Rast plata, potrošnje stanovništva i države, a posledično povećanje obima trgovine i usluga, kao i rast industrije i građevinarstva, doprineli su tome da realni rast bruto domaćeg proizvoda, svega onoga što privreda i građani proizvedu, u prvom kvartalu 2024. godine bude 4,7 odsto.
Ovaj međugodišni rast je viši nego što je fleš procena Republičkog zavoda za statistiku pokazala pre mesec dana.
Opširnije
Privredni rast u prvom kvartalu 4,6 odsto, što je više od očekivanog
Razlog za to je pozitivan razvoj događaja u svim sektorima, kao i povećanje investicija
30.04.2024
Svetska banka poboljšala prognozu BDP-a na 3,5 odsto i najavila rebalans
Svetska banka ističe da je dobro što inflacija pada, ali je i dalje jedna od viših u regionu.
11.04.2024
Računari, sladoled, bakar i čelik vuku BDP, privredni rast 5,7 odsto
U prva dva meseca najveći suficit u robnoj razmeni sa BIH
09.04.2024
BDP u poslednjem kvartalu 2023. nosili poljoprivreda i građevinarstvo
Poljoprivreda rasla 7,7 odsto
29.02.2024
Poljoprivreda jedina bez doprinosa rastu srpskog BDP-a
Rast bi trebalo da bude ostvaren u gotovo svim uslužnim delatnostima.
29.02.2024
Rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2024. godine jeste nastavak tendencije iz poslednjeg tromesečja 2023. godine i veći je za 0,8 odsto u odnosu na prethodni kvartal, objavio je u petak Republički zavod za statistiku.
Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2024. godine značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo, popravke motornih vozila, saobraćaja, skladištenja i usluga smeštaja i ishrane od 7,3 odsto, potom u sektoru prerađivačke industrije i rudarstva od 2,9 odsto, a najviše u sektoru građevinarstva od 14,2 odsto.
Ako se gledaju agregati upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u prvom tromesečju ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, 4,4 odsto, neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima 5,1 odsto, države, 3,6 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva, 7,3 odsto, izvoz robe i usluga, 1,1 odsto i uvoz robe i usluga, 3,2 odsto.
Mihael Blažeković, analitičar Bloomberg Adrije, posle fleš procene RZS-a o privrednom rastu od 4,6 odsto primetio je da snažan realni rast plata, oporavak maloprodaje i rast broja novoodobrenih kredita idu u prilog snažnijem ekonomskom rastu na početku ove godine.
Plate rastu već deseti mesec zaredom, a posebno je to vidljivo na početku 2024. godine, kada su plate realno porasle za 9,8 odsto na godišnjem nivou. Postepeno usporavanje ukupne stope inflacije na trenutnih pet odsto, nastavak priliva stranih direktnih investicija i pritisak na tržištu rada omogućavaju dalji nastavak rasta prosečne plate.
Posledično, rast plata utiče na oporavak maloprodaje koja u prva tri meseca ove godine realno beleži povećanje od 6,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Skoro ravnomerno tom rastu doprinose komponenta maloprodaje hrane, ali i maloprodaja ostalih roba.
"Uz snažan segment lične potrošnje treba spomenuti i rast volumena ukupno novoodobrenih kredita za 12 odsto u prvom kvartalu 2024. Iako najviše rastu potrošački krediti za domaćinstva, treba reći da rastu i krediti preduzećima koja nastavljaju svoje investicije uprkos još uvek nesigurnim geopolitičkim i inflatornim vremenima“, naveo je on.
Rast u prvom tromesečju je očekivan i više pokazatelja je ukazivalo na to, što su primetile i međunarodne finansijske institucije. MMF i Svetska banka promenile su projekcije privrednog rasta za Srbiju na 3,5 odsto. Takođe i Narodna banka Srbije je nedavno korigovala procenu i izašla sa očekivanjem od 3,5 odsto privrednog rasta, na koliko je Ministarstvo finansija skrojilo budžet za ovu godinu.
Razlog za to je pozitivan razvoj događaja u svim sektorima, kao i povećanje investicija, tako da smatraju da će ova godina imati nešto snažniji privredni rast od tri odsto, kako su prvobitno očekivale.
Strane direktne investicije su u ovoj godini, zaključno sa aprilom, uvećane za 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a najviše je ulagano u građevinarstvo, prerađivačku industriju, informacije i komunikacije.
Građevinarstvo je imalo značajan doprinos. Vrednost građevinskih radova u Srbiji u prvom kvartalu ove godine porasla je za 18,3 odsto, u odnosu na prvi kvartal prošle godine.
Vrednost radova na zgradama porasla je za 8,4 odsto, a na ostalim građevinama za čak 23,3 odsto, što ukazuje da su infrastrukturni radovi dali snažan impuls ovom rastu.
IKT sektor je tradicionalno nosilac privrednog rasta sa oko šest odsto doprinosa.
Privredni rast u prvom kvartalu možda bi bio i veći da nije bilo remonta NIS-ove Rafineriji nafte Pančevo.Ipak industrija je imala svog udela i zabeležila je rast od 2,9 odsto. Posebno izdvojila teška industrija, odnosno proizvodnja bakra i čelika, koja je u rukama kineskih kompanija Hbis i Zijin, kao i proizvodnja računara, koja je u januaru i februaru veća za oko 70 odsto međugodišnje.
Republički zavod za statistiku je u petak objavio podatke o industrijskoj proizvodnji za april, prema kojima je zabeležen međugodišnji rast od 2,9 odsto, pri čemu je rudarstvo raslo za 5,3 odsto, ali je snabdevanje strujom i gasom zabeležilo pad od 15 odsto.
(Tekst je ažuriran podacima o industrijskoj proizvodnji u poslednjem pasusu)