'Osećam se kao bankomat na odmoru' – da li je ovo nova slika hrvatskog turizma

Dvanaest evra za četvrtinu lubenice, gotovo četiri evra za limenku "coca-cole" na zabačenoj plaži i deset evra za običan šampon iz lokalne drogerije. To nisu cene iz Sen Tropea, već sa Krka. Dok cene lete u nebo, mnoge plaže zjape prazne čak i usred vrhunca letnje sezone.

Hrvatska je dugi niz godina slovila kao cenovno pristupačna letnja destinacija, naročito za Slovence, koji masovno dolaze na Jadran. Ali percepcija se brzo menja. Cene nekretnina, turističkog smeštaja, pa čak i osnovnih usluga poslednjih godina su znatno porasle, čime zemlja ulazi u društvo najskupljih mediteranskih odredišta.

Na ostrvu kafa se tokom sezone neretko prodaje po ceni tri puta većoj nego pre pet godina, apartmani dosežu gotovo pariske cene, a lokalno stanovništvo sve teže podnosi rastuće troškove života.

20 evra za četvrtinu lubenice i šest breskvi

Visoke cene iznenađuju doslovno na svakom koraku. U bistrou malog mesta na Krku za "aperol spritz" i malu limenku "coca-cole" platili smo gotovo 12 evra. Nakon što smo napustili neobično praznu plažu, stali smo kod lokalnog prodavca voća i povrća uz put.

Foto: Tjaša Banko

Iako je za četvrtinu lubenice (težine četiri kilograma) tražio 12 evra, na zidu prodavnice iza njega gledali smo u veliki crveni natpis "kilogram lubenice - dva evra". Kada smo ga upozorili na nelogičnost i dodali još šest breskvi, za sve zajedno platili smo 20 evra, i to bez računa, koji smo uzalud čekali.

Iznenadile su nas i visoke cene kozmetike u drogerijama, kao i hrane u lokalnim supermarketima. Ledeni čaj hrvatskog brenda na Krku košta 2,6 evra, cene pola kilograma pirinča porasle su na gotovo pet evra i više. Još više su poskupeli proizvodi za ličnu higijenu: za običan šampon u drogeriji na Krku platićete oko 10 evra, za pastu za zube oko šest. Dečje pelene, koje u unutrašnjosti zemlje prema podacima "Večernjeg lista" stoje 14,99 evra, na obali mogu dostići i do 25,99 evra.

 

Kako pišu hrvatski mediji, prema podacima aplikacije za poređenje cena, upravo je Baška na Krku rekorder po rastu cena u poslednjih mesec dana - onde su cene životnih potrepština porasle za čak 11,2 odsto u odnosu na mesec i po ranije.

Na visoke cene na Instagramu upozorava i platforma World Traveler. "Oprez zbog visokih cena u hrvatskim prodavnicama!", napominju u objavi koja je već pregledana više od 1,2 miliona puta, a neki korisnik je video propratio komentarom da su cene više nego u Monaku.

Ipak, poskupljenja proizvoda na obali ne mogu se pripisati samo turističkoj euforiji. Osećaju cenovnog šoka doprinosi i opšta inflacija koja je, merena indeksom potrošačkih cena, u junu dosegla 3,7 odsto, nakon što je u maju iznosila 3,5 odsto, prema prvoj proceni Državnog zavoda za statistiku. Najviše su na godišnjem nivou poskupele usluge - za 6,7 odsto, a slede hrana, piće i duvan s rastom od 5,2 odsto. Cene energenata porasle su za tri odsto, dok su cene industrijskih neprehrambenih proizvoda bez energenata lagano pale - za 0,4 odsto.

Premijer Andrej Plenković je početkom jula pozvao pružaoce usluga da cene formiraju razumno i upozorio da Hrvatska nije jedina mediteranska destinacija s morem i plažama, pa da ponuđači ne računaju na "monopol emocija" stranih turista.

'Osećam se kao bankomat na odmoru'

Gosti iz inostranstva sve češće izražavaju nezadovoljstvo zbog visokih cena na hrvatskoj obali, o čemu pišu i strani mediji. Kritike su bile posebno izražene u komentarima čitalaca britanskog lista "Express", gde mnogi smatraju da je Hrvatska postala jedna od najskupljih evropskih destinacija.

"U jednoj nedelji u Hrvatskoj potrošio sam koliko i u dve nedelje u Italiji", napisao je norveški čitalac. Drugi je dodao da Hrvatsku ceni, ali da se poslednjih godina nije osećao dobrodošlim: "Zavoleo sam Hrvatsku i nisam previše opterećen cenama... Ali za svoj novac očekujem iskreno gostoprimstvo. Želim biti dočekan s toplinom i osmehom, a ne s osećajem da sam samo bankomat na odmoru. Nažalost, poslednjih godina čini se da turističkim radnicima znači samo da platim i što pre odem kući. To je ozbiljan problem", zaključio je jedan od razočaranih posetilaca.

Hoće li odmor u Hrvatskoj ubuduće biti rezervisan samo za elitu? | Depositphotos

Slično govore i komentari stranih gostiju na platformi TripAdvisor. "Sve je dosta skuplje nego pre. Cene su nenormalno visoke i čini se da su se u poslednje dve godine udvostručile ili čak utrostručile. Smatramo da je Hrvatska nesrazmerno skupa u poređenju s Kiprom, Majorkom, Kritom ili Maltom", napisao je norveški turista tokom odmora na Hvaru.

Od najave katastrofe do stabilnog rasta

Hrvatski turizam, kojem je, prema pisanju brojnih tamošnjih medija, još u predsezoni pretila "katastrofa", uprkos sve tanjim novčanicima turista, sada opet beleži rast. Prema podacima Hrvatske turističke zajednice (HTZ), u maju je Hrvatsku posetilo 1,9 miliona turista, što je nešto više od pet odsto manje nego u istom mesecu 2024, a ostvareno je 6,6 miliona noćenja, što je za čak 14 odsto manje nego prošle godine.

Uprkos tome, prema poslednjim podacima sistema eVisitor, Hrvatska je u prvih šest meseci 2025. zabeležila rast turističkih dolazaka u odnosu na isti period 2024. Broj dolazaka stranih turista dosegao je 6,17 miliona, što je tri odsto više nego u prvom polugodištu 2024. Dolasci domaćih turista porasli su još izraženije (za 11 odsto), na ukupno 1,43 miliona.

"Ovo je prvi ključni trenutak ovogodišnje turističke sezone, s kojim smo zadovoljni. Rezultati su u skladu s očekivanjima i najavama. Oni su snažan vetar u leđa, kako za glavni deo sezone, tako i za postsezonu", prokomentarisao je statistike Tonči Glavina, ministar turizma i sporta.