Analiza BBA: Srbija i Hrvatska šampioni rasta u Adria regionu

Adria region u ovoj godini čeka umereni ekonomski rast podržan snažnom domaćom potrošnjom, infrastrukturnim projektima čija je realizacija u toku i oporavkom spoljašnje tražnje. Isti faktori guraće ekonomski rast i u 2025.

U najnovijem makrokvartalnom izveštaju analitičari Bloomberg Adrije zadržali su projekcije ekonomskog rasta za sve države nepromenjenim za ovu i narednu godinu, izuzev za Hrvatsku, gde je projekcija za 2025. blago smanjena (-0,1 procentni poen).

Fiskalne politike širom regiona ostaće ekspanzivne u 2024. godini, s naglaskom na javna ulaganja i socijalna davanja. Međutim, do 2025. očekuje se postepeni prelazak prema fiskalnoj konsolidaciji, posebno u Sloveniji i Hrvatskoj, jer će vlade nastojati da umanje budžetske deficite. Uprkos ekspanzivnom fiskalnom okruženju u 2024. godini, očekuje se da će budžetski deficiti ostati pod kontrolom. To navode analitičari Bloomberg Adrije u svojoj poslednjoj analizi, koju u celosti možete pročitati OVDE.

 

 

Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će centralne banke postepeno smanjivati kamatne stope kao odgovor na očekivano monetarno popuštanje Evropske centralne banke (ECB). Očekuje se da će i Srbija i Severna Makedonija sprovesti pažljiva smanjenja stopa s ciljem podsticanja ekonomskog rasta uz upravljanje inflatornim pritiscima. Valute u regionu verovatno će održavati stabilnost.

Srbija

Bruto domaći proizvod Srbije bi trebalo da raste oko 3,5 odsto, čemu solidan doprinos daje i potrošnja. Očekuju se negativni učinci sušne letnje sezone na jesenje useve.

Po istoj stopi ekonomija Srbije bi trebalo da raste i u 2025. Povećanje proizvodnog potencijala vidi se u rastu uvoza kapitalnih dobara od oko 18 odsto na godišnjem nivou u prvoj polovini 2024, kao i u porastu novih investicionih kredita za 27 odsto godišnje u prvoj polovini 2023.

 

 

"Uzimajući sve navedeno u obzir i u skladu s boljom spoljnom potražnjom, očekujemo brži rast izvoza. Infrastrukturna ulaganja ostaće značajan stub rasta kako se projekat EXPO 2027 ubrzava", dodaju analitičari.

Bosna i Hercegovina

BDP BiH, prema očekivanjima analitičara, trebalo bi da raste 2,8 odsto u ovoj godini. Depresivna inostrana potražnja uzima danak, a glavni pokretač ekonomskog rasta u 2024. biće potrošnja.

"Godišnji rast plata od devet odsto u prvoj polovini 2024. i doznaka od osam odsto u prvom kvartalu pružaju snažnu podršku trendu rasta potrošnje koji je u prvoj polovini godine iznosio 12 odsto međugodišnje", ističu analitičari.

 

 

U 2025. očekuju ubrzanje ekonomskog rasta na tri odsto. Očekuju da će se inostrana potražnja početi da se oporavlja, što bi snažno poguralo izvoz, s obzirom na nisku bazu iz 2024. godine. Potrošnja će zadržati stabilan tempo kako se tržište rada dodatno poboljšava.

"Politički rizici ostaju glavna unutrašnja prepreka za zemlju u ubrzavanju reformi i rasta. Zemlja je već propustila predfinansiranje od 70 miliona evra iz EU plana rasta zbog političkih nesuglasica", dodaju.

Hrvatska

Hrvatski BDP bi trebalo da raste oko 3,5 odsto u 2024. zbog rasta zamaha u potrošnji, dobrih ulaganja i turističke sezone. Priliv sredstava putem kohezione politike i fondova RRF doprinosi bržem rastu (dva zahteva za plaćanje ostvarena su do sada u 2024, ukupno oko 984 miliona evra).

 

 

"U 2025. očekujemo i dalje snažan rast od 2,6 odsto na godišnjem nivou, uz dalju konvergenciju prema EU. Pad kamatnih stopa podržaće potrošnju putem povećanja zaduživanja, jer novi gotovinski i potrošački krediti za domaćinstva čine oko 13 odsto ukupne potrošnje (prema podacima o fiskalnim računima)", kažu analitičari.

Takođe, očekuju da će ulaganja ojačati u skladu s nadogradnjama u segmentu proizvodnje i distribucije energije, ali i da će se pokrenuti privatna ulaganja s padom kamatnih stopa.

Slovenija

Analitičari očekuju da će BDP Slovenije u 2024. godini rasti za 2,1 odsto na godišnjem nivou. U 2025. ekonomski rast bi trebalo da iznosi dva odsto godišnje, uz pomak prema poboljšanju izvoza.

"Iako se Slovenija bori s oporavkom izvoza, koji je glavni pokretač dugoročnog trenda u BDP-u, očekujemo pozitivne doprinose tokom ostatka 2024. zbog niske baze u drugoj polovini 2023", navode analitičari.

 

 

Dalji doprinos ekonomskom rastu daće domaća potrošnja. Prema istraživanju Evropske komisije o ulaganjima u industriji, glavni faktori su izazovna potražnja i finansijska ograničenja. Analitičari BBA vide dvostruke učinke smanjenja stopa ECB.

"Prvo, domaća ekonomija osetiće niže kamatne stope, što će neke investicije učiniti izvodljivijim, a teret kamatnih stopa će se smanjiti. Drugo, opšti trend pada kamatnih stopa preliće se u bolju spoljnu potražnju, povećavajući domaću proizvodnju i izvoz", pojašnjavaju analitičari.

Severna Makedonija

Ekonomski rast Severne Makedonije, prema očekivanjima analitičara, u ovoj godini iznosiće 2,4 odsto.

"Očekujemo oporavak izvozne strane, zbog niske baze iz 2023, iako je brži rast ograničen slabim nemačkim proizvodnim podacima kao glavnim izvoznim tržištem", navode analitičari.

 

 

U 2025. očekuje se rast od tri odsto na godišnjem nivou. Izvoz će se oporaviti, jer se spoljna potražnja brže oporavlja, a prilivi stranih direktnih investicija (SDI) počinju s proizvodnjom.

"Dalji priliv SDI ima potencijal zbog dostupnosti radne snage i namera vlade da smanji poresku stopu za multinacionalne kompanije s prihodima većim od 50 miliona evra. Ulaganja u obnovljive izvore energije, i solarne i vetroelektrane, podržaće rast u srednjem roku", ističu analitičari Bloomberg Adrije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar