Najrazvijenijim državama u regionu se piše najgore, dok će onima s nešto slabijim privredama ove godine ipak biti malo lakše, barem ako je suditi po revidiranim prognozama o kretanju privreda u ovoj godini. Analitički tim Bloomberg Adrije Sloveniji i Hrvatskoj, obema članicama Evropske unije i evrozone, u ovoj godini prognozira stagnaciju, odnosno tek simboličan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,1 odsto. Severnoj Makedoniji se prognozira nešto viših 1,1 odsto, Srbiji 1,3 odsto, a Bosni i Hercegovini 1,7 procenata.
Sve stope upućuju na relativno sumornu privredu u regionu – Kina je ovih dana objavila da će ciljati da joj ovogodišnji rast bude oko pet odsto. Ipak, kako je sve donedavno realna opcija bila i recesija, nove revidirane prognoze ipak daju dojam da se zimski pesimizam malčice otop(l)io.
Topla zima je i jedan od razloga zašto su se analitičari i ekonomisti ovih dana malo odmakli od proricanja propasti. EU je prošlo leto i jesen provela u borbi s nabavkom energenata po visokim cenama nakon što je ruska invazija u Ukrajini gotovo iz temelja preusmerila tokove prirodnog gasa, nafte i njenih derivata s ove strane Urala.
To je dodatno potpirilo inflaciju, na koju su centralne banke reagovale dizanjem kamatnih stopa da bi se na kraju sve to obrušilo na korporacije i radnike. Ali i jedni i drugi zasad pokazuju iznenađujuću otpornost. Kompanije i dalje ostvaruju profite, zaposlenost je i dalje relativno visoka, kako u Evropi, tako i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Stoga i naš analitički tim naglašava da njihova najnovija makroekonomska analiza sadrži "kombinaciju ponešto boljih prognoza za osnovnu privrednu aktivnost ove godine", ali i povišena očekivanja za inflaciju, kao i strožu monetarnu politiku u odnosu na ranije procene. Toplija zima i činjenica da su evropske države uspele da osiguraju zalihe prirodnog gasa smanjile su pritisak na rast cena energije, a to je za posledicu imalo i "ublažavanje pritiska na rast opštih troškova", ističe tim koji vodi Andrej Knez. Privredna aktivnost u najvećim evropskim privredama jača je nego što se to pre očekivalo, a to se prenosi i na Jugoistočnu Evropu, objašnjavaju.
Sloveniji se zbog toga sada prognozira stagnacija, odnosno vrlo blagi pozitivan pomak od 0,1 odsto, za razliku od ranijih negativnijih prognoza. Tome će doprinositi neto izvoz, ali i snažna zaposlenost koja bi mogla da se pretoči u nominalni rast plata. Lična potrošnja će i dalje biti pod uticajem pada realnih dohodaka zbog visoke inflacije i skupljih kredita.
I u Hrvatskoj je prognoza revidirana naviše zahvaljujući dobroj zaposlenosti, ali i visokom nivou investicija, te izvozu, pa se sada i Hrvatskoj predviđa stagnacija, odnosno simboličan rast kao i u Sloveniji. Podsticaj privredi ove bi godine mogao da dođe iz daljeg rasta investicija, zahvaljujući ulasku u evrozonu i Šengen, što bi trebalo da se pretoči u niže troškove transporta i finansijskih usluga. Pozitivni efekti očekuju se i zbog nastavka politike široke ruke vlasti kroz podsticaje i subvencije, što je poguralo privredu i u četvrtom kvartalu.
Dobra zaposlenost i investicije bi mogle da doprinesu privrednom rastu i u Srbiji, gde se za ovu godinu prognozira rast od 1,3 procenata. Analitičari upozoravaju da po pitanju investicija treba voditi računa da većina njih dolazi iz EU i Kine, što znači da zavise od političkih motivacija. Domaća potražnja rašće slabije nego lane, ali se pozitivan efekt očekuje od investicija u infrastrukturu planiranih za ovu godinu.
U Severnoj Makedoniji se takođe očekuje usporavanje rasta lične potrošnje zbog pogoršanja u platama i finansijskih uslova za kreditiranje, te i dalje visoke stope inflacije, a u suprotnom smeru mogle bi pogurati doznake iz inostranstva. Uz to, ako ove godine porastu investicije, to bi moglo da smanji stopu nezaposlenosti, ocenjuje naš analitički tim.
Bosni i Hercegovini se predviđa najviši rast BDP-a u regionu, od 1,7 odsto. Tamošnja privreda bila je zakočena odlaganjem reformi i izostankom donošenja ekonomskih odluka, ali to bi se nakon formiranja vlasti na svim nivoima konačno moglo zakotrljati. Inflacija će usporavati ličnu potrošnju i u centru Adria regiona, smatraju analitičari, ali niži troškovi rada mogli bi zainteresovati strane ulagače za investicije u BiH.
Suma sumarum, sve prognoze i dalje pokazuju da će privredna aktivnost u Adria regionu biti bitno niža nego lane, ali trebalo bi da se zadrži na pozitivnoj strani.
Kao što je i ranije navedeno, dobar deo lokalne privredne aktivnosti zavisi od toga šta će se dešavati u ostatku Evrope. Analitičari Bloomberg Adrije su u svojim prognozama obuhvatili i monetarnu politiku Evropske centralne banke (ECB). Očekuju da će ECB kamatnu stopu na depozite do kraja prvog polugodišta podići na 3,5 odsto, a onu za refinansiranje na četiri odsto. U ovom trenutku one se nalaze na nivou od 2,5, odnosno tri procenta. Iduća odluka očekuje se krajem ove nedelje.
Razloge za nešto agresivniju politiku od ranijih najava objašnjavaju višom baznom inflacijom koja je u evrozoni u februaru dosegla 5,6 odsto na godišnjem nivou. "Smatramo da će se domaća potražnja s vremenom prilagoditi, što bi ECB dalo opciju prestanka dizanja kamatnih stopa uz istovremeni pad bazne inflacije", napominju.
Tromesečni euribor, kao jedna mera opšteg kretanja kamatnih stopa na finansijskom tržištu, u idućih nekoliko meseci će porasti na nešto više od 3,5 odsto, a šestomesečni na oko 3,75 procenata. Stope će na toj povišenom nivou ostati barem do početka 2024. godine, smatra analitički tim Bloomberg Adrije, ali upozorava da bi kamatne stope i posle toga mogle ostati visoke, osim ako privrede ne budu toliko ugrožene da se monetarna politika mora relaksirati.
Sve u svemu, analitičari i dalje odbijaju da stave ružičaste naočare, ali one barem više nisu tako tamne kao što su bile krajem prošle godine. S dolaskom leta svakako će i one sunčane doći u obzir, a treba se samo nadati da one - zbog situacije u privredi, i(li) mogućih novih suludih hirova moćnih diktatora - neće i stvarno simbolizovati ponovno privredno zamračenje.
