifikaciju, da ne privuče samo investicije u automobilski sektor, već i druge.

Mislim da je to zaista ključni deo portfolija SDI, na koji bi ekonomska politika Srbije trebalo da bude usmerena. Postoje i druge oblasti direktnih stranih investicija koje su takođe važne. Tu spada rudarski sektor, posebno na istoku Srbije, na koji odlazi jedna trećina SDI.

Tu su i sektor nekretnina i građevinarstva, na koje takođe odlazi otprilike jedna trećina SDI, zatim tu je i važan deo direktnih stranih investicija u IKT sektor. Mislim da to verovatno donosi najveću dodatu vrednost za zaposlene i za Srbiju. Međutim, pošto je manje kapitalno intenzivno, to se relativno manje odražava u podacima. Ali mislim da je to još jedan važan segment na koji treba obratiti pažnju.

- Da li vas brine ova politička nestabilnost, s obzirom na to da trenutno nemamo pravu vladu?

Smatram da vrlo blisko sarađujemo sa našim kolegama. Radujemo se tome da ih u dogledno vreme dovedemo ovde u okviru misije. I opet, videli smo snažni dosadašnji učinak jake makroekonomske politike u Srbiji. Srbija ima dobar kapacitet da nastavi da održava zamah u pogledu ekonomske politike i ekonomskog rasta, uprkos, kao što ste s pravom rekli, izazovima kojima svi svedočimo.

- Da, ima i većih globalnih izazova u okviru geopolitičke situacije. Znam da ste bili u evrozoni i da ste glavni ekonomista za evrozonu, pa možete li napraviti poređenje? Da li je sada ekonomska situacija u Srbiji, ali i u evrozoni, još nestabilnija nego prethodnih godina?

Jasno je da postoji velika globalna neizvesnost. I tačno je da je u stvari jedan od glavnih rizika za Srbiju, kada su u pitanju markoekonomski izgledi, spoljašnji rizik, posebno od ključnih trgovinskih partnera, kao što je evrozona. Srbija je akumulirala veoma snažne zaštitne mehanizme.

Srbija ima rekordno visoke devizne rezerve. Srbija ima veoma nizak javni dug prema evropskim standardima. Srbija ima visoke trezorske depozite, odnosno sredstva koja se nalaze na računima Ministarstva finansija. Oni predstavljaju ključne zaštitne mehanizme, posebno u vreme kada se suočava sa neizvesnošću koju ste opisali. Važno je održavati snažnu makroekonomsku politiku. Važno je ne pribegavati ovim zaštitnim mehanizmima, osim u slučaju velikih šokova, jer živimo u neizvesnom svetu i veoma je važno očuvati otpornost kroz dobru makroekonomsku politiku i očuvati zaštitne mehanizme.