Računari, sladoled, bakar i čelik vuku BDP, privredni rast 5,7 odsto

Realni BDP Srbije u prva dva meseca 2024. međugodišnje je uvećan za oko 5,7 odsto, tako da tekuća dinamika premašuje projektovanu stopu rasta BDP-a od 3,5 odsto na nivou cele godine, zaključuju autori biltena Makroekonomske analize i trendovi objavljenog u ponedeljak. Ključni izvor ovog rasta bila je industrija, većina grana je dala doprinos, ali se posebno izdvojila teška industrija, odnosno proizvodnja bakra i čelika, koja je u rukama kineskih kompanija Hbis i Zijin.

 

 

Industrijska proizvodnja je u februaru 2024. u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećana za 8,4 odsto. Presudni doprinos ovakvom rezultatu potekao je od rasta prerađivačke industrije od 8,9 odsto i doprinos ukupnom rastu industrijske proizvodnje od 6,3 p. p.).

Međugodišnje posmatrano, proizvodnja prerađivačkog sektora neprekidno raste od avgusta prošle godine. Trend rudarstva se iz negativnog ponovo preokrenuo u pozitivan, zahvaljujući februarskom rastu od 14,9 odsto, mada je velikim delom za taj rast zaslužna niska bazna vrednost. 

Industrija Srbije, bez sumnje, i dalje uspešno odoleva brojnim tekućim eksternim izazovima i geopolitičkim ograničenjima, ocenjuju autori MAT-a . I to nije nikakav incident.

 

 

"Njena prilagodljivost i otpornost potiče od fundamentalnog preobražaja nje same od 2015, od popravljanja njene tehnološke strukture i unapređenog kvaliteta. Ključna dilema je da li će doprinos novih investicija i domaće privatne potrošnje biti dovoljan da njenu imunost na eksterne pritiske održi tokom cele 2024", navedeno je u poslednjem broju MAT-a.

Naročito ako se zna je početkom ove godine, posle više uzastopnih meseci kontrakcije aktivnosti, kriza prerađivačkog sektora evrozone dodatno produbljena, u januaru 2024. međugodišnji pad fizičkog obima proizvodnje u evrozoni je dostigao 7,7 odsto, u Nemačkoj 5,4 odsto.

Proizvodnja gume i plastike beleži pad

U samo nekoliko oblasti proizvodnje u ovoj godini ima pada aktivnosti. Među njima su: proizvodnja nepomenutih mašina i opreme (dvocifreni pad), proizvodnja gume i plastike (pokazuje naznake oporavka) i prerada drveta. U februaru je zabeležen i manji pad u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i preparata, za koji veruju da je incidentnog karaktera.

Proizvodnja sladoleda i smrznutih malina vuku prehrambenu industriju

Najveći doprinos rastu prerađivačke proizvodnje u prva dva meseca potekao je od proizvodnje osnovnih metala (1,6 p. p.), pre svega kao što je Bloomberg Adria već pisala zahvaljujući preradi bakra u RTB Boru, ali i proizvodnje čelika budući da su pomenute kineske kompanije na vrhu liste najvećih izvoznika, potom proizvodnje prehrambenih proizvoda (1,3 p. p.), proizvodnje metalnih proizvoda, osim mašina (0,7 p. p.) i proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda (0,7 p. p.).

Depositphotos

 

Pozitivan obrt u proizvodnji prehrambenih proizvoda koji je zabeležen u poslednjem tromesečju 2023. prenet je u ovu godinu. Tokom prva dva meseca zahvaljujući povećanoj proizvodnji sladoleda, smrznutih malina, suncokretovog ulja, živinskog mesa i hrane za životinje, ova oblast zabeležila je porast proizvodnje od 9,6 odsto i doprinos rastu ukupne industrije od 1,3 p. p.

Od osam grana prehrambene industrije, u februaru 2024. je sedam ostvarilo rast proizvodnje u odnosu na februar 2023, a najveći uticaj na rast cele oblasti imale su proizvodnja mlečnih proizvoda (rast od 15,7 odsto), proizvodnja biljnih i životinjskih ulja i masti (rast od 18,6 odsto) i prerada i konzervisanje voća i povrća (rast od 18,3 odsto).

Depositphotos

 

Uzlet proizvodnje računara

Tokom januara i februara primetan je uzlet proizvodnje računara, elektronskih i optičkih uređaja u odnosu na isti period prethodne godine zabeležen rast od 78 odsto i doprinos porastu ukupne industrije od 0,7 p. p. ( trenutni nivo proizvodnje je za četvrtinu veći od prošlogodišnjeg proseka). Rezultat ove oblasti počiva na proizvodnji tzv. pametnih brojila.

Projekat ugradnje pametnih, digitalnih brojila, koji je iniciralo Ministarstvo energetike, vremenski je oročen i tražnjom ograničen. Dobro je i što je ova proizvodnja podržana iz donacije EU (koja je do sada obezbedila oko 110 miliona evra)

Suficit u razmeni sa BiH 166

U februaru je zabeleženo i prvo uvećanje međugodišnje vrednosti spoljnotrgovinske razmene za 5,3 odsto, nakon deset meseci kontinuiranog opadanja. U prva dva meseca 2024. približno četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom od 79,3 odsto, godinu ranije ova vrednost je iznosila 75,7 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 60,8 odsto ukupne razmene. Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je dodatno ojačala svoju lidersku poziciju po značajnosti robne razmene sa Srbijom - njen udeo u ukupnoj razmeni u periodu januar - februar 2024. uvećan je na 14 odsto (prošle godine u istom periodu je iznosio 13,1 odsto), dok je udeo u robnom izvozu izneo 15,6 odsto (prošle godine 14,3 odsto).

U prva dva meseca 2024. suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležen je sa devet evropskih zemalja (vrednost oko 637,8 miliona evra), od kojih je BiH na prvom mestu (suficit od 165,9 miliona evra). Srbija je u ovom periodu u BiH izvezla najviše prehrambenih proizvoda (17,2 odsto od ukupnog izvoza u BiH), koksa i derivata nafte (11,5 odsto od ukupnog izvoza u BiH), i hemikalija i hemijskih proizvoda (9,7 odsto od ukupnog izvoza u BiH).

S druge stane, u razmeni sa 11 država Srbija ima deficit (vrednost od oko -1,3 milijarde evra). Najveći spoljnotrgovinski deficit registrovan je sa Kinom (-396,8 miliona evra) i Ruskom Federacijom (-191,6 miliona evra)

Priliv stranih direktnih investicija je bio veći nego prošle godine u ovo vreme i neto priliv stranih investicija je iznosio 425 miliona evra, dok je republički budžet u suficitu.

Zabeležen je i zamašan međugodišnji rast zarada i rast prometa u trgovini na malo.

U februaru je nastavljeno smanjivanje međugodišnje inflacije koje je započelo u aprilu 2023. Takav trend će se nastaviti, jer u NBS očekuju povratak međugodišnje inflacije u granice cilja (3%±1,5 p. p.) već u maju mesecu. Konstatovano je međutim da je Srbija u januaru i u februaru 2024. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju samo od jedne članice Unije, Rumunije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar