Rast BDP-a usporio na četiri odsto zbog loše poljoprivredne sezone

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2024. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je četiri odsto, što je nešto niži procenat od preliminarno objavljenog rezultata od 4, 2 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim u ponedeljak, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektorima trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, od 7,1 odsto.

Sektor građevinarstva zabeležio je nešto manji rast od očekivanog i iznosio je 7,2 odsto, a sektor državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite 4,4 odsto.

Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 4,1 odsto.

 

 

Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2024. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod svih agregata: izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava od 4,8 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) od 4,2 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države od 4,5 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 8,5 odsto, izvoz robe i usluga 4,4 odsto i uvoz robe i usluga 8,5 odsto.

Rast srpskog BDP-a u prvom tromesečju bio je 4,7 odsto, a u drugom, prema preliminarnoj oceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je 4,2 odsto. Očekuje se da prema najoptimističnijem scenariju za ovu godinu bude oko četiri odsto.

Međutim, zbog suše koja utiče na poljoprivredu, ali i na proizvodnju struje u hidroelektranama, možda bi mogla da bude ostvarena niža stopa rasta u trećem tromesečju i na neki način izneveri očekivanja.

Marina Petrov Savić, viša analitičarka BBA, posle preliminarne procene BDP-a je za drugo tromesečje rekla da podsticaj rastu BDP-a daje rast potrošnje, od oko osam odsto međugodišnje u drugom kvartalu, prema podacima o prometu u maloprodaji u stalnim cenama, što nalazi potporu u realnom rastu zarada i poboljšanju potrošačkog sentimenta.

Eksterna tražnja se sporo oporavlja, pa je u drugom tromesečju izvoz tek dva odsto veći međugodišnje, prema podacima o spoljnotrgovinskom robnom prometu. Imajući u vidu brži rast uvoza, od šest odsto međugodišnje, spoljnotrgovinski bilans robe ukazuje na proširen deficit, kao što je bio slučaj u prethodnom tromesečju.

S druge strane, bilans usluga je poboljšan u odnosu na prethodnu godinu (povećanje suficita od dva odsto međugodišnje u periodu april - maj 2024).

Takođe, Narodna banka Srbije u avgustovskom izveštaju o inflaciji navodi da je rast privredne aktivnosti bio vođen uslužnim sektorom koji je rastao 5,2 odsto, čime su doprineli rastu ekonomske aktivnosti sa 2,8 p. p. Na to, pre svega, upućuju podaci iz oblasti trgovine, s obzirom na to da je promet u trgovini na malo u drugom kvartalu realno povećan za 8,3 odsto međugodišnje.

Takođe, rast je zabeležen i u ugostiteljstvu, gde je realni promet u aprilu veći za 13,9 odsto međugodišnje.

Istovremeno, tokom drugog kvartala povećan je ukupan broj dolazaka turista za 10,4 odsto, dok je ukupan broj noćenja turista veći za 9,7 odsto.

Rast industrijske proizvodnje, prema proceni NBS, iznosio je 1,3 odsto rudarstva i prerađivačke industrije, dok je proizvodnja električne energije zabeležila pad na međugodišnjem nivou, delom i kao posledica visoke baze iz prošle godine.

U sektoru rudarstva nastavljena su pozitivna kretanja i u drugom kvartalu je zabeležen rast obima proizvodnje od 15,3 odsto, prvenstveno zahvaljujući ubrzanju rasta eksploatacije rude metala i proizvodnje u oblasti "ostalo rudarstvo" (koja većinom obuhvata građevinski materijal, poput šljunka, peska i sl.).

 

 

Pozitivna kretanja u prerađivačkoj industriji iz drugog polugodišta prethodne godine nastavljena su i u drugom kvartalu 2024, kada je rast proizvodnje iznosio 2,5 odsto međugodišnje, uprkos i dalje relativno skromnoj eksternoj tražnji.

Rast obima proizvodnje zabeležen je u 15 od 24 grane prerađivačke industrije, a najveći pozitivan doprinos dalo je povećanje proizvodnje računara, metalnih proizvoda i prehrambene industrije.

S druge strane, međugodišnje posmatrano, najviše je smanjena proizvodnja naftnih derivata usled remonta u rafineriji u Pančevu. 

Depositphotos

 

Prema proceni NBS, u građevinarstvu je ostvaren rast aktivnosti od 10 odsto. Povećan je i broj izdatih građevinskih dozvola u aprilu i maju za 18,5 odsto, dok je vrednost izvedenih radova u drugom kvartalu zabeležila rast od 10,3 odsto međugodišnje. 

Privredna aktivnost u prvoj polovini godine je bila 4,5 odsto, ali pitanje je kako će se kretati u ostatku godine zbog suše koja utiče na poljoprivredu, ali i na proizvodnju struje u hidroelektranama. Zbog toga bi možda mogla da bude ostvarena niža stopa rasta.

Očekivanja za celu godinu od 3,5 do četiri odsto BDP-a

Međutim, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, MMF i ostale međunarodne institucije su povećale projekciju za ovu godinu.

 

 

Siniša Mali, ministar finansija, izjavio je da, ako se nastavi kao u prvoj polovini godine, može se očekivati privredni rast u celoj 2024. godini od čak četiri odsto", napisao je Mali na Instagram profilu.

"S obzirom na to da je rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini ove godine premašio naša očekivanja, u novoj projekciji povećali smo stopu privrednog rasta za ovu godinu na 3,8 odsto, sa 3,5 odsto, koliko smo projektovali u maju", navodi NBS u avgustovskom izveštaju.

 

 

Analitičarka BBA očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto na nivou cele godine. Ona ukazuje da će treći i četvrti kvartal biti slabiji od prve polovine godine, usled efekata visoke baze iz 2023. godine.

"Očekujemo da rast potrošnje i dalje bude vodeći faktor rasta, ali i poboljšanje eksterne tražnje usled rasta priliva stranih direktnih investicija, koje su povećane za 10 odsto međugodišnje u prvih pet meseci 2024. godine", navodi Petrov Savić i dodaje da očekuje  da se rast direktnih stranih investicija prelije na brži rast industrijske proizvodnje i posledično na bolji izvozni potencijal.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar