Od januara ove godine možemo očekivati znatno skromnije međugodišnje stope rasta ukupne industrije u Srbiji, ocenjeno je u januarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
Kratkoročno oživljavanje prerađivačkog sektora u okolnostima izrazite dekonjunkture evozone malo je verovatno. Pozitivan preokret trenda u drugoj polovini 2024. moguć je ukoliko bi se pokrenula masovnija proizvodnja potpuno novog modela "fiat pande” u Kragujevcu.
"Ali o tom ne treba govoriti sada, već kada bude vreme. Dotle treba voditi tešku borbu da se održi dosadašnji nivo proizvodnje", navode autori.
Opširnije
Proizvodnja energenata najviše doprinela rastu industrije
Zabeležen je rast od 10,3 odsto u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.
29.12.2023
Prerađivačka industrija pomogla rast ukupne industrijske proizvodnje
U odnosu na isti mesec prošle godine industrijska proizvodnja porasla je za tri odsto.
30.11.2023
Rast BDP-a Srbije 3,5 odsto u trećem kvartalu
Da bi se dostigao zacrtani cilj od 2,5 odsto, neophodno je da poslednja dva kvartala imaju stope rasta od oko 3,7 odsto u proseku, što bi bio veliki zaokret u odnosu na prvu polovinu godine.
31.10.2023
Srpska industrija raste predvođena rudarstvom
Industrijska proizvodnja u avgustu ojačala je u odnosu na 2022. za 0,6 odsto, a mesečni rast predvodio je sektor rudarstva.
29.09.2023
Srpska industrija usporava usled najava o nižoj tražnji
Ukupno 13 oblasti industrije zabeležilo je rast, dok je proizvodnja u 16 oblasti pala
31.07.2023
Industrijsku proizvodnju u Adria regionu čeka stagnacija, u najboljem slučaju
Razvoj stanja u nemačkoj privredi bitno će uticati na situaciju u Adria regionu.
24.07.2023
Napominju da je međugodišnji pad fizičkog obima proizvodnje u oktobru u evrozoni dostigao 6,6 odsto, te da je od marta 2023, kada je prvi put zabeležen međugodišnji pad, dekonjunktura sve snažnija. Problemi su kompleksniji u prerađivačkom sektoru, gde je međugodišnji pad veći od sedam odsto (pritom se uvećava broj evropskih zemalja sa dvocifrenim padom proizvodnje).
Kako je objavljeno u najnovijem izdanju ovog biltena, industrijska proizvodnja u Srbiji je u novembru 2023. statistički popravila rezultat iz oktobra i međugodišnji rast je bio 3,6 odsto, dok je kumulativni međugodišnji porast u periodu januar - novembar iznosio 2,6 odsto.
U deset meseci 2023. trend fizičkog obima ukupne industrijske proizvodnje bio je čvrsto usidren na nivou koji je za oko 2,5 odsto viši od prošlogodišnjeg proseka.
Posle tri meseca kontinuiranog međugodišnjeg rasta sva tri sektora proizvodnje, u novembru je izostao pozitivan doprinos rudarstva i proizvodnja je ovde bila neznatno niža u odnosu na isti mesec 2022. godine (pad od 0,02 odsto), dok je istovremeno sektor prerađivačke industrije uvećan za 2,5 odsto, a sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija bio je veći za 10,3 odsto. Navodi se i da je u prvih 11 meseci 2023. godine međugodišnjem rastu ukupne industrijske proizvodnje od 2,7 odsto, kumulativno posmatrano, doprinosila najvećim delom proizvodnja električne energije, zatim sektor prerađivačke industrije, pa sektor rudarstva.
Kretanje ukupne industrije, po namenskim grupama, u novembru 2023, međugodišnje posmatrano, pokazalo je da je došlo do rasta u proizvodnji svih namenskih kategorija, sem trajnih proizvoda za široku potrošnju.
Spoljnotrgovinska razmena
U novembru je osmi mesec zaredom smanjena vrednost spoljnotrgovinske razmene, za dva odsto međugodišnje. Kumulativno posmatrano od januara do novembra 2023. vrednost spoljnotrgovinske razmene bila je niža za 1,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vrednost robnog uvoza smanjena je za 5,8 odsto, a vrednost izvoza uvećana za 4,5 odsto. Pozitivan efekat je znatno niži robni deficit, za 3,2 milijarde evra ili 31 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.
Promet robe u trgovini
Promet robe u maloprodaji je konačno ostvario realni rast u novembru. Nominalno, maloprodaja je porasla za 9,7 odsto, ali usled inflacije realni rast je iznosio 3,6 odsto.
Ako poredimo period januar - novembar sa istim periodom 2022, promet robe na malo je i dalje ralno manji za 2,7 odsto, što ukazuje na pad standarda.
“Uprkos nižoj inflaciji, pojedine evropske zemlje trenutno beleže znatno oštrije obrušavanje standarda građana. Međugodišnji pad realnog prometa u trgovini na malo u oktobru je u evrozoni iznosio 1,1 odsto. Pri tome, u Sloveniji je realni promet u novembru bio niži za 11,1 odsto, u Estoniji za 8,8 odsto, za 3,1 u Belgiji, za 2,4 odsto i 2,3 odsto u Nemačkoj i Austriji”, navode autori.
Inflacija
Srbija je imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u oktobru, i u novembru 2023, a manju međugodišnju inflaciju od dve članice Unije u oktobru, te samo od jedne članice Unije u novembru 2023. U oktobru i novembru 2023. međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, iznela 8,4 odsto i 7,9 odsto u Srbiji, a 3,6 i 3,1 odsto u Evropskoj uniji. Srbija je imala manju međugodišnju inflaciju od Češke i Mađarske u oktobru, a samo od Češke u novembru 2023. Međugodišnja inflacija je dostigla 9,5 odsto u Češkoj i 9,6 odsto u Mađarskoj u oktobru, a osam odsto u Češkoj u novembru 2023.