Adria region u ovoj godini čeka umereni ekonomski rast podržan snažnom domaćom potrošnjom, infrastrukturnim projektima čija je realizacija u toku i oporavkom spoljašnje tražnje. Isti faktori guraće ekonomski rast i u 2025.
U najnovijem makrokvartalnom izveštaju analitičari Bloomberg Adrije zadržali su projekcije ekonomskog rasta za sve države nepromenjenim za ovu i narednu godinu, izuzev za Hrvatsku, gde je projekcija za 2025. blago smanjena (-0,1 procentni poen).
Fiskalne politike širom regiona ostaće ekspanzivne u 2024. godini, s naglaskom na javna ulaganja i socijalna davanja. Međutim, do 2025. očekuje se postepeni prelazak prema fiskalnoj konsolidaciji, posebno u Sloveniji i Hrvatskoj, jer će vlade nastojati da umanje budžetske deficite. Uprkos ekspanzivnom fiskalnom okruženju u 2024. godini, očekuje se da će budžetski deficiti ostati pod kontrolom. To navode analitičari Bloomberg Adrije u svojoj poslednjoj analizi, koju u celosti možete pročitati OVDE.
Opširnije
Hoće li se Srbija dodatno zadužiti na međunarodnom tržištu
Nakon blagog rasta u drugom kvartalu, javni dug Srbije se i dalje nalazi pod kontrolom, rekao je Jakub Kratky, finansijski analitičar Generali Investmentsa.
05.09.2024
Rast BDP-a usporio na četiri odsto zbog loše poljoprivredne sezone
Građevinarstvo i usluge nosioci privrednog rasta u drugom tromesečju.
02.09.2024
Pad investicija u Nemačkoj i u drugom kvartalu
Smanjenje bruto domaćeg proizvoda od 0,1 odsto uključivalo je pad kapitalnih investicija od 2,2 odsto i pad privatne potrošnje od 0,2 odsto.
27.08.2024
Nemačka će izbeći recesiju, poručio Bundesbank
Bundesbank ne očekuje ozbiljno slabljenje privrede - uprkos iznenadnom padu u drugom kvartalu.
20.08.2024
NBS podigla projekcije BDP-a i inflacije za ovu godinu
Projekcija inflacije za ovu godinu rasla 0,2 procentna poena, a za sledeću 0,3 procentna poena.
14.08.2024
Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će centralne banke postepeno smanjivati kamatne stope kao odgovor na očekivano monetarno popuštanje Evropske centralne banke (ECB). Očekuje se da će i Srbija i Severna Makedonija sprovesti pažljiva smanjenja stopa s ciljem podsticanja ekonomskog rasta uz upravljanje inflatornim pritiscima. Valute u regionu verovatno će održavati stabilnost.
Srbija
Bruto domaći proizvod Srbije bi trebalo da raste oko 3,5 odsto, čemu solidan doprinos daje i potrošnja. Očekuju se negativni učinci sušne letnje sezone na jesenje useve.
Po istoj stopi ekonomija Srbije bi trebalo da raste i u 2025. Povećanje proizvodnog potencijala vidi se u rastu uvoza kapitalnih dobara od oko 18 odsto na godišnjem nivou u prvoj polovini 2024, kao i u porastu novih investicionih kredita za 27 odsto godišnje u prvoj polovini 2023.
"Uzimajući sve navedeno u obzir i u skladu s boljom spoljnom potražnjom, očekujemo brži rast izvoza. Infrastrukturna ulaganja ostaće značajan stub rasta kako se projekat EXPO 2027 ubrzava", dodaju analitičari.
Bosna i Hercegovina
BDP BiH, prema očekivanjima analitičara, trebalo bi da raste 2,8 odsto u ovoj godini. Depresivna inostrana potražnja uzima danak, a glavni pokretač ekonomskog rasta u 2024. biće potrošnja.
"Godišnji rast plata od devet odsto u prvoj polovini 2024. i doznaka od osam odsto u prvom kvartalu pružaju snažnu podršku trendu rasta potrošnje koji je u prvoj polovini godine iznosio 12 odsto međugodišnje", ističu analitičari.
U 2025. očekuju ubrzanje ekonomskog rasta na tri odsto. Očekuju da će se inostrana potražnja početi da se oporavlja, što bi snažno poguralo izvoz, s obzirom na nisku bazu iz 2024. godine. Potrošnja će zadržati stabilan tempo kako se tržište rada dodatno poboljšava.
"Politički rizici ostaju glavna unutrašnja prepreka za zemlju u ubrzavanju reformi i rasta. Zemlja je već propustila predfinansiranje od 70 miliona evra iz EU plana rasta zbog političkih nesuglasica", dodaju.
Hrvatska
Hrvatski BDP bi trebalo da raste oko 3,5 odsto u 2024. zbog rasta zamaha u potrošnji, dobrih ulaganja i turističke sezone. Priliv sredstava putem kohezione politike i fondova RRF doprinosi bržem rastu (dva zahteva za plaćanje ostvarena su do sada u 2024, ukupno oko 984 miliona evra).
"U 2025. očekujemo i dalje snažan rast od 2,6 odsto na godišnjem nivou, uz dalju konvergenciju prema EU. Pad kamatnih stopa podržaće potrošnju putem povećanja zaduživanja, jer novi gotovinski i potrošački krediti za domaćinstva čine oko 13 odsto ukupne potrošnje (prema podacima o fiskalnim računima)", kažu analitičari.
Takođe, očekuju da će ulaganja ojačati u skladu s nadogradnjama u segmentu proizvodnje i distribucije energije, ali i da će se pokrenuti privatna ulaganja s padom kamatnih stopa.
Slovenija
Analitičari očekuju da će BDP Slovenije u 2024. godini rasti za 2,1 odsto na godišnjem nivou. U 2025. ekonomski rast bi trebalo da iznosi dva odsto godišnje, uz pomak prema poboljšanju izvoza.
"Iako se Slovenija bori s oporavkom izvoza, koji je glavni pokretač dugoročnog trenda u BDP-u, očekujemo pozitivne doprinose tokom ostatka 2024. zbog niske baze u drugoj polovini 2023", navode analitičari.
Dalji doprinos ekonomskom rastu daće domaća potrošnja. Prema istraživanju Evropske komisije o ulaganjima u industriji, glavni faktori su izazovna potražnja i finansijska ograničenja. Analitičari BBA vide dvostruke učinke smanjenja stopa ECB.
"Prvo, domaća ekonomija osetiće niže kamatne stope, što će neke investicije učiniti izvodljivijim, a teret kamatnih stopa će se smanjiti. Drugo, opšti trend pada kamatnih stopa preliće se u bolju spoljnu potražnju, povećavajući domaću proizvodnju i izvoz", pojašnjavaju analitičari.
Severna Makedonija
Ekonomski rast Severne Makedonije, prema očekivanjima analitičara, u ovoj godini iznosiće 2,4 odsto.
"Očekujemo oporavak izvozne strane, zbog niske baze iz 2023, iako je brži rast ograničen slabim nemačkim proizvodnim podacima kao glavnim izvoznim tržištem", navode analitičari.
U 2025. očekuje se rast od tri odsto na godišnjem nivou. Izvoz će se oporaviti, jer se spoljna potražnja brže oporavlja, a prilivi stranih direktnih investicija (SDI) počinju s proizvodnjom.
"Dalji priliv SDI ima potencijal zbog dostupnosti radne snage i namera vlade da smanji poresku stopu za multinacionalne kompanije s prihodima većim od 50 miliona evra. Ulaganja u obnovljive izvore energije, i solarne i vetroelektrane, podržaće rast u srednjem roku", ističu analitičari Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
