Ko se u Evropi trudi da zadrži bogataše, a ko da ih privuče

Kako se zahuktava letnja sezona, svi su izgledi da će obližnja Grčka još jednom potvrditi da je visoko na spisku najpoželjnijih turističkih destinacija srpskih građana. Istovremeno, ispostavlja se da je po poslednjim istraživanjima baš ta mediteranska zemlja prva i po atraktivnosti kad je reč o takozvanom boravku kroz investicije, programu po kojem možete da dobijete privremeni ili stalni boravak u zamenu za finansijsku investiciju u toj državi. I nije jedina - brojne zemlje traže načine da namame dobrostojeće strance. Međutim, sada se u Evropi pojavljuje i kontrateža tome, pa tako države koje su tradicionalno poznate po visokim porezima ne žele da ispuste svoje "zlatne koke", to jest traže načine da spreče odliv bogatih.

Trenutno Grčka drži najvišu ocenu po pitanju mogućnosti ulaska u zemlju bez vize ili dobijanja vize po dolasku, prema nedavno objavljenom Henley indeksu programa boravka za 2025. godinu. Indeks inače nudi sveobuhvatan pregled koji pomaže investitorima da identifikuju faktore koji su prilikom preseljenja na povoljniju lokaciju najvažniji za njih i njihove porodice.

U kategoriji "vreme do sticanja državljanstva" Grčka je prema navedenom indeksu ocenjena brojem devet (od maksimalnih 10). Po kvalitetu života, zemlja drži solidnu osmicu, a zanimljivo je da je, između ostalog, i teniserski as Novak Đoković nedavno razmatrao Atinu kao novi dom.

Ko je još na listi

Ispod Grčke, kao druga najpoželjnija destinacija prema ovom rangiranju, našla se Švajcarska, a odmah zatim treće mesto dele Italija, Portugalija, Velika Britanija. Na četvrtom se nalaze Australija, Kanada i Španija, koja inače od aprila 2024. teži da okonča svoj program zlatnih viza za strane kupce nekretnina u pokušaju da poveća količinu pristupačnog stambenog prostora za lokalno stanovništvo.

Inače, istu ideju prethodno su imale i Portugalija i Irska, dok zvaničnici Evropske unije (EU) već dugo vrše pritisak na vlade da prekinu ove programe.

Bloomberg

Zlatna viza je, podsetimo, boravišna ili čak pasoška privilegija u zamenu za ulaganje. Iako je ova praksa poznata decenijama, u poslednje vreme doživljava talas popularnosti, ali i kontroverze.

Na spisku i jedna susedna zemlja

Da se vratimo na spisak najatraktivnijih destinacija - nakon ovih evropskih država, tu su i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji postaju jedni od najozbiljnijih igrača na tom polju poslednjih godina. Njihov program Golden Visa investitorima, preduzetnicima, naučnicima i umetnicima omogućava desetogodišnji boravak, a ono čime ih Emirati posebno privlače jesu poreske olakšice. Nema poreza na lični dohodak, ni na nasledstvo, a ulaznica za ovu "utakmicu" košta oko dva miliona dirhama ili nešto više od pola miliona evra, u vidu investicije u nekretnine ili fondove.

Podsetimo, Bloomberg Adrija je nedavno pisala o tome zašto UAE postaju novo uporište za osnivače kripto-firmi sa ovih prostora, ali i kako digitalni nomadi iz Srbije sve češće biraju Aziju za život i rad - Dubai i Vijetnam trenutno su među najpoželjnijim destinacijama.

Na šestom mestu Henley indeksa nalazi se susedna Mađarska, koje je u kategorijama "ulazak u zemlju bez viza ili s vizom po dolasku" i "vreme obrade dokumentacije" rangirana najvišom ocenom. Po pitanju "vremena do sticanja državljanstva" nešto slabije stoji (ocena devet), dok je u kategoriji "reputacija" ocenjena trojkom.

Potom, na spisku su Luksemburg, Singapur, te ostrvske teritorije Džerzi, Panama, Kostarika i Malta. Tu su i Novi Zeland, Monako, zatim Sjedinjene Američke Države, Hongkong, Letonija, Južna Koreja, Kipar, Tajland. Poslednja mesta zauzimaju Malezija i Mauricijus, koji je dobio osam bodova za "kvalitet života" i "porez", sedam za "reputaciju" i niže ocene za ostale parametre.

U Evropi na scenu stupaju 'porezi na izlazak'

S druge strane, prema skorašnjem pisanju Bloomberga, poslednji trendovi na Starom kontinentu pokazuju zanimljivu pojavu - dok bogataši napuštaju Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) u potrazi za poreskim oazama poput Monaka, Švajcarske ili Dubaija, mnogi imućni Evropljani sa sličnim snovima o bekstvu otkrivaju da ne mogu tako lako da odu iz svoje matične zemlje.

Naime, države sa visokim porezima širom kontinenta pokušavaju da uspore odlazak bogatih stanovnika uvođenjem poreza na vrednost njihove imovine pri odlasku. Poznat kao "porez na izlazak" (engl. exit tax), cilj ovog koncepta jeste da ih natera da dvaput razmisle pre nego što napuste zemlju - ili da pošteno plate ako to ipak učine.

Nemačka, Norveška i Belgija su u poslednjim mesecima proširile primenu ovog poreza ili razmatraju da to učine, dok je u oktobru holandski parlament zatražio od vlade da ispita mogućnost njegovog uvođenja kao deo borbe protiv izbegavanja poreza. I u pomenutom UK administracija Keira Starmera, predvođena Laburistima, suočava se sa pozivima da uvede sličan porez kako bi zaustavila masovni odlazak bogatih rezidenata.

Porezi na izlazak, ističe se u Bloombergovom izveštaju, pokušaj su da se uzme deo kapitalne dobiti ili profita koji je pojedinac ostvario na imovini, uz argument da je to pravedna naknada za korišćenje resursa zemlje. Sve veći broj država to vidi kao način da povećaju prihode i nateraju bogate da doprinesu državnoj kasi. Međutim, ovakvi porezi su kontroverzni jer od investitora zahtevaju da plate porez - možda i u milionskim ili čak milijardskim iznosima - na imovinu koja još nije prodata.

Ovi nameti su dobili na značaju u protekloj godini zbog pritiska na budžetske deficite izazvane troškovima tokom pandemije kovida 19 i usporenim privrednim rastom, što primorava evropske vlade da traže dodatne izvore prihoda.