Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije realno je porastao u trećem kvartalu 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine, a skok je iznosio 3,1 odsto, objavio je u četvrtak Republički zavod za statistiku (RZS). Ovakva tendencija je pozitivna i na nju je najviše uticala domaća potrošnja, ukazuju analitičari Bloomberg Adrije.
Podsetimo da je realni rast BDP-a u drugom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period 2023, iznosio četiri odsto, što je nešto niži procenat od preliminarno objavljenog rezultata od 4,2 odsto.
"Iako je BDP usporio rast u odnosu na prvu polovinu godine, ipak rast od 3,1 odsto predstavlja pozitivnu dinamiku, ako imamo u vidu nešto jaču bazu iz trećeg kvartala 2023. u odnosu na prvu polovinu godine, kao i skorašnju reviziju BDP-a koja je pojačala bazu cele 2023. godine", ističe analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.
Opširnije
MMF: Srbija će u Adria regionu imati najveći rast BDP-a, ali i inflacije
MMF je povećao prognozu rasta srpskog BDP-a, pa za tekuću godinu predviđaju da će domaća privreda porasti za 3,9 odsto.
22.10.2024
Svetska banka: 'Fiat grande panda' podiže srpski BDP za jedan procentni poen
Kada se pokrene serijska proizvodnja električnih automobila u Kragujevcu uticaj na srpsku privredu biće ogroman, kaže Lazar Šestović
17.10.2024
Nemačka je u recesiji, a ove godine izgleda neće biti rasta
Analitičari Bloomberga u anketi predviđaju smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,1 odsto u trećem kvartalu.
14.10.2024
Analiza BBA: Srbija i Hrvatska šampioni rasta u Adria regionu
BDP Srbije i Hrvatske će u 2024. iznositi 3,5 odsto, a Bosne i Hercegovine 2,8 procenata.
09.09.2024
Ona objašnjava da je domaća potrošnja imala pozitivan doprinos i nastavila trend rasta iz prve polovine godine. "Trgovina na malo je u trećem kvartalu zabeležila rast od 4,7 odsto u realnom iznosu, što je podržano rastom zarada, ali i rastom novoodobrenih gotovinskih kredita koji su za 58 odsto veći u trećem tromesečju u odnosu na isti period prethodne godine."
Analitičarka Bloomberg Adrije kaže da je je osetljivo polje eksterna tražnja. "Iako izvoz raste, tri odsto međugodišnje u trećem tromesečju 2024. godine, uvoz je intenziviran jer je stopa rasta 14 odsto. To produbljuje deficit trgovinskog bilansa i negativno utiče na BDP. Međutim, strane direktne investicije i uvoz kapitalnih dobara daju dobru podlogu za poboljšanje izvoza."
Industrija se oporavlja
Takođe, pozitivni signali uočljivi su i kod industrijske proizvodnje koja se oporavlja, što će u narednom periodu pozitivno uticati i na izvoz.
"Prema anketama Evropske komisije, čak 41 odsto ispitanika iz industrije kažu da nema prepreka daljoj proizvodnji, dok je procentualno najviše ispitanika, oko 22 odsto, reklo da je glavna prepreka nedostatak radne snage", navodi Petrov Savić.
Prema njenim rečima, pozitivan trend u rastu BDP-a nastaviće se i u četvrtom tromesečju i dalje u 2025. godini. "Međutim, očekujemo da u 2025. dođe do bržeg oporavka inostrane tražnje, realizacije dosadašnjih stranih direktnih investicija, povećanih investicija u infrastrukturu i ulaganja povezanih sa Expo 2027. S druge strane, postoji prostor za sporiji rast potrošnje, kako bude usporio rast zarada, a i usled povišene baze iz 2024. godine."
MMF dao najveću prognozu rasta
Podsetimo, Ministarstvo finansija je prilikom usvajanja rebalasna budžeta krajem septembra prvo revidiralo procenu rasta BDP-a koja iznosi 3,8 odsto. To je više od prvobitne projekcije koja je prema podacima ministarstva iznosila 3,5 odsto.
Pored srpskih nadležnih ustanova i relevantne međunarodne finansijske institucije povećale su prognozu rasta BDP-a Srbije. Tako su prvo Svetska banka, a zatim i Međunarodni monetarni fond (MMF) korigovali naviše rast srpske privrede za ovu godinu.
Svetska banka je polovinom oktobra podigla rast BDP-a Srbije sa prethodnih 3,5 odsto, koji se očekivao proletos, na 3,8 odsto. Kako je Bloomberg Adria već pisala, ovome su najviše doprineli sektori građevinarstva i usluga.
Glavni ekonomista Svetske banke Lazar Šestović objasnio je da su potrošnja i investicije bili glavni pokretači rasta u Srbiji u prvoj polovini 2024. "Potrošnja je počela da se oporavlja zbog neprekidnog povećanja prihoda, kao i silaznog trenda inflacije."
Šestović je ranije rekao za Bloomberg Adriju da, ukoliko bi se pokrenula serijska proizvodnja električnih automobila, u Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu u punom kapacitetu, uticaj na srpsku privredu bio bi ogroman. "Svakako bi uticaj bio veći od jednog procentnog poena na rast BDP-a Srbije u godini u kojoj bi kapacitet proizvodnje automobila bio pun. Dakle, ako se to dogodi u 2025. ili 2026. godini, imali bismo značajan rast privrede samo zbog te jedne fabrike."
On je naglasio da bi rast bio i veći da nije bilo nepovoljnih vremenskih prilika. "Ozbiljna suša, koja je ovog leta pogodila Srbiju, značajno se negativno odrazila na poljoprivredu. Očekujemo veći rast u 2025. jer je procena da ćemo imati bolju poljoprivrednu sezonu."
Nakon toga stigla je i nova projekcija rasta MMF-a koji je procenu rasta srpske privrede u 2024. povećao sa 3,5 na 3,9 odsto, što je i najveći iznos za sada.
Ovakvu projekciju MMF je izneo polovinom oktobra, po završetku poslednje revizije aktuelnog stendbaj aranžmana koji ima sa Srbijom, a nekoliko dana kasnije zvanično je potvrdio u svojoj redovnoj publikaciji "World Economic Outlook".
Inače, MMF je u aprilskom izveštaju prognozirao rast BDP-a od 3,5 odsto, što je takođe bilo povećanje u odnosu na projekciju iz oktobra 2023. kada se za 2024. predviđao privredni rast od samo tri odsto.