.webp){kind=icon}
Trgovina Srbije sa svetom zaključno sa novembrom beleži pad od 1,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, u odnosu na prethodnu godinu Srbija je uspela da poveća izvoz svoje robe za 4,5 odsto, i smanji uvoz za čak 5,8 odsto. To uticalo i da deficit bude niži za čak 31 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom u periodu januar - novembar ove godine iznosila je 60.004,6 miliona evra.
Izvezeno je robe u vrednosti od 26.424,6 miliona evra, dok je uvoz robe imao vrednost od 33.580 miliona evra. Deficit je u periodu od januara do novembra iznosio 7.155,3 miliona evra.
Opširnije
Premijerka Italije u poseti Beogradu, Vučić najavio dolazak italijanskih finansijskih ustanova
Italijanska premijerka Giorgia Meloni u nedelju je posetila Beograd
03.12.2023
Srbija sve manje važan partner kosovskom tržištu
Prištinska zabrana plasmana proizvoda robe iz centralne Srbije ostavila je posledice.
29.08.2023
Šta nam pokazuju trgovinski deficit ili suficit jedne zemlje?
Trgovinski deficit i suficit su ključni pojmovi u globalnoj ekonomiji koji igraju važnu ulogu u međunarodnoj trgovini i ekonomskim odnosima među zemljama.
07.11.2023
Srbija nastavlja da smanjuje deficit u trgovini sa svetom
Deficit u spoljnoj trgovini Srbije sa svetom nastavlja da pada i u prva četiri meseca ove godine niži je za 36,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
31.05.2023
Srbija duplirala višak u izvozu usluga, IKT perjanica
Ukupan robni deficit u prvom kvartalu 2023. iznosi 2,1 milijardu evra, što je smanjenje od 31 odsto u odnosu na 2022.
11.05.2023
Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,8 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni, a koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i drumskih vozila.
Glavni spoljnotrgovinski partneri, kada je reč o izvozu, bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska i Rumunija. Srbija je najviše uvozila iz Nemačke, Kine, Italije, Turske i Rusije.
