Ministarstvo finansija povećalo prognozu rasta srpskog BDP-a na 3,8 odsto

Ministarstvo finansija očekuje da rast BDP-a u 2024. godini bude 3,8 odsto, što je povećanje za 0,3 p. p. u odnosu na prethodnu projekciju na kojoj je skrojen budžet za ovu godinu.

Bolja kretanja od očekivanih u prvom kvartalu, uz ubrzanje investicionog ciklusa, glavni su razlozi revizije privrednog rasta u 2024. godini sa prvobitnih 3,5 odsto.

"Nastavak trendova iz prva četiri meseca i tokom ostatka godine rezultirao bi rastom BDP-a od četiri odsto", ocenjuju stručnjaci Ministarstva finansija.

Međutim, uzimajući u obzir neizvesnost u pogledu ovogodišnje poljoprivredne sezone, usled presudnog uticaja vremenskih prilika tokom leta na rod kukuruza i industrijskog bilja, ali i poštujući princip konzervativizma, u ovom trenutku procena privrednog rasta u 2024. godini revidirana je na 3,8 odsto.

Prema podacima RZS, rast BDP-a u prvom kvartalu 2024. godine iznosio je 4,7 odsto, što je za 0,8 p. p. iznad inicijalne projekcije Ministarstva finansija za ovaj period, a što je moguće kreatorima ekonomske politike bilo podstrek za povećaju izglede.

Doduše, svoje prognoze, koje su se kretale oko tri odsto za ovu godinu, revidirali su MMF, Svetska banka, EBRD, NBS, Evropska komisija i druge institucije na oko 3,5 odsto. Videćemo da li će i oni krenuti stopama Ministarstva finansija.

Posmatrano po agregatima upotrebe, rast BDP-a u 2024. godini biće potpuno opredeljen domaćom tražnjom. Povećanje zarada, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, uz rast minimalne zarade od 17,8 odsto, veća zaposlenost i rast penzija rezultiraće rastom realne lične potrošnje od 4,5 odsto.

Profitabilnost domaće privrede u prethodnom periodu, nastavak stabilnog priliva stranih direktnih investicija (SDI) uz očekivani oporavak spoljne tražnje, dodatno podržano ubrzanjem realizacije kapitalnih infrastrukturnih projekata u okviru programa "Skok u budućnost – Srbija 2027", rezultiraće ubrzanjem fiksnih investicija za koje se očekuje rast od 8,9 odsto. Postepeni oporavak spoljne tražnje uz aktiviranje novih izvozno orijentisanih kapaciteta kao rezultat efektuiranja SDI, obezbediće stabilan rast realnog izvoza od sedam odsto.

S druge strane, snažan rast investicione aktivnosti uz rast uvoza potrošne robe kao rezultat veće privatne potrošnje rezultiraće nešto bržim rastom uvoza. Posledica takvih kretanja spoljnotrgovinskih tokova biće negativan doprinos neto izvoza rastu BDP-a od 1,9 p. p.

Depositphotos

 

Posmatrano s proizvodne strane, u 2024. godini očekuje se povećanje kreirane BDV kod svih privrednih sektora, osim kod poljoprivrede, za koju je korišćena pretpostavka prosečne poljoprivredne sezone.

Uslužni sektor će u 2024. godini imati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti. Rast bi trebalo da bude diverzifikovan i ostvaren u gotovo svim uslužnim delatnostima, a posebno snažan u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IKT sektoru i stručno tehničkim uslugama.

Ministarstvo finansija

Industrija će nastaviti sa rastom i tokom 2024. godine, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, ali i očekivanog oporavka spoljne tražnje.

Procenjuje se da će snažan rast zabeležiti i građevinarstvo usled nastavka izvođenja započetih infrastrukturnih projekata, kao i realizacije novih građevinskih radova u okviru programa "Skok u budućnost - Srbija 2027".

Fiskalni savet nije imao zamerke

Fiskalni savet ove blago korigovane makroekonomske procene smatra kredibilnim, a to znači da su u skladu sa aktuelnim trendovima i najavljenim politikama rasta investicija.

Analizirajući Fiskalnu strategiju Ministarstva finansija za naredne tri godine, ovo nezavisno vladino telo primećuje da je u kratkom roku povećana projekcija privrednog rasta, i to u 2024. sa 3,5 odsto na 3,8 odsto i u 2025. sa četiri na 4,2 odsto, zbog povoljnijih trendova od početka godine i najavljenog povećanja investicione aktivnosti.

S druge strane, smanjena je procena privrednog rasta u 2026. sa ranijih 4,3 odsto na četiri odsto, koliko se procenjuje da će iznositi i u 2027. godini.

Na sličan način korigovane su i procene rasta lične potrošnje - povećanje u kratkom, a smanjenje u dugom roku, dok je državna potrošnja blago povećana u svakoj godini u poređenju sa ranijim planovima.

Ministarstvo finansija

Najveće korekcije mogu se primetiti na procenama realnog rasta investicija u kratkom roku - u 2024. godini se prvobitna procena povećava na 8,9 odsto (tj. za 3,7 p. p.), a u 2025. na 7,7 odsto (za 1,7 p. p.), prvenstveno usled najavljenog povećanja državnih investicija.

Zatim, blago je povećana procena realnog rasta uvoza za 2024. godinu, dok je za naredne godine smanjena, slično kao i procena kretanja izvoza.

Na kraju, korigovane su procene kretanja cena - procena inflacije je marginalno povećana samo u 2026, dok je BDP deflator povećan u nešto većoj meri u 2024, a blago korigovan u narednim godinama.