Privredni rast Srbije na krilima 'fiat grande pande'

Bruto domaći proizvod, sve ono što građani i privreda proizvedu u prvih sedam meseci, uvećan je za oko 2,2 odsto, a ključni izvor rasta je industrijska proizvodnja, prvenstveno zbog proizvodnje "fiat grande pande" u električnoj i hibridnoj verziji. To je promena trenda u odnosu na prethodne godine kada su IT i građevinarstvo bili nosioci privrednog  rasta.

Slično prethodnim tromesečjima, rast bruto domaćeg proizvoda, prema proceni NBS, bio je vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti rasta serijske proizvodnje električnih vozila u Stellantisu u Kragujevcu, kao i ubrzanje rasta proizvodnje automobilskih guma, dok je negativan efekat poticao od građevinarstva i energetike.

 

Ukupna industrijska proizvodnja u prvih sedam meseci uvećana je za tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navode autori upravo objavljene publikacije Makroekonomske analize i trendovi. Rast je ostvaren u prerađivačkoj industriji (3,7 odsto) i rudarstvu (5,3 odsto). U sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvaren je kumulativni pad proizvodnje od 1,8 odsto.

 

 

Fiat grande panda perjanica rasta

Najveći pozitivan doprinos rastu ukupne industrijske proizvodnje u prvih sedam meseci potekao je od prerađivačkog sektora (2,8 p. p.). Sledi rudarstvo sa doprinosom od oko 0,46 p. p., dok snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija predstavlja odbitnu stavku sa približno -0,3 p. p.

Rudarstvo je u prethodna dva meseca osetno uvećalo proizvodnju, nakon nešto lošijeg aprila i maja, kada je ostvaren pad od -0,5 odsto i -4,4 odsto, respektivno posmatrano, na šta je u maju najviše uticao pad u eksploataciji uglja (-18,3 odsto).

Bloomberg

 

Snažan međugodišnji rast u julu je potekao upravo iz eksploatacije uglja (29,4 odsto), ali i eksploatacije ruda metala (rast od 7,1 odsto). Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa 15,3 odsto) jeste sektor čiji dugoročni trend nakon naglašene opadajuće tendencije, koja je trajala od decembra 2023. godine, konačno od sredine prošle godine pokazuje znake stabilizovanja proizvodnje. Pritom su i vrednosti dugoročnog trenda tokom juna i jula prvi put premašile prosečni nivo proizvodnje iz 2024.

Preokret je postignut uvećanom proizvodnjom termoelektrične energije iz javnih elektrana i električne energije iz energije sunca, dok je glavna prepreka konačnom oporavku sektora i dalje limitirana proizvodnja hidroelektrične energije. Zbog suše proizvodnja hidroelektrana dodatno opala i u junu i u julu, te je kumulativni pad u proizvodnji hidroelektrana za prvih sedam meseci ove godine međugodišnje iznosio 22,7 odsto (u julu, izolovano posmatrano, proizvodnja hidroelektrana je bila za trećinu niža u odnosu na jul prethodne godine, dok je malo verovatno da nam i avgust može doneti bolji rezultat s ozbirom na nizak nivo akumulacija hidroelektrana i nedovoljno padavina). Kišoviti maj je nagoveštavao oporavak proizvodnje hidroelektrične energije, međutim, taj efekat je bio privremen.

Autori MAT-a ističu da je linija dugoročnog trenda industrijske proizvodnje upadljivo na uzlaznoj putanji nasuprot negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine…), posebno u Nemačkoj, iako blago poboljšani u tekućoj seriji, još uvek u negativnoj zoni. Tokom avgusta je u zoni evra indeks ekonomskog sentimenta (ESI) takođe smanjen, a pad je uzrokovan nižim poverenjem u sektoru usluga i građevinarstva, kao i pogoršanjem poverenja potrošača. Ipak, vredi istaći da su projekcije ekonomskog rasta, iako skromne, za nijansu povoljnije nego ranije.

Bloomberg

 

U ovakvim eksternim okolnostima u Srbiji je pokrenuta proizvodnja novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija u Kragujevcu - "fiat grande pande". To se vidi i iz rezultata oblasti proizvodnja motornih vozila i prikolica koja od januara ove godine beleži solidne i tekuće i međugodišnje stope rasta (prosečni mesečni priraštaji proizvodnje u prvih sedam meseci kreću se oko 4,3 odsto, dok je dostignuti nivo proizvodnje u julu bio za 38 odsto veći od prošlogodišnjeg proseka).

Doprinos oblasti proizvodnja motornih vozila i prikolica međugodišnjem rastu prerađivačkog sektora u julu je iznosio visokih 2,1 p. p. Dakle, približno dve trećine prirasta proizvodnje prerađivačkog sektora poteklo je od proizvodnje motornih vozila i prikolica. Odličan međugodišnji rezultat u julu ostvaren je i u proizvodnji proizvoda od gume i plastike (međugodišnji rast od 23,8 odsto; doprinos rastu prerađivačke industrije iznosio je 1,8 p. p.)

Kako rast industrije utiče na izvoz

Vrednost izvoza u prvih sedam meseci iznosila je 19.322,6 miliona evra (za 9,8 odsto više)

Prerađivačka industrija, koja od svih delatnosti ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (87,8 odsto), ostvarila je kumulativni međugodišnji rast izvoza od 10,6 odsto u periodu januar‒jul 2025. 

Pet oblasti prerađivačke industrije beleže u prvih sedam meseci međugodišnji prirast izvoza vredniji od sto miliona evra. 

Od toga izvoz automobila u prvih sedam meseci iznosila je 323,2 miliona evra, što je tačno petina ukupnog prirasta izvoza prerađivačkog sektora. Ova oblast generiše i najveći suficit u razmeni sa inostranstvom od 975 miliona evra (za 214 miliona evra ili 28,1 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Iako to nije ona dinamika koja je projektovana za ovu godinu, po kojoj bi doprinos izvozu iznosio preko milijardu evra, proizvodnja vozila i rezervnih delova sada vuku i industrijsku aktivnost i izvoz Srbije. 

"U kojoj će se meri proizvodnja automobila omasoviti i dalje je neizvesno, ali se činjenica da se automobilski sektor ove godine izdvojio kao ključni generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza. Naglašavamo i da je u julu prekinut tromesečni pad prehrambene industrije, u međugodišnjoj dinamici. Proizvodnja je u julu međugodišnje uvećana za 3,9 odsto, što, nažalost, nije bilo dovoljno da se nadoknadi kumulativni pad koji u prvih sedam meseci ove godine iznosi 0,7 odsto", navode autori MAT-a.

Podsetimo da je prvobitni plan za ovu godinu bio 50.000 prodatih vozila godišnje, a kasnije 100.000 vozila godišnje. Prvobitno, plan je bio da se izvozi samo u Evropsku uniju, ali sada Stellantis pokušava da osvoji i afričko tržište.

U tom cenovnom rangu gotovo da i nemaju konkurenciju. Imamo hibridni model i električni koji je skuplji i košta oko 25.000 evra, s tim da svaka zemlja daje kupcima neku subvenciju. U hibridnoj varijanti nema uopšte konkurenciju jer teško da se može naći automobil po ceni od oko 17.000 ili 18.000 evra.